Igre XXII Olimpijade – 1980. Moskva (SSSR)

Tadašnji predsednik Džimi Karter odbio je da pošalje svoje sportiste u Sovjetski Savez, zbog invazije SSSR na Avganistan godinu dana ranije. Prvi čovek SAD lično se angažovao u pridobijanju saveznika.

Pojedine Vlade, poput Velike Britanije i Australije, podržale su bojkot, s tim da su svojim sportistima dopustili da sami odluče hoće li ići na Igre ili ne.

Američkim sportistima takva sloboda izbora nije ostavljena, a Karter je zapretio oduzimanjem pasoša svakom ko se ne povinuje ovoj političkoj odluci.

Na kraju, 67 zemalja nije učestvovalo, a velika većina njih je to odlučila isključivo zbog Amerike.

Na Igrama je bilo učesnika iz osamdeset država i to je bio najmanji broj još od Igara 1956. godine.

Sportski deo obeležio je domaći gimnastičar Aleksandar Ditjatin, koji je postao prvi sportista u istoriji koji je osvojio osam medalja.

Superteškaš sa Kube Teofilo Stivenson postao je prvi bokser, koji je slavio tri puta u istoj kategoriji, dok je Gerd Vesig iz istočne Nemačke postao prvi skakač u vis, koji je oborio svetski rekord na Olimpijskim igrama.

Igre je obeležio i britanski duel trkača, Stiva Oveta i Sebastijana Koua. Na 800 metara je slavio Ovet, dok je šest dana kasnije pobedio Kou i tako se osvetio.

Interesantno, na ovim Igrama prvi put se igrao hokej u ženskoj konkurenciji. Sve zemlje, osim domaćina, koje su trebale da učestvuju, bojkotovale su takmičenje. U poslednji čas je uleteo Zimbabve – i osvojio zlato.

Na ovim Igrama bilo je 203 takmičenja, više nego na prethodnim. Oboreno je 36 svetskih, 39 evropskih i 74 olimpijska rekorda.

Najuspešnija nacija bila je sovjetsa sa ukupno 195 osvojenih medalja – 80 zlatnih, 69 srebrnih i 46 bronzanih. Preko 100 medalja imala je još samo Zapadna Nemačka, a zanimljivo, treća po uspešnosti, sa 41 medaljom, bila je Bugarska.

Što se tiče naših, vratili su se kući sa devet medalja, a zlata su uzeli bokser Slobodan Kačar, te košarkaši. Srebro su osvojili veslači Pančić-Stanulov, rukometašice i vaterpolisti, dok je bronza pripala džudisti Radomiru Kovačeviću, rvaču Šabanu Sejdiju, veslačima Celentu, Mrduljašu i Reiću, odnosno košarkašicama.

Nakon Igara, nekoliko nezavisnih komisija utvrdilo je da je bilo slučajeva dopingovanja kod čak 16 osvajača zlatnih medalja, te su one u šali nazvane "Igre hemičara".