David Ferer

Upravo je u Njujorku probio led pobedivši Nalbandijana (spasao meč loptu) i Nadala, pa to može predstavljati dodatni problem za Novaka, jer Ferer trenutno pruža mnogo više od svog maksimuma. To nije tako redak slučaj, setite se Bagdatisove serije 'maratonskih' pobeda na AO 2006. godine i biće vam jasno koliko su adrenalin i motiv moćna oružja. Zato, Nole, oprez!

Momak se prebivalištem u Valensiji počeo je profesionalnu karijeru 2000. godine, a jedini turniri na kojima je učestvovao bili su 'fjučersi' u Španiji i Poljskoj. Pobedio je u Deniji (10.000 dolara), a u finalu je bio bolji od zemljaka Frailea sa 6:3, 6:2.

Sledeće godine prešao na viši stupanj ITF takmičenja, 'čelindžere'. I u toj konkurenciji se vrlo dobro snašao, pa je trijumfovao u Sopotu (50.000 dolara), pobedivši u finalu Lukaša Kubota rezultatom 7:5, 3:6, 6:2.

U 2002. godini se definisao kao šljakaš, pošto je svih 10 ATP pobeda i 34 od 35 trijumfa na 'čelindžerima' zabeležio upravo na zemljanoj podlozi. Izvojevao je i prvi profesionalni trofej, u finalu turnira u Bukureštu (356.000 dolara) savladao je Hosea Akasusa sa 6:3, 6:2.

U Umagu je eliminisao Giljerma Koriju i Davida Nalbandijana, ali je u finalu izgubio od neprikosnovenog Karlosa Moje sa 6:3, 6:2. Bio je to njegov tek drugi ATP turnir u karijeri. Trijumfovao je i na tri 'čelindžera' – u Napoliju, Valensiji i Sasuolu. Tu godinu završio je kao 59. teniser planete.

Njegov napredak nije tekao takvim tempom u 2003. godini, pošto je na retko kojem turniru uspeo da veže više od 2 pobede. Jedini rezultat vredan pažnje je finale u Sopotu, gde je izgubio od Korije sa 7:5, 6:1. Debitovao je na sva četiri Gren slema, ali nije išao dalje od druge runde.

U 2004. godini je igrao polufinala u Štutgartu i Palermu, kao i četvrtfinale na turniru Masters serije u Hamburgu. Dobri rezultati na kraju sezone doneli su mu 49. poziciju na listi, ali očekivalo se mnogo više.

Naredne sezone je konačno počeo da pruža malo bolje partije na turnirima Masters serije – dogurao je do polufinala u Majamiju i Rimu, a stepenicu niže zaustavljan je u Monte Karlu, Madridu i Parizu.

Uspeo je da se plasira u najboljih 8 na Rolan Garsou, ali je bolji od njega bio budući šampion Rafael Nadal – 7:5, 6:2, 6:0. Ferer je u 4. rundi protiv Gaudija spasao 0:4 u petom setu i pobedio sa 2:6, 6:4, 7:6, 5:7, 6:4. Te sezone je savladao neke vrlo kvalitetne tenisere poput Hasa, Nalbandijana, Puerte i promovisao se u 14. tenisera sveta.

U 2006. je napokon došao do druge titule u karijeri, a rival u finalu Štutgarta bio je isti kao pre četiri godine u Bukureštu – Hose Akasuso. Ovoga puta je bilo daleko teže, ali je Ferer ipak trijumfovao sa 6:4, 3:6, 6:7, 7:5, 6:4.

Na Australijen openu je plasmanom u osminu finala ostvario lični rekord, a početkom te godine je 5 nedelja držao najviši rang u karijeri – 10. mesto. Ponovio je polufinale Majamija, a još nekoliko dobrih rezultata bili su dovoljni da sačuva poziciju u Top 20.

Ove sezone već bio najbolji u Bastadu i Oklendu, a igrao je i četvrtfinala u Indijan Velsu, Monte Karlu, Hamburgu i Sinsinatiju.

Najjače oružje Davida Ferera jeste ritern, a spori beton na US openu u potpunosti mu odgovara. Servis mu je konstantan, ali nije naročito ubojit, na ovogodišnjem US openu ima prosek od 4,5 asa po meču.

Ferer forsira defanzivnu igru sa osnovne linije, njegovi trkački kapaciteti su veliki, a kada se to spoji sa neverovatnom borbenošću koju poseduje Španac, nastaje vrlo opasna kombinacija. Kada napada, to čini uglavnom iz forhenda, a u Njujorku je sjajno igrao i na mreži.