"Šta ako budem morao da do kraja života živim u ovom paklu?"

Bivši švedski teniser Robin Soderling poslao je otvoreno pismo javnosti zbog problema sa kojima se suočavao.

LNIzvor: B92
Podeli
Photo by Michael Regan/Getty Images
Photo by Michael Regan/Getty Images

Soderling je nedavno prvi put progovorio o borbi protiv anskioznosti i depresije.

Nekada četvrti teniser planete i dvostruki finalista Rolan Garosa je otkrio da mu slava i uspeh u svojoj struci nisu pomogli da prebrodi psihičke probleme.

Pročitajte još "Plakao sam po ceo dan i na internetu gledao kako mogu da se ubijem"

Otvoreno pismo Robina Soderlinga vam prenosimo u celosti:

"Kao što je slučaj sa mnom, mnogi profesionalni sportisti koji postižu dobre rezultate su perfekcionisti koji posvećuju ceo život sportu. Biti sportista može da bude puno izazova za vaše mentalno zdravlje, a mene su moja želja za perfekcionizmom i konstantan pritisak koji sam staviljao na sebe umalo ubili.

Tanka je linija kojom hodate kao profesionalni sportista. Sa jedne strane je linija po kojoj radite sve kako treba – naporno radite, telo dovodite do ekstremnosti, posvećeni ste, fokusirani i pravite rezultate – i uspeh koji ostvarite vas proslavi. Pritisak koji sebi stavite i naporan rad mogu da budu veoma nagrađeni. Ali, ako pređete tu tanku liniju, ako ne slušate svoje telo i date mu vremena da se oporavi, onda možete da uništite svoju karijeru, kao i život. U sportu, mentalni trening vam daje način da se bolje pokažete i da maksimalno iskoristite vaš potencijal u određenim delovima vaše sturke - u mom slučaju to je bio tenis.

Niko vam ne daje informacije i načine za to kako da se izborite sa pritiskom na terenu i van njega. Kako da se brinete o svom psihičkom stanju kao što se brinete i o vašem telu. Ja sam 2011. bio u najboljoj fizičkoj formi svog života - ali odjednom nisam mogao da napravim nijedan korak unapred. Nisam mogao da dišem, samo sam hteo da iskočim iz sopstvene kože.

Srećan sam i imao sam sreće što sam sada na drugoj strani. Posle borbe sa anksioznosti i napadima panike od jula 2011. ja sam svom telu i umu davao vremena da se oporave i sada konačno - devet godina kasnije - ponovo se osećam dobro, možda bolje nego ikada ranije.

Ljudi kojima sam bio okružen su me naterali da progovorim o svom doživljaju sa zdravljem još i ranije, ali ja sam morao da sačekam dok ne budem spreman i potpuno oporavljen. Prvih nekoliko godina nakon što me je sopstveno telo sprečilo da igram tenis bio sam veoma zabrinut da neću nikada više moći da se osećam dobro i da živim normalan život. To je bila jedna od stvari koje su pokrenule moju anksioznost - šta ako budem morao da živim u ovom paklu do kraja života?

Voleo bih da postoji više informacija i da sam mogao da imam način da se borim sa time što sam osećao - i ranije, dok sam igrao na Turu, i kasnije, kada mi se ceo svet srušio. Imao sam sreće što su moja žena i prijatelji brinuli o meni i pomogli mi. To je usamljeno i užasno mesto i verujem da bi mi bilo nemoguće da kroz sve ovo prođem bez ičije pomoći.

Ovo je vreme da se bavimo psihičkim bolestima kod profesionalnih sportista i da nešto uradimo povodom toga. Podaci kažu da jedan od troje sportista ima mentalne probleme koji mogu da se manifestuju kroz stres, probleme sa ishranom, depresijom i anksioznosti. Moramo da krenemo da diskutujemo o tome i da se pobrinemo da naredna generacija sportista bude bolje pripremljena nego što sam ja bio. Da im pomognemo da imaju dugačku i zdravu karijeru i da ne moraju da dožive ono što smo ja i mnogi drugi sportisti koje znam.

Moramo da naučimo ljude - trenere, roditelje i posebno same sportiste. Moramo da izbacimo stigmu da je to pokazatelj slabosti. Mentalne bolesti se dešavaju sportistima na koledžu, najvećim zvezdama, u svakom sportu. Ako mogu da pokrenem ovu konverzaciju i možda pomognem samo jednoj osobi kroz svoju priču, biću srećan.

Robin Soderling".