Istorijat Srbije na OI (I) – Začetno doba

Ukoliko gledamo šta smo uradili samo pod tom jednom, onda smo na 15.

Prve moderne letnje Olimpijske igre, koje su održane 1896. u Atini, bile su uskraćene za, makar zvanične, reprezentativce sa ovih prostora.

Otvaranju je prisustvovao tadašnji kralj Aleksandar Obrenović, dok je Momčilo Tapavica iz Nadalja postao prvi etnički Srbin koji je došao do medalje.

Pod zastavom Austrogarske (kao i svi takmičari iz Vojvodine), Tapavica je osvojio bronzano odličje. Tačnije podelio ju je sa Grkom Konstantinosom Paspatisem jer se meč za treće mesto tada nije igrao.

Njegov uspeh ponoviće tek Novak Đoković skoro vek kasnije.

Pored tenisa bavio se atletikom, rvanjem i dizanjem tegova, a na Olimpijskim igrama je bio upisan u sve četiri discipline.

Međutim, prevelika želja (ili nadobudnost) ga je koštala, te je pokušao jednom da digne teg namenjen za dizanje sa dve ruke. Mišić nije izdržao, ali Tapavica jeste. Vratio se i jednom rukom digao 80 kilograma što je bilo dovoljno za peto mesto, ali ne i za medalju.

Ostaje pitanje čija je medalja koja stoji uz njegovo ime s obzirom na to da ju je MOK zaveo kao mađarsku, dok Međunarodna teniska federacija kaže da je ona jugoslovenska.

Kako bilo, Tapavica se po okončanju karijere posvetio arhitekturi, a među njegovim projektima je i zgrada Matice srpske u Novom Sadu.

Vojvođanski trend je nastavljen 10 godina kasnije kada je na Olimpijskim međuigrama u Atini Đuro Stantić osvojio zlato u brzom hodanju na 3.000 metara.

Igre su održane u čast decenije od održavanja prvih modernih, a medalje osvojene na njima nikada nisu zvanično prihvaćene. Otvorio ih je kralj Đorđe I, isti onaj grči vladalac koji je pozvao kralja Aleksandra na otvaranje 1896.

Stokholm 1912. je bio poprište naredne, srebrne medalje oko koje se ponovo vodi austrougarsko/jugoslovenski spor s obzirom na to da ju je osvojio gimnastičar Jožef Berkeš iz Pančeva.

Dve godine ranije osnovan je Srpski olimpijski klub, potom nazvan Centralni olimpijski klub i naposletku Olimpijski komitet Srbije.

Komitet je formiran na inicijativu mladih srpskih oficira koji su školovani u Francuskoj, a među kojima je prednjačio Svetomir Đukić koji je 1912, kada je naša država primljena u Međunarodni olimpijski komitet, postao član istog.

Đukić je bio istaknuti general koji je učestvovao u Prvom i Drugom balkanskom ratu, kao i Prvom i Drugom svetskom ratu. Tokom potonjeg pristupio je Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini, učestvovao u pregovorima sa NDH, te posle rata emigrirao u Nemačku gde je i okončao život.

Nadasve, Đukić je predvodio srpske sportiste na prvim (ukupno petim) Olimpijskim igrama 1912. u Stokholmu. Prvi olimpijci pod zastavom Kraljevine Srbije bili su sprinter Dušan Milošević i maratonac Dragutin Tomašević.

To je bilo jedino takmičenje za vreme takvog državnog ustrojstva, bez osvojene medalje (zvanično, ako izuzmemo Berkeša).

Kao kraljevina, Jugoslavija je nastala po okončanju Prvog svetskog rata kao rezultat želje za zajedničkom državom Južnih Slovena.

Jedan od glavnih protagonista ponovo je bio Svetomir Đukić, koji je u svojstvu potrpedsednika Jugoslovenskog olimpijskog odbora, predvodio olimpijce Kraljevine Jugoslavije na četiri od pet Olimpijskih igara na kojima su nastupili u periodu do raspada te države, odnosno njenog preuređenja u SFRJ 1945.

Kada već govorimo u globalu, neka ostane zabeleženo da su i druge države novoformirane zajednice imale osvajače medalja koji su prethodno nastupali za Austrougarsku poput Milana Neralića i Rudolfa Cvetka.

Prvi nastup kao zajednička država, Jugoslavija je zabeležila 1920. u Antverpenu gde je imala 17 takmičara.

Zapravo, Jugoslavija je imala jednog takmičara – onog timskog u fudbalu. Nisu se proslavili, 14. mesto sa dva poraza u dva meča.

Drugo učešće Jugoslavije 1924. u Parizu donelo je povoda za slavlje. Dve medalje i to obe zlatne doneo je legendarni gimnastičar iz Novog Mesta Leon Štukelj.

Pravnik po struci, Štukelj je osvojio najviša odličja u vežbama na vratilu i gimnastičkom višeboju.

Značajan je i podatak u pogledu raznovrsnosti disciplina u kojima je Jugoslavija imala svoje predstavnike.

Samo četiri godine nakon što je poslala jedino fudbalere, državu su sada predstavljali olimpijci iz atletike, biciklizma, gimnastike, tenisa, fudbala, plivanja, rvanja i konjičkih sportova.

Fudbaleri su ponovo doživeli debakl izgubivši 7:0 od Urugvaja, a Jugoslavija je sveukupno završila na 14. mestu po broju medalja od 44 države učesnice.

Leon Štukelj, Slovenac, osvajaè prve zlatne medalje za Jugoslaviju na Olimpijskim igrama pic.twitter.com/OqhkYv9ugp

— agw (@agw72718633) March 24, 2021

Amsterdam je ugostio naredne Olimpijske igre 1928, na koje je Jugoslavija poslala 34 takmičara u šest disciplina.

Ponovo su gimnastičari osvetlali obraz reprezentacije sa svih pet medalja. Štukelj je kao i četiri godine bio jedini „zlatan“ u disciplini krugova.

Srebrom se na razboju okitio Josip Primožič, dok je u preskoku bronzu osvojio još jedan Slovenac Stane Derganc.

Štukelj je i u pojedinačnoj konkurenciji višeboja bio treći, a identičan uspeh ponovio je tim Jugoslavije u ekipnoj konkurenciji.

Dakle, i 16 godina nakon prvog učešća Kraljevine Srbije u Stokholmu, medalje su još uvek osvajali sportisti rođeni na teritoriji Austrougarske. Razlika u odnosu na preteče jugoslovenskih nosioca odličja jeste zastava pod kojom su nastupali.

Uprkos većem broju medalja Srbija se slabije plasirala u ukupnom balansu. Zauzela je 22. mesto od 46 učesnica.

Takođe, Igre je obeležila i činjenica da su sportisti iz Azije prvi put osvojili zlatne medalje – Mikio Oda (Japan) u troskoku i njegov zemljak Jošijuki Curuta u plivanju na 200 m prsno.

Prvi put je pre ovih Olimpijskih igara utvrđen obavezni program – atletika, akvatika (plivanje, vaterpolo i skokovi u vodu), boks, mačevanje, gimnastika, streljaštvo, rvanje grčko-rimskim i slobodnim stilom, veslanje, biciklizam, jahanje, jedrenje i dizanje tegova).

Domaćin je mogao da po svom izboru uvrsti u program i fudbal, ragbi, polo, hokej na travi, rukomet, košarku i kajak.

Najkraće do tada viđene Olimpijske igre nastupile su 1932. u Los Anđelesu. Sa trajanjem od 16 dana, daleko su bile ispod dotadašnjeg rekordno „kratkog“ perioda od 79.

Novine su bile i uvođenje pobedničkog postolja, podizanje zastava, kao i proglašenje pobednika odmah nakon, a ne poslednjeg dana.

Jugoslavija je u Kaliforniji imala samo jednog predstavnika – Veljka Narančića.

Takmičar u bacanju diska je samostalno finansirao put nakon što je Jugoslovenski olimpijski komitet doneo odluku o neučestvovanju.

Razlog je u velikoj ekonomskoj krizi koja je drastično smanjila broj učesnika (36), te je JOK odlučio da zbog velikih putnih troškova ne šalje svoje predstavnike.

Treba napomenuti da je odlazak delom ipak finansiralo i resorno Ministarstvo, a srpskog ateltičara je za igre prijavio Milivoje Naumović, jugoslovenski konzul u San Francisku.

Organizacioni komitet je ovu prijavu prihvatio pošto je saglasnast dao Sigfrid Edstrem, predsednik Međunarodne amaterske atletske federacije.

Narančić nije ostvario zapažen rezultat (17. od 18 učesnika), a pored njega put SAD krenuo je Vilim Mesner, bacač koplja.

Mesner se povredio zbog čega nije nastupio, te njegovo ime nikada nije upisano među takmičare.

#MondayTrivia: Zbog svetske ekonomske krize i visokih troškova putovanja, naša zemlja je 1932. odluèila da ne uèestvuje na Olimpijskim igrama u Los Anðelesu.
Ipak, bacaè koplja Veljko Naranèiæ je odluèio da uèestvuje o svom trošku pa smo tako ipak imali predstavnika. pic.twitter.com/o3W3CrcVtV

— Team Serbia (@OKSrbije) March 12, 2018

Svet je bio pred ratom te 1936, kada je došao red na Nemce da budu domaćini.

Pokušaj da se Igre u Berlinu iskoriste u promociju arijevske rase i nacizma, obio se Hitleru o glavu u liku Džesija Ovensa.

Čuvena je fotografija sa dodele medalje Ovensu dok iza njega, uzdanica Nemačke i favorit do pobede Amerikanca, Luc Long nacistički otpozdravlja.

Za nas bitnije je učešće 86 sportista u 11 (od mogućih 19) disciplina. Sa većim brojem učesnika očekivao se i veći broj medalja.

Baš naprotiv, osvojena je samo jedna. Ponovo je taličan bio Štukelj u vežbi na krugovima. Ujedno, Slovenac je u Berlinu završio olimpijsku karijeru sa ukupno šest medalja (tri zlatne, jednom srebrnom i dve bronzane).

Time se ustalio kao najuspešniji jugoslovenski olimpijac svih vremena.

Svet je posle Berlina ogrnuo ratnu opremu, a Olimpijske igre su poslate na pauzu.

Autor: Dušan Đukanović