Istorijat Srbije na OI (II) – Doba prosperiteta

Najkrvaviji sukob u istoriji čovečanstva koju je upravo predvodila Nemačka, rezultovala je i smrću vrhunskih sportista poput Luca Longa, najveće sportsko razočarenje Hitlerove ere.

Na našim prostorima, uporedo sa onim većim, došlo je i do građanskog rata. Posledično tome i do promene vlasti.

Sa komunistima je zavladalo novo državno uređenje, sa kojim je i sama država dobila novi naziv – Federativna Narodna Republika Jugoslavija (potom i Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija).

Stvoreni su uslovi za najuspešniji olimpijski period u istoriji države ma kako se ona zvala i ko je činio.

U periodu od 1948. do 1992, jugoslovenski olimpijci su došli do 75 odličja, od čega 23 zlatnih.

Na to, iako nije predmet teksta, treba dodati i jedine četiri medalje na Zimskim olimpijskim igrama.

Foto: Profimedia

Bombama razrovaren London dobio je organizaciju 1948, na taj način postavši drugi grad (posle Pariza) koji je po drugi put postao domaćin Igara.

Zanimljivo, ali na njima nisu nastupili Japan i Nemačka iz svima poznatih razloga.

Novoformirana država je poslala 96 sportista, ali se vratila sa samo dve medalje i to srebrne.

Atletičar Ivan Gubijan je bio drugi u bacanju kladiva, dok su očekivanja napokon opravdali i fudbaleri.

Redom su padali Luksemburg, Turska i Velika Britanija, ali su Šveđani ostala nerešena zagonetka za Mitića, Bobeka, Šoštarića i ostatak ekipe.

Upravo je njihova medalja bila simbolično 10. za Jugoslaviju.

Olimpijske igre 1948. godine. Fudbalska reprezentacija na podijumu - osvojila je srebrnu medalju #fudbal pic.twitter.com/spX2CQRVod

— Malaika (@Bandja) December 19, 2014

Nešto uspešniji jugoslovenski sportisti bili su četiri godine kasnije u Helsinkiju, gde su poslali identičan broj sportista kao i u London.

Potvrđena je srebrna medalja u fudbalu, ali, ono što je bitnije osvojena je prva (srebrna) u vaterpolu kao nagoveštaj dominacije reprezentacije u tom sportu.

Zlatni su bili samo veslači (četverac bez kormilara), što je i njima bila prva medalja na Igrama.

Što se tiče fudbalera, put do finala ih je vodio preko Indije, a potom i SSSR-a. Olimpijske igre u Helsinkiju bile su ujedno prve na kojima su nastupili sportisti iz Sovjetskog Saveza.

Ponovljen meč su igrale dve reprezentacije nakon nerešenog rezultata u prvoj, a bolja je bila Jugoslavija koja je potom izbacila Dansku i Nemačku da bi u finalu izgubila od Mađarske.

„Laka konjica“ predvođena Puškašom i Kočišom osvojila je svoje prvo od tri fudbalska zlata na Igrama.

Isti protivnik je uzeo Jugoslaviji zlato i u vaterpolu i to zahvaljujući gol razlici. Nove Olimpijske igre donele su novo srebro u fudbalu, a pored njega još dva. Potvrđena je i ona u vaterpolu, a Franjo Mihalić je bio drugi u maratonskoj trci.

Za vaterpoliste je ponovo kobna bila Mađarska, dok se Sovjetski Savez osvetio Jugoslaviji za poraz četiri godine ranije.

Igre u Melburnu 1956. bile su ujedno prve koje su održane u južnoj hemisferi sa izuzetkom konjičkih sportova koji su, zbog strogih australijskih propisa, za poprište imale Stokholm.

Jugoslavija je poslala značajno manje sportista (41), ali to nije za posledicu imalo veliki pad kada je ukupan plasman u pitanju s obzirom na to da je reprezentacija završila kao 26. od 67 zemalja učesnica.

Skoro tri puta više sportista iz Jugoslavije pošlo je put Rima 1960. Paradoksalno, ali osvojen je manji broj medalja nego u Melburnu (2).

Napokon su fudbaleri uspeli ono što nisu prethodna dva puta – zlatno odličje na leđima Milana Galića.

Nekadašnji fudbaler Partizana bio je najbolji strelac turnira sa sedam pogodaka, uključujući i onaj protiv Danaca u finalu koje je Jugoslavija dobila rezultatom 3:1.

Medalju je otvorio još samo rvač Branko Martinović (srebrnu), a Igre u Rimu značajne su s obzirom na to da su za košarkašku selekciju bile prve. Ovogodišnji domaćin bio je ujedno i prvi azijski kada su se Olimpijske igre 1964. odigrale u Tokiju.

Car Hirohito ih je otvorio, ali je značajniji poslednji nosilac olimpijske baklje u vidu Jošinorija Sakaia, rođenog u Hirošimi na dan kad je bačena atomska bomba.

Olimpijsku vizu iz Jugoslavije obezbedilo je 76 sportista što je rezultovalo sa pet medalja.

Zlatom su se okitili Branislav Simić u rvanju i Miroslav Cerar u gimnastici.

Vaterpolisti ponovo nisu imali sreće s obzirom na to da im je zlato izmaklo na gol razliku, a u korist, pogađate, Mađara.

Preostale dve bronzane uzeo je Cerar, kao i Branislav Martinović u Rvanju.

Tradicija slovenačkih gimnastičara nastavljena je u „Zemlji izlazećeg Sunca“. Cerar je vratio olimpijsku medalju u Jugoslaviju posle 28 godina i one Štukeljove 1936. u Berlinu. Ige u Meksiko Sitiju 1968. karakteristične su iz nekoliko razloga. Najpre, one su postale prve na kojima je bilo više od 100 učesnica (113), a ujedno i prve koje su održane na nadmorskoj visini većoj od 2.000 metara (2.277).

Po prvi put odvojeno su nastupile Istočna i Zapadna Nemačka. Uvedena je doping kontrola, a prvi je na njoj „pao“ švedski petobojac Hans Gunar Liljenvol.

Neposredno pre početka igara izbili su studentski protesti kada su budući akademski građani Meksika pokušali da iskoriste Igre kako bi skrenuli pažnju na svoje probleme.

Igre je obeležio veliki broj rekorda i sjajna čehoslovačka gimnastičarka Vera Časlavska koja je osvojila šest medalja od kojih četiri zlatne.

Imali su i jugoslovenski sportisti razloga za slavlje s obzirom na to da su uzeli osam medalja.

Poštanska markica u Istoènoj Nemaèkoj pred OI u Meksiku Foto: Profimedia

Zlatni su bili vaterpolisti, Miroslav Cerar je nastavio tradiciju u disciplini konja sa hvataljkama, kao i plivač Đorđe Bjedov u trci na 100 metara (bio drugi na 200 metara).

Košarkaši su u finalu izgubili od SAD te su morali da se zadovolje srebrom, kao i Stevan Horvat u rvanju grčko-rimskim stilom u kategoriji do 70 kilograma.

Bokser Zvonko Vujin je poražen u polufinalu kategorije do 60 kilograma od Poljaka Gruzdijena i time stigao do bronzanog odličja, kao i rvač Branislav Simić u grčko-rimskom stilu u kategoriji do 87 kila.

1968 Olympic Games Final - USA vs Yugoslavia - FULL HIGHLIGHTS by tokyvideo.com

Ako su protesti u Meksiko Sitiju nešto i najavljivali, ono što se desilo u Minhenu svakako iz toga nije mogao da zaključi.

Ta 1972. malo kome će ostati u sećanju samo iz sportskog aspekta Olimpijskih igara.

U akciji nazvanoj Ikrit i Barima, dva palestinska sela čije su stanovnike 1948. proterale izraelske snage, osmorica naoružanih osoba je preskočilo ogradu Olimpijskog sela.

Članovi Crnog septembra za taoce su uzeli prevashodno izraelske sportiste. Povod je bio oslobađanje palestinskih zatvorenika.

U kasnijim sukobima sa policijom svi do jednog taoca su ubijeni. Olimpijske su prvi put prekinute zbog Minhenskog masakra.

Izraelska, uz delegacije još nekoliko država, je napustila Olimpijske igre, a koplja sa zastavama država su bile na pola koplja. Nekoliko arapskih država je to odbilo. Nedaleko od poprišta ovog napada spavali su jugoslovenski sportisti isprva nesvesni dešavanja u selu.

Jugoslavija je put Minhena poslala 128 sportista u 15 disciplina. Kući je vraćeno pet medalja.

Zlatni su bili bokser Mate Parlov i rukometaši koji su upisali svih šest pobeda. Zanimljivo je da se u Minhenu rukomet vratio u redovan program takmičenja.

Borilački sportovi su doneli još tri medalje. Josip Čorak je u grčko-rimskom stilu do 90 kilograma stigao do srebrnog odličja, a Milovan Nenadić bronzu u kategoriji do 82 kilograma.

Bokser Zvonko Vujin je stigao do bronze.

The 1972 Summer Olympics in Munich was the first indoors handball and has been an Olympic sport since#LiveitWinit pic.twitter.com/0KjA6EdKsx

— Qatar Handball 2015 (@2015Handball) February 12, 2015

Uspeh iz Meksika jugoslovenski sportisti ponovili su osam godina kasnije u Montrealu kada su se vratili sa istim brojem medalja.

Kanuista Matija Ljubek (osvojio i bronzu) je stigao do zlatnog odličja u sportu koji je uvršten u program tek na prethodnim igrama u Minhenu.

Isti uspeh, samo u rvanju, postigao je Momir Petković.

Košarkaši su ponovo poraženi u finalu od SAD, a preostale četiri medalje stigle su iz rvačkih sportova.

U bokus Tadija Kačar je poneo srebrno odličje, dok je Ace Risteski bio treći.

Rvač Ivan Frgić je bio drugi, a bronzom se okitio Slavko Obradov u džudu.

Igre u Montrealu obeležio je prvi veliki bojkot. Čak 29 država, mahom afričkih. odustalo je od učešća.

Razlog je bio u nastupu novozelandskih sportista, čiji su ragbisti gostovali u Južnoj Africi optuženoj za rasizam. Tek nešto više od 5.000 sportista iz 80 zemalja nastupilo je četiri godine kasnije u Moskvi nakon poziva predsednika SAD da se igre bojkotuju zbog sovjetske intervencije u Avganistanu.

Međutim, to se nije odnosilo na Jugoslaviju. Poslato je rekordnih 164 sportisa u 14 disciplina, koji su se nazad vratili sa devet medalja.

Do sada jedino neučestvovanje SAD na Olimpijskim igrama iskoristila je jugoslovenska reprezentacija kako bi stigla do prvog (i do sada jedinog) zlatnog odličja.

Međutim, postavlja se pitanje da li bi i Amerikanci uspeli da spreče ekipu selektora Žeravice koja je do zlata stigla uz maksimalnih osam pobeda.

Glavni favoriti uz Jugoslaviju bila je selekcija SSSR, ali je selekciju „Zbornaja komande“ od finala udaljio tandem Dalipagić-Kićanović.

Rival je bila Italija, koju je Jugoslavija već pobedila u finalnoj grupi. Scenario je ponovljen uprkos svakojakim pokušajima "azura", naročito u poslednjoj četvrtini. Ipak, nisu se iz SSSR-a lako nosili sa porazom te je tako tadašnji generalni sekretar FIBA Borislav Stanković optužen da mečeve Jugoslavije gleda iz prvog reda i redovno utiče na sudije.

Bora Stanković je izuzetno važan za košarku na Olimpijskim igrama s obzirom na to da je upravo on uticao na promenu pravila koja je omogućila NBA košarkašima da nastupe za reprezentaciju na Igrama.

Pored košarkaša, sa zlatom iz Rusije vratio se i bokser Slobodan Kačar u poluteškoj kategoriji.

Sovjet Kvaèadze protiv Kaèara Foto: Profimedia

Srebrna medalja pripala je rukometašicama (prva olimpijska medalja za ženski rukomet i ujedno prvo olimpijsko odličje u kolektivnim sportovima u ženskoj konkurenciji), vaterpolistima i veslačima Miloradu Stanulovu i Zoranu Pančiću.

„Bronzane“ su bile košarkašice, džudista Radomir Kovačević (teška) rvač Šaban Seidi (slobodnim stilom) i veslači Zlatko Celent, Duško Mrduljaš i Josip Reić u dvojcu sa kormilarom. Prikladno, četiri godine nakon Moskve Igre su održane u Los Anđelesu. Sovjeti su preduzeli recipročne mere onim američkim. Zapravo, bojkotu se pridružio čitav Istočni blok sa izuzetkom Rumunije.

Nastalu situaciju najbolje oslikava podatak da je od 100 najboljih dizača tegova na svetu u Los Anđelesu nije nastupilo njih 94.

Bilo je to 15. učešće za Jugoslaviju. Ne samo to, nego je među 140 sportista u 16 disciplina osvojeno rekordnih 18 medalja.

Zlatno odličje osvojili su vaterpolisti, rukometaši i rukometašice, rvači Šaban Trstena (slobodno) i Vlado Lisjak (grčko-rimski), kanuisti Matija Ljubek i Mirko Nišović (kanu 500 m) i bokser Anton Josipović (lakoteška). Redžep Redžepovski (muva kategorija) i Refik Memišević (grčko-rimski stil) su morali da se zadovolje srebrom u boksu, odnosno rvanju.

Dvojica boksera Mirko Puzović (laka) i Aziz Salihu (superteška) su bili „bronzani“, kao i fudbalska i košarkaška selekcija. Poslednje učešće Jugoslavije kao zajedničke države desilo se 1988. u Seulu. Obeležio ih je još jedan bojkot ovoga puta iniciran od strane Severne Koreje revoltirane činjenicom da južni sused nije želeo da podeli organizaciju.

Srećom, njihov primer pratile su samo Kuba, Nikaragva i Etiopija, te se njihov izostanak nije odrazio na kvalitet celokupni igre.

Ponovo je bio dvocifren broj osvojenih medalja (12), od kojih njih tri zlatne.

Vaterpolisti su još jednom bili najbolji, a na vrhu su im se pridružili strelci Jasna Šekarić (vazdušni pištolj) i Goran Maksimović (vazdušna puška). Srebro je pripalo košarkašima i košarkašicama, rvaču Šabanu Trsteni (slobodnim stilom) i stonoteniskom dublu Ilija Lupulesku/ Zoran Primorac, dok su bronzom morali da se zadovolje rukometašimi, bokser Damir Škar u poluteškoj kategoriji, veslački dvojac Sadik Mujkić/Bojan Prešern, ženski stonoteniski dubl Gordana Perkučin/ Jasna Fazlić i Jasna Šekarić u disciplini sportski pištolj.

Nekoliko godina kasnije na prostoru Jugoslavije izbiće građanski rat, a sa njim i raspad države koji je obeležio kraj jedne ere.

Autor: Dušan Đukanović