Otkud 'glava' Novakova slaba strana?

Problemi na mentalnom planu sa kojima Novak očevidno ulazi u takve duele najčešće se ogledaju u stegnutoj igri na početku i gubitku prvog seta.

Posle se Đoković konsoliduje, uspeva da preokrene (Mari na AO 2013) ili izgubi u neizvesnom meču (Nadal na Rolan Garosu 2012. i 2013, Mari na US openu 2012, Federer na Vimbldonu 2012), ali u većini tih mečeva postojala je opasnost da se dogodi nešto slično ovogodišnjem vimbldonskom finalu – Mari je savladao Đokovića sa 3:0, po setovima 6:4, 7:5, 6:4.

Od duela sa Federerom u polufinalu Garosa 2012. godine Novak nije odigrao ključne mečeve na gornjoj granici mogućnosti, to je činjenica nad kojom bi njegov štab i on trebalo da se zamisle. Jer, najbolji kao što on jeste najbolje uvek čuvaju za kraj.

Novak ima neverovatan kontinuitet, igrao je 13. uzastopno GS polufinale i više ne pravi kikseve protiv slabije ranigranih, što je ozbiljno dostignuće. Ipak, evidentno je da nešto ne štima u mentalnom pristupu najvećim mečevima.

Sa tehničkog aspekta gledano, jasno je da je ključni uzrok poraza Đokovićev servis. U meču sa Del Potrom odservirao je rekordnih 22 asa, ali sada ga je početni udarac u potpunosti izdao.

Tokom celog turnira Novak je sa lakoćom spuštao precizne i relativno snažne servise na T liniju, služio ga je dobro i servis u stranu, ali sada nismo videli ništa od toga.

Đoković je meč završio sa samo 59% osvojenih poena na prvi servis. To je vrlo rečita statistika jer je, sa gubitkom samopouzdanja i kada je video da ga ne ide, Novak išao na sigurnije prve servise, nije osvajao jeftine poene i Mari je u skoro svakom Đokovićevom gemu imao šansu ili polušansu.

Ni u drugom ni u trećem setu Novak nije uspevao servisima sebi da obezbedi lake gemove onda kada su mu bili najpotrebniji – kada je imao brejk prednosti. Ukupno smo ih možda videli dva ili tri na celom meču.

Apsolutno je atipično za Đokovića da u dva uzastopna seta dozvoli preokret posle brejka viška, posebno se to odnosi na treći set kada se činilo da kreće u seriju nalik onoj iz trećih setova sa Nadalom na RG 2012. i sa Marijem u Njujorku. Ali ni to se nije dogodilo, Škot je u svim važnim trenucima bio korak ispred suparnika, a Novak je po pravilu birao loša rešenja.

Mari je za tri seta napravio sedam brejkova, i sâm je rekao da o tako nečemu nije ni sanjao (U Melburnu je ukupno stvorio četiri brejk lopte).

Istina je da je Novak u prvom setu čisto udarao lopticu, ali nije preuzimao dovoljno rizika, tačnije nije našao pravu meru u agresivnosti, a u dugim razmenama najčešće je prvi grešio.

Da je Đoković odlučnije napadao i počeo da osvaja poene, Mari bi se sigurno unervozio, a onda bi i Škot počeo da greši i da poklanja ono što inače ne bi – to je scenario koji smo videli nekoliko puta, a delimično i u jako kratkom intervalu to se dogodilo sredinom trećeg seta.

Novak je pokušavao izlascima na mrežu, ali voleji ipak nisu njegova primarna igra. Protiv Del Potra ih je izvodio savršeno, ali su u duelu sa Marijem bili dosta nesigurniji.

Kada se na to doda da je Škot neuporedivo brži od Argentinca i da verovatno ima najbolji pasing na svetu, rezultat su brojni izgubljeni poeni na mreži, često i u veoma značajnim trenucima.

Đoković je poznat po tome što uspeva da pogodi iz nemogućih pozicija i što jednim udarcem uspeva da preuzime inicijativu. Međutim, iako je Novakovo kretanje i dalje briljantno, utisak je da kontre kojima iz defanzive momentalno prelazi u ofanzivu ne viđamo više tako često.

Novakovi navijači prošli su kroz više emotivnih rolerkostera na ovom meču, a tačka na “I“ bio je poslednji gem – spasao je tri meč lopte, propustio dve brejk šanse, a onda je na izjednačenju izgubio poen zbog nedovoljno ubedljivog smeča, udarca koji mu je u bližoj i daljoj prošlosti zagorčavao život.

Taj smeč, kao i neki udarci koje je Novak ’gurao’ i igrao neodlučno, pokazatelj su poljuljanog samopouzdanja. Uzrok tome ostaje nejasan, pogotovo uzevši u obzir izvanrednu igru u prethodnom delu turnira.

Uprkos tome što Novak nije igrao na svom nivou, Marijevoj pobedi ništa se ne može oduzeti – zaslužio ju je fantastičnom igrom, strpljivošću i pravim mentalnim pristupom.

Očigledno je da su osvajanje Olimpijskih igara i US opena probili brojne barijere u Marijevoj glavi. Iako je i sada imao nekoliko mentalnih padova, uglavnom je izvrsno servirao u presudnim poenima.

Endijev forhend funkcionisao je savršeno, bio je konstantan, katkad i ozbiljno oružje u napadu, npr. spasao je njime brejk loptu u poslednjem gemu. Ranije je Škot često grešio kada bi dobio kraću lopticu na forhend, sada smo dve takve greške videli jedino kada je Novak napravio brejk za vođstvo u trećem setu.

Marijevo kretanje bilo je za divljenje, čak i kada bi Novak odigrao solidan volej ili drop šot, on bi nepogrešivo bio na loptici i tako je rivala ostavljao bez rešenja kako da ga probije.

Na kraju, u veoma tesnom poslednjem gemu, pobedio je sopstvene nerve i posle 77 godina doneo Velikoj Britaniji vimbldonski pehar. Njegova devojka rekla je da se Endi prvi put napio u životu nakon osvajanja US opena, a sada će verovatno uslediti još veće slavlje. I zaslužio je.

Endi je takođe pokazao da ’velika četvorka’ i te kako postoji, iako brojni osporavaju da je Mari deo iste grupe kao Đoković, Federer i Nadal. Ali gole činjenice ne mogu se negirati – na poslednja četiri Gren slem turnira koje je igrao Škot je osvojio dve titule i dva puta je izgubio u finalu.

Sa godinama Federera i fizičkim stanjem Nadala, jasno je da će u narednom periodu glavnu reč voditi Đoković i Mari.

Novak posle ovog poraza mora da se pregrupiše, preispita pojedine, gorespomenute stvari i da se na američkoj turneji i US openu vrati još jači. Nadajmo se da će u tome i uspeti, nema razloga da ne verujemo u to.

Kakvo je Vaše mišljenje – koji su uzroci Novakovog poraza u finalu?

P.S. Ako neko od poštovanih komentatora ima bilo kakva pitanja, može ih postaviti putem komentara ili na mom nalogu na Tviteru (@ozmo_sasa)