Igre XXIV Olimpijade – 1988. Seul (Južna Koreja)

Severna Koreja je bojkotovala takmičenje, jer njen južni sused nije želeo da joj dopusti da bude ko-organizator; tome se pridružila i Kuba, Etiopija i Nikaragva, ali ne i ostale komunističke zemlje. Bilo kako bilo, 159 nacija je učestvovalo.

Igre su takođe bile izvor nacionalnog ponosa. Otvorio ih je Son Ki-čung, zlatni maratonac sa Igara 1936, koji se tada takmičio pod zastavom tadašnjeg okupatora, Japana. Nakon pobede, na konferenciji je izjavio da je on Korejac i da je Japan okupirao njegovu zemlju.

Što se tiče sporta, u dugoočekivanoj trci na 100 metara, slavio je Kanađanin Ben Džonson, koji je postavio i svetski rekord.

Ipak, utvrđeno je da je bio pozitivan na steroide, čime je postao prvi svetski poznati sportista koji je diskvalifikovan. Umesto njemu, zlato je otišlo u ruke Karlu Luisu, koji je tako odbranio tron.

Švedski mačvelac Kerstin Palm, postala je prva žena, koja je učestvovala na sedam Olimpijskih igara.

Stoni tenis se prvi put pojavio na Igrama, dok je tenis vraćen u program posle 64 godine pauze. Mogli su da se takmiče i profesionalci, a svoju fantastičnu sezonu imala je Štefi Graf, koja je uzela zlato, pridodavši tome i kalendarski Slem.

Nemačka biciklistkinja Hrista Luding-Rotenburger postala je prva i jedina osoba, koja je u istoj godini osvojila medalju na letnjim i zimskim Igrama. Ona je bila i uspešna i u brzom klizanju.

Greg Luganis je odbranio zlata u skokovima u vodu, dok je američki plivač Met Bjonsi osvojio sedam medalja, od toga pet zlata.

Najuspešnija nacija bio je Sovjetski Savez sa ukupno 132 medalje, od toga 55 zlatnih. Istočna Nemačka je sakupila 102, a Sjedinjene Države 94. Jugoslavija je ponovo bila dvocifrena, sa 12 odličja.

Zlato su osvojili vaterpolisti, te strelci Jasna Šekarić i Goran Maksimović, srebro je pripalo košarkašima i košarkašicama, odnosno stonoteniskom dublu Lupulesku-Primorac.

Do bronze su stigli bokser Damir Škaro, veslači Mujkić-Prešern, stonoteniski dubl Perkučin-Fazlić, te rukometaši.