Kriza, šok terapija, težak žreb – koliko može Novak na USO?

Još od 2006. godine Novak Đoković u Njujork nije došao sa slabijim rezultatima na dva Masters turnira koja prethode US openu, a 2010. imao je isti učinak – polufinale i četvrtfinale.

Uz sve negativne posledice i vidno slabiju igru, poraz od Iznera može da deluje kao šok terapija za Đokovića pred US open, ali u nastojanju da sačuva status najboljeg na svetu nije mu pomogao jako težak žreb.

Koliko se poraz od Nadala u Montrealu može svrstati u kategoriju koja ne zabrinjava previše jer je meč bio veoma neizvestan, toliko je poraz od Iznera u Sinsinatiju uznemirujući jer je na videlo izneo sve boljke koje Novaka muče u poslednje vreme.

Pre svega, problemi na mentalnom planu – u sličnim duelima obično je kvalitetniji igrač taj koji dočeka pad protivnika i jedan gem dovoljan mu je da reši meč u svoju korist. Sada uloge kao da su bile obrnute i Novak je Izneru bukvalno poklonio poslednji gem – jedini poen koji je Amerikanac valjano zaradio jeste forhend paralela iz teške pozicije kojom je smanjio na 40:30.

Sve ostalo Novak mu je poklonio, najviše lošim servisom i stegnutim bekhendom. Odavno nije viđeno da se Đokoviću tako skrati ruka u odlučujućim momentima.



Gubitak samopouzdanja dobrim delom uzrok je ostalih pogoršanja – nestala je Novakova oštrina i snaga kada napada forhendom, ali čini se da je u njegovim porazima ove godine uglavnom najveći krivac bekhend, udarac koji mu je ranije bio dosta stabilniji. Sada njime previše oscilira, pri tom ne mislim na napade bekhendom, već na ’reli’ udarac, onaj kojim se samo ostaje u poenu ili postepeno gradi inicijativa.

Kada je reč o servisu, iako je u tom pogledu imao nekoliko sjajnih partija, primetno je da Đokovićev drugi servis u pojedinim mečevima više nije tako težak za čitanje. Takođe, češće nego ranije dešava mu se da ne generiše dovoljno ’kika’, pa tako olakšava ritern i igračima kojima to nije primarno oružje.

Iako je Novak čovek sa najboljim kretanjem na ATP turu, utisak je i da mu je kontra pala za pola nivoa, kao i da više ne prolazi rivale na mreži sa takvom lakoćom.

Analizu Đokovićeve igre neposredno posle poraza u Sinsinatiju pročitajte u tekstu Nikole Đukića.

Naravno da nije sve tako crno – jedan pravi meč, prava odluka ili proboj u glavi u bici sa samim sobom može da učini da se Đokovićeva igra vrati na pravo mesto, pošto se od tog mesta uprkos svemu nije mnogo udaljila.

Prvi pozitivan korak u tom smeru napravljen je na konferenciji za medije posle meča sa Iznerom. Đoković je direktno sa terena otišao u pres-salu i bio je izuzetno iznerviran, novinar Njujork Tajmsa Ben Rotenberg rekao je da nikada nije video da je Novak toliko ljut na sebe.

Izostale su šablonske izjave tipa „imao sam loš dan, svaka čast protivniku, bio je bolji“, ne, Novak je sada najiskrenije analizirao meč rekavši da je odigrao „očajno“, a na pitanje o poslednja dva poena koja najbolje ilustruju njegovu stegnutost (dupla greška i bekhend u mrežu u drugom udarcu u poenu), Đoković je odgovorio:

„Ne znam šta se dogodilo“, što nam govori da je i sâm Novak ostao zatečen svojom mlakom reakcijom u dramatičnom finišu.

Ali Đoković je prepoznao svoj pad u ključnom trenutku, prepoznao je lošu igru i razočaranje u Sinsinatiju može da bude otrežnjujuće i da mu pomogne da odlučnije ulazi u svaki naredni meč. Ko je pratio Novakovu karijeru, zna da ljutnja često ume delotvorno da utiče na njega.

Prekinuta je saradnja sa Dušanom Vemićem, što je još jedan Novakov pokušaj da se trgne iz letargije i to je vredno hvale. U Njujorku je napokon prisutan ceo njegov tim sa Vajdom na čelu, podloga na US openu mu leži, to je turnir na kojem je igrao svoje prvo Gren slem finale još 2007. godine.

Žreb nije bio milosrdan prema Đokoviću, ali krenimo od prvog kola i 23-godišnjeg Litvanca Ričardasa Berankisa. On je izdanak Bolitijerijeve akademije, sredinom godine bio je 67. na svetu, a sada zauzima tek 126. mesto na listi.

Malo je reći da 175 cm visoki momak ne beleži rezultate koje su mu predviđali, ali ove sezone igrao je treće kolo u Melburnu i trebalo bi da bude solidan test Novaku za start turnira. Čini se da drugo kolo donosi lakši zadatak, ni Beker ni Rosol nisu teniseri koji bi u bilo kojoj kombinaciji mogli da ugroze Đokovića.

Prvi istinski izazov Novaka čeka u trećoj rundi, Grigor Dimitrov koji ga je pobedio u Madridu, ali kojeg je srpski teniser razbio na Rolan Garosu prepustivši mu samo sedam gemova.

Bugarin ove sezone ima kakav-takav kontinuitet dobrih rezultata, uzeo je set Nadalu u Sinsinatiju i betonska podloga odgovara njegovom agresivnom stilu igre. Ipak, znatno je slabiji u formatu na tri dobijena seta, umor je znao da mu naškodi u prošlosti.

Uprkos tome, čeka se Gren slem na kojem će Dimitrov ’eksplodirati’, a Đoković ozbiljnim pristupom kao na Garosu (u kojem je bilo i inata i želje za revanšom) mora da učini da ovogodišnji US open ne bude taj turnir.

Uz to, Bugarina se u drugom kolu sastaje sa Nieminenom ili Kubotom, što je u najavi meč koji može dugo da traje i da iscrpi Dimitrova.

U četvrtoj rundi Đokovića bi trebalo da čeka Fabio Fonjini ili Benoa Per. Obojica su talentovatni teniseri koji umeju lepo da razmišljaju na terenu, ali imaju previše oscilacije i u mečevima na dva dobijena seta, a kamoli na tri.

Per poseduje fini dvoručni bekhend, Fonjini ume da iznenadi kombinacijom napada i odbrane, ali Novak u prošlosti nije imao mnogo problema sa igračima tog tipa.

Đoković je Italijana dobio u svih pet međusobnih mečeva, uz dva izgubljena seta, a sa Francuzom se još nije sastajao.

Ako sve protekne prema očekivanjima, suparnik Novaku u četvrtfinalu trebalo bi da bude Huan Martin del Potro (skor 9-3 za srpskog tenisera). Prošle godine u istoj fazi Đoković je slavio u tri seta, a drugi set tog meča bio je verovatno najbolji na turniru (7:6 za Novaka).

Argentinac je u ovom trenutku najteži protivnik kojeg je Đoković mogao da dobije u četvrtfinalu – igrao je pet setova s njim na Vimbldonu, dobio ga je u Indijan Velsu, a svojim snažnim udarcima u penjanju uspeva mu efektnije nego npr. Berdihu da otera Đokovića daleko iza osnovne linije.

Takođe, Delpo mnogo bolje od Čeha ume da napadne iz punog trka, a US open je turnir za koji ga vežu divne uspomene njegovog za sada jedinog Gren slem trofeja.

Osim Berdiha, Novak je u četvrtfinalu mogao da izvuče i Rodžera Federera, koji ponovo igra starim reketom i koji je u Sinsinatiju protiv Nadala pokazao da još ima kvalitetnog tenisa u sebi.

Čini se da je Del Potro komplikovaniji zadatak od Berdiha i Federera, a svakako je mnogo teži rival od Rišara Gaskea, koji jeste raznovrstan teniser, ali koji ni najmanje ne plaši društvo iz vrha.

Endi Mari ili David Ferer u polufinalu, i tu je Novak izvukao kraću slamku, pa je sigurno da nećemo gledati reprizu prošlogodišnjeg finala. Ipak, do polufinala svašta može da se desi, a jedna od naših „hrabrih prognoza“ upravo je eliminacija Marija pre polufinala.

Ipak, Škotu je žreb savršen do četvrtfinala, posustali Almagro mogao bi da mu bude najteži protivnik, dok bi u borbi za polufinale trebalo da ima jako težak zadatak u vidu Berdiha.

Čeh tradicionalno bolje igra protiv Marija i Federera nego što je to slučaj protiv Nadala i Đokovića, ali on će do poslednjih osam verovatno morati da savlada neugodnog Vavrinku.

Đoković dugo nije imao teži žreb na nekom Gren slem turniru, ali upravo to pomoći će mu da bude rešen i maksimalno koncentrisan od starta. Put je trnovit, ali i Novak je svestan da titula u Njujorku briše sve negativno što se dogodilo u bližoj prošlosti.

Kakvo je Vaše mišljenje – koji će Novak ostvariti rezultat na US openu?

P.S. Ako neko od poštovanih komentatora ima bilo kakva pitanja, može ih postaviti putem komentara ili na mom nalogu na Tviteru (@ozmo_sasa)