Igre X Olimpijade – 1932. Los Anđeles (SAD)

Posledično tome broj zemalja učesnica je prepolovljen. Na kraju je u SAD nastupilo ali to se nije odrazilo na kvalitet Igara s obzirom na to da je viđeno 18 svetskih rekorda.

Igre je propustio i tadašnji predsednik SAD Herbert Huvert, te ih je otvorio potpredsednik Čarls Kurtis.

Iako ne postoje zvaničnih podataka, pretpostavlja se da je na ovim Igrama, za razliku od prethodne dve, ostvaren profit od tadašnjih milion dolara. Novac koji je zasigurno dobro došao u vreme Velike depresije.

Po prvi put je izgrađeno Olimpijsko selo koje se sastojalo iz 550 dvosobnih kućica u kojim su stanovali muškarci. Žene su bile smeštene u hotelima.

Novine su bile i uvođenje pobedničkog postolja, podizanje zastava, kao i proglašenje pobednika odmah nakon, a ne poslednjeg dana.

Zanimljiva priča kada je reč o Igrama u Los Anđelesu dovodi se u vezu sa 82 sportista koji su se iz Brazila uputili ka Kaliforniji.

Oni su sa sobom na brod ukrcali 50.000 džakova kafe koji su usput prodavani, te je put finansiran na taj način.

Marija Lenk, plivačica iz Brazila, silom prilika postala je prva južnoamerička sportistkinja koja je nastupila na Olimpijskim igrama.

Naime, američke vlasti su naplaćivale od jednog dolara po osobi koja bi se iskrcala u luci Los Anđelesa. Brazilci, u nameri da smanje troškove, izabrali su Lenkovu jer su smatrali da ima najviše šanse za pobedu.

Brod je produžio do San Franciska, a na tom putu prodato je još kafe i skupljeno dovoljno novca da se i drugi sportisti iskrcaju.

Adalberto Kardozo, brazilski atletičar, stopirao je od luke San Francisk do Los Anđelesa gde je stigao nekoliko minuta pred početak trke na 10.000 metara.

Trčao je bos, završio poslednji, ali je zavredeo naklonost publike i posebnu medalji za učešće.

Igre u Los Anđelesu obeležili su japanski plivači. Predvođeni Jasušijem Mizajakijem stigli su do pet od šest mogućih zlatnih medalja. Tu šestu uzeo je Amerikanac Baster Kreb pobedom u trci na 400 metara slobodno.

Ono što je Japancima pošlo za rukom u muškoj, to su plivačice SAD uspele u ženskoj konkurenciji. Na njihovom kontu su se našle četiri od pet zlatnih medalja.

Kada je reč o atletici, prekinuta je finska dominacija te je samo Lauri Letinen uspeo da osvoji zlato u trci na 5.000 metara.

Finci su bili oslabljeni za najodlikovanijeg olimpijskog atletičara svih vremena Pava Nurmija kome je zabranjeno da se takmiči jer je narušio načelo amaterizma. Nurmi se u zamenu za novac takmičio u egzibicionim trkama.

Amerikanac Edi Tolan na pobedničkom postolju u trkama na 100 i 200 metara nasledio je Kanađanina Persija Vilijamsa, a najuspešnija u ženskoj konkurenciji bila je Mildred Bejb Didrikson, olimpijska šampionka na 80 metara prepone i bacanju koplja i vicešampionka u skoku u vis.

Jugoslavija je u Kaliforniji imala samo jednog predstavnika – Veljka Narančića.

Takmičar u bacanju diska je samostalno finansirao put nakon što je Jugoslovenski olimpijski komitet doneo odluku o neučestvovanju.

Razlog je u velikoj ekonomskoj krizi koja je drastično smanjila broj učesnika (36), te je JOK odlučio da zbog velikih putnih troškova ne šalje svoje predstavnike.

#MondayTrivia: Zbog svetske ekonomske krize i visokih troškova putovanja, naša zemlja je 1932. odluèila da ne uèestvuje na Olimpijskim igrama u Los Anðelesu.
Ipak, bacaè koplja Veljko Naranèiæ je odluèio da uèestvuje o svom trošku pa smo tako ipak imali predstavnika. pic.twitter.com/o3W3CrcVtV

— Team Serbia (@OKSrbije) March 12, 2018

Treba napomenuti da je odlazak delom ipak finansiralo i resorno Ministarstvo, a srpskog ateltičara je za igre prijavio Milivoje Naumović, jugoslovenski konzul u San Francisku.

Organizacioni komitet je ovu prijavu prihvatio pošto je saglasnast dao Sigfrid Edstrem, predsednik Međunarodne amaterske atletske federacije.

Narančić nije ostvario zapažen rezultat (17. od 18 učesnika), a pored njega put SAD krenuo je Vilim Mesner, bacač koplja.

Mesner se povredio zbog čega nije nastupio, te njegovo ime nikada nije upisano među takmičare.

Autor: Dušan Đukanović