Milan Tomić 35

Sport za kojim svi "lude"

Vreme je da se upoznamo sa padelom, najbrže rastućim sportom u svetu, koji se polako probija i u Srbiji, stičući nove fanove.

Milan Tomić subota, 30.09.2023. | 08:00 -> 09:30

Tweet

Podeli

Foto: Profimedia

Ovog vikenda će na Beogradu na vodi biti održan i prvi turnir, Padel Belgrade open, a konferencija za medije organizovana tim povodom, bila je prava prilika da iz prve ruke vidimo kako sve to izgleda.

Jedino što smo do skoro znali jeste da se igra reketom, da je mešavina tenisa i skvoša i da povremeno na društvenim mrežama "iskoči" video nekog spektakularnog poena.

Ali, tek kada se i sami oprobate u ovom sport, nastalom u Meksiku 1969, shvatićete zašto sportisti, aktivni i bivši, naravno i rekreativci, lude za njim.

Jako je dinamičan, odluke morate da donosite jako brzo, u trenutku, a poželjno je i da imate koliko-toliko teniskog iskustva.

Mada, iako sličan, po načinu igre se, ipak, razlikuje, od belog sporta, kako od početnog udarca, servisa, tako i do ostalih, poput forhenda i bekhenda.

Ja sam, na primer, lopticu udarao kao u tenisu i to može da prođe, na ovom amaterskom nivou.

Ali, devojka koja je bila zadužena za savete, odmah nam je u teoriji, ali i u praksi pokazala da padel, ipak, funkcioniše po drugačijem principu.

Pravila nalažu da se servira ispod pojasa, dakle loptica se ne baca uvis, dok se obični udarci ne izvode klasičnim udaranjem, već više guranjem.

Ruka nije toliko ispružena kao u tenisu, već više uz telo, a najčešći udarci potrebni u padelu su svakako lob i smeč, uz nezaobilazni slajs, kako bi se loptica što više prilepila uz podlogu i tako otežala rivalu naredni potez.

Ukratko, kako nam je rekla, poenta je da oba igrača (igra se isključivo dva na dva prim. aut)izlaze na mrežu i vrše pritisak kako bi dobili priliku da snažnim smečom završe poen.

Sa druge strane, drugi par, koji je u podređenom položaju, praktično jedino može da ih prođe lob udarcem.

Devojka-mentor je u jednom momentu našeg "sparingovanja" rešila da nam oteža posao, pravim padel servisom, tako da smo tek tada shvatili koliko ovaj sport ima "caka".

Taj servis nije bio toliko jak, koliko je bio dubok i "nizak", toliko da praktično nismo mogli da riterniramo kako treba, čak ni uz pomoć zida.

Kad smo već kod zida, martinele, red je da koju reč kažemo o terenu, pravilima i ostalim stvarima koji će vam biti važni pre nego što se oprobate u ovom sportu.

Padel teren dugačak je 20, a širom 10 metara, a mreža, kao u tenisu, deli teren na dva dela, dok je okolo, kao u skvošu, ograđen.

Stakla i čelične ograde ga okružuju. Zadnja strana terena i početka bočnih stranica napravljeni su od prozorskog stakla, visine četiri metra.

Ostale strane su isključivo od čelične ograde visine tri metra, nema vrata, osim kod mreže, sa obe strane, tako da igrači imaju mogućnost da tokom nekih spektakularnih poena izađu kroz njih i u polje rivala prebace preko ograde – ili kroz ta vrata.

Što se tiče opreme, potrebni su reket i loptica, koji se, takođe, razlikuju od onoga što se koristi u tenisu.

Reket je kraći, bez žica, sa elastičnom površinom sa rupama koje smanjuju težinu i teniskom lopticom nešto manjeg prečnika i niske kompresije, kako ne bi mnogo odskakala.

Udarci se igraju pre ili nakon što se lopta odbije od okolnih staklenih zidova, dodajući jedinstvenu dimenziju sportu u odnosu na konvencionalni tenis.

Lopta može da se odbije od bilo kog zida, ali može samo jednom da udari o podlogu pre nego što bude vraćena. Poeni se mogu postići kada se lopta dvaput odbije u polje takmičara.

Bodovanje je potpuno isto kao u tenisu, set se igra do šest gemova, a u slučaju rezultata 6:6, na programu je taj-brejk.

Padel je relativno mlad sport, nastao u Akapulku, Meksiku, a izmislio ga je Enrike Korkuera.

Pošto mu je nedostajalo prostora, napravio je manju verziju teniskog terena na svom imanju, a uz pojedine izmene pravila, oduševio je svoje prijatelje i poznanike.

Sport je krenuo da se širi, najpre u zemljama Centralne i Južne Amerike, da bi u poslednje vreme na velika vrata ušao i u Evropu.

Najpre u Španiju, gde je drugi najpopularniji sport posle fudbala, a potom i u Portugal, Italiju, Francusku, Švedsku, Holandiju, Belgiju...

S obzirom na svoje poreklo, ne iznenađuje što ovim sportom dominiraju momci iz Španije i Argentine.

Ističu se imena poput Huana Lebrona i Alehandra Galana, aktuelnih svetskih šampiona, tu je i Fernando Belasteguin, legenda ovog sporta koji igra i u 43. godini, zatim Arturo Koelo, mlada nada, ali i Bea Gonsales, evropska i svetska šampionka.

Kao što je rečeno na početku teksta, mnogi sportisti, najviše teniseri i fudbaleri, bez obzira da li su završili karijeru ili ne, igraju padel u slobodno vreme.

Ovaj trend nije zaobišao ni Novaka Đokovića, čija braća, takođe, igraju padel, s tim da će Đorđe i učestvovati na premijeri Belgrade opena.

Lista poznatih koji se bave ovim sportom je dugačka, od Federera i Nadala, preko Kasiljasa, Kristijana Ronalda, Zlatana Ibrahimovića, do Karlosa Sainsa, Didijea Dešana, Karlosa Moje...

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.