Misterija

Prvi predsednik FIFA, boginja Nika, nacisti, Engleska i Brazil – svi oni su povezani u priči, koja nije imala srećan kraj.

Milan Tomić
Podeli
EPA/Paul Vicente
EPA/Paul Vicente

Ovih dana aktuelne su one o Svetskom prvenstvu i vrlo često, istražujući, dolazimo do zanimljivih pojedinosti o kojima smo tek ponešto znali, u većem broju slučajeva – ništa.

Prava filmska, holivudska, tiče se trofeja, koji je bio dodeljivan pobednicima planetarne smotre u periodu od 1930. do 1970. godine.

Prvi pehar, nazvan Pobeda, kasnije preimenovan u čast bivšeg predsednika Svetske kuće fudbala, Žila Rimea, imao je burnu istoriju.

Više puta je bio na meti raznih lopova, koji su želeli da imaju ovu relikviju, iz ovih ili onih razloga.

Trofej, prvi put dodeljen Urugvaju u Montevideu, posle pobede nad Argentinom, dizajnirao je Abel Lefler i napravljen je od pozlaćenog srebra na belo-žutom mermernom postolju.

Težio je 3,8 kilograma, bio visine 35 centimetara, a od 1954, osnova pehara bila je zamenjena visokim postoljem od dragog kamena lapisa.

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Žil Rime (1873 – 1956), francuski fudbalski funkcioner, prvi predsednik FS Francuske, treći predsednik FIFA (1921 – 1954). Najzaslužniji za pokretanje Svetskog prvenstva. Od 1930. do 1970. pobedniku Mundijala dodeljivan je pehar "Žila Rimea".

Na prvi Mundijal 1930. stigao je brodom Konte Verde, sa kojim su doputovali Žil Rime, kao i reprezentacije Francuske, Rumunije i Belgije.

Od tada, Nika, grčka boginja pobede, svašta je preživela, pre nego što je zauvek nestala...

Revolucionarno takmičenje, Svetsko prvenstvo, uspešan projekat, ubrzo je, kao i sve, zbog Drugog svetskog rata, morao da bude prekinut.

Ipak, iako su stvari bile poremećene, želja za turnirom, ali i trofejom, bila je prisutna, a imali su je pre svega nacisti.

Adolf Hitler je imao ambiciozan plan da 1942. organizuje Svetsko prvenstvo, u vremenu dok širom Evrope bukti rat. On nije ostvaren, baš kao ni onaj, koji se tiče prisvajanja i krađe ove fudbalske relikvije.

Junak, koji je sprečio ovo prvo otuđenje pehara i dolaska u ruke, onoga koji je ne zaslužuje, bio je Italijan Orotino Barasi, potpredsednik FIFA i predsednik Fudbalskog saveza Italije.

On ga je u tajnosti iz jedne rimske banke preneo kući, sakrio u kutiju od cipela, te je tako sačuvao od nacista.

EPA/WILL OLIVER
EPA/WILL OLIVER

Rime je bio ponosan što je Mundijal preživeo najveći rat u istoriji čovečanstva, tako da se na scenu ponovo vratio 1950. godine.

Francuz je šest godina kasnije bio nominovan i za Nobelovu nagradu, međutim, žiri ga je odbio, verovatno zbog kontroverze oko "fašističkog" Svetskog prvenstva 1934. u Italiji, koja je trijumfovala tada, ali i 1938. godine.

Nemci, odnosno Zapadni Nemci, dodali su novi veo misterije u vezi sa peharom tokom pedesetih godina, pošto se nakon njihovog trijumfa 1954, na turniru u Švedskoj 1958, on pojavio u izmenjenoj varijanti, sa drugačijom osnovom i nešto viši nego ranije.

Neki veruju da je ovo bila verna replika trofeja, koji je izgubljen ili ukraden u Nemačkoj godinu dana uoči sedme planetarne smotre.

Najčuvenija priča o trofeju Žila Rimea, ipak, dovodi nas do Engleske i Mundijala 1966. godine, kada je Gordi Albion prvi i jedini put slavio.

Pehar je bio čuvan u Lankaster kapiji, odakle nije bio iznošen, osim za nekoliko reklamnih događaja. Trofej je bio osiguran na 30.000 funti, iako je njegova realna vrednost bila 10 puta manja.

Događaj, koji je nedelju dana punila novinske stupce, održan je u martu 1966. u Centralnoj dvorani Vestminstera, a na njemu je bio izložen i pehar, čuvan od strane više policajaca, danonoćno.

Profimedia
Profimedia

Tokom jedne popodnevne kontrole, policajci su primetili da je vitrina obijena i da je pehar nestao, a u potragu i čitavu priču uključio se i Leteći odred policije, zadužen za teški kriminal.

Nakon uzaludnih pokušaja da nađu lopove, priča je dobila neočekivani obrt, nedelju dana po prijavi nestanka.

Pehar je pronađen u jednom parku u južnom Londonu, umotan od novine, a pronašao ga je pas po imenu Pikls, koji je postao slavna ličnost u Engleskoj.

Gazdsa psa, Dejvis Korbet, krenuo je do telefonske govornice da pozove brata, da bi Pikls pored njega počeo da njuška paket umotan u novine, koji je bio naslonjen na točak od automobila.

"U to vreme IRA (Irska republikanska armija) bila je na slobodni, pa sam mislio da su podmetnuli bombu. Spustio sam ga, podigao, pa opet spustio. Bio sam radoznao. Onda sam pocepao papir i tu su bili Brazil, Nemačka, Urugvaj. Dotrčao sam do žene i rekao joj: ’Mislim da sam našao Svetsko prvenstvo!'", ispričao je mnogo godina kasnije Korbet.

On i njegov pas su kasnije, u julu, nakon finala Mundijala, prisustvovali svečanoj večeri povodom osvajanja titule prvaka sveta.

"Ljudi se sećaju psa, a ne mene", priznao je Korbet, dok su u međuvremenu border koli, rasa kojoj je pripadao Pikls, stekla kultni status među engleskim fudbalskim navijačima.

Pobednik Mundijala od 1974. dobija "Trofej Svetskog prvenstva", delo italijanskog umetnika Silvija Gacanige. Pehar je visok 36,5 centimetara, sadrži pet kilograma 18-karatnog zlata i vrednost mu se procenjuje na oko 150.000 dolara. U osnovi prečnika 13 cm, nalaze se dva sloja malahita. Trogej je šupalj, jer da nije, bio bi težak 70-80 kg. Inače, ima 6.175 kg i prikazuje dve ljudske figure koje drže zemlju.

Pehar je ostao u vlasništvu Engleza sve do narednog šampionata 1970. u Meksiku, a Ostrvljani su, iz predostrožnosti, napravili repliku trofeja, uprkos zabrani FIFA da to učine.

Trofej je ubrzo nestao iz javnosti, bio je čuvan u kući svog kreatora, da bi 1997. bio prodat na aukciji, ni manje ni više nego Svetskoj fudbalskoj asocijaciji, za 254.500 funti.

FIFA je verovala da je ovo u stvari original, ali prevarila se. Kasnije je "veštačenjem" utvrđeno da je u pitanju replika.

Sportski novinar i dokumentarista, Sajmon Kuper, 2006. je pitao FIFA da li su stvarno mislili da je kupljeni pehar pravi? Nije očekivao odgovor, ali ga je dobio.

"Da, FIFA je donela odluku da kupi trofej jer je smatrala da je originalan", glasio je mejl svetske kuće fudbala.

To znači da je pravi, prvobitni, trofej, pod uslovom da pedesetih godina nije nestao u Nemačkoj, 1970. otišao u Brazil, koji je pehar dobio u trajno vlasništvo, zbog činjenice da je po treći put postao prvak sveta.

Relikvija, koja od 1974. nije bila u upotrebi, bila je čuvana 13 godina u Fudbalskom savezu Brazila u Riju, sve do 20. decembra 1983. godine.

Tada su dvojica muškaraca, unajmljena od uglednog bankara Serhija Peralte, onesposobila čuvara i ukrala pehar iz sefa.

Kreator tog sefa, Antonio Seta, priznao je da je Peralta pokušavo da od njega sazna informacija na koji način bi ga najlakše i na pravi način mogli obiti, ali je ovaj iz patriotskih razloga, kao i zbog činjenice da mu je brat umro od srčanog udara kada je Brazil osvojio treću titulu, odbio saradnju.

Peralta i ostali osumnjičeni su ubrzo bili uhapšeni, kao i argentinski trgovac zlatom, Huan Karlos Ernandes, za kojeg je policija tvrdila da je pehar pretopio.

On je negirao i ispostaviće se govorio istinu – tragovi u njegovoj livnici pokazali su da ne odgovaraju trofeju, a i sama činjenica da pehar nije bio od čistog zlata, ukazuje na to da nije nikako moglo da se pretopi u zlatne poluge.

Sumnju u ovu priču da je pehar kao takav pretvoren u čisto zlato, izneo je i malopre spomenuti Kuper, koji i dalje veruje da je trofej sakriven na periferiji Rija, u nekom podrumu kolekcionara, možda sakriven u kutiji za cipele, baš kao i tokom Drugog svetskog rata...

Istraga nije mnogo napredovala, a najvažnija vest o ovoj temi izašla je 2015. godine, kada je u podrumu FIFA u Cirihu pronađeno postolje trofeja.

"To je kao da nađete egipatsku mumiju. Ne možete da joj odredite cenu jer je to porodični dragulj. Mislimo da nijedan predsednik FIFA nije ovo video od samog Žila Rimea. Mislili smo da je postolje izgubljeno u Brazilu", rekao je Dejvis Osel, kreativni direktor muzeja FIFA.

Pronađeni artefakt samo je dodatno pojačao tu misterioznu crtu u priči o peharu boginje Nike.

Autor: Milan Tomić

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 2 idi na stranu