Hit sezone

Tamošnjim fudbalom dominiraju Anderleht i Klub Briž, a u poslednjih 25 godina titulu su osvajali još samo Gent, Genk i Standard Lijež.

Šansu da iznenadi sve njih, kao i celokupnu javnost, ima Rojal Union, treći najtrofejniji klub u Belgiji.

Ovaj klub iz Sen Žila, jedne od opština briselskog regiona, vodi na tabeli, ima 71 bod posle 32 kola, osam više uz meč više od aktuelnog šampiona, Klub Briža.

Ako kažemo da je Rojal Union šampion bio 11 puta, onda sve ovo ne bi bilo toliko čudno i iznenađujuće.

Međutim, poslednju su osvojili davne 1935, iz elite su na duži vremenski period ispali 1973, da bi se u nju vratili prošlog leta i skrenuli pažnju na sebe.

Izašao je malo iz senke Anderlehta, koji je udaljen samo pet kilometara i sa kojim su se pre jednog veka šalili, nazivajući ga "lift klubom", zbog njihovog stalnog penjanja u viši i spuštanja u niži rang.

Najava boljih dana je došla upravo protiv ljubičasto-belih, koje su u prvom kolu šampionata tukli na njihovom "Loto parku" rezultatom 3:1.

Profimedia / Matteo Cogliati / Hans Lucas

Renesansa Uniona je počela 2018, kada su stigli novi vlasnici – Toni Blum, koji već drži Brajton, te njegov poslovni saradnik Aleks Mucio, koji je mnogo više uključen u dešavanja u klubu.

Njih dvojica su intenzivno tražili neki evropski klub, u koji bi uložili kapital. Cilj je bio naći tim iz grada koji je blizu Londona, relativno jeftin, ima potencijal, navijače i da je dostupan za kupovinu.

Našli su ga u briselskom kvartu, čiji je vlasnik iz Nemačke bio spreman da ga proda, a navijači uzbuđeni nečim novim.

U sezoni po preuzimanju, nisu uspeli da izbore promociju u Pro ligu, unosan poduhvat bio je pod znakom pitanja, međutim, angažovanje pravih ljudi urodilo je plodom.

Mucio je doveo Krisa O'Laflina kao sportskog, a Filipa Bormansa kao izvršnog direktora. Ovaj mladi trio lidera radio je po nekim svojim principima, koji su se pokazali dobrim.

Pre angažovanja igrača, rađen je detaljan plan, praćenje, pa tek onda ulaganje. Fudbaleri su dolazili sa svih meridijana, a nisu imali problem ni da dovedu drugoligaške, ali dobre igrače.

Ono što je bilo specifično jeste da su slobodni agenti stizali u klub. Tako su se sa nula ulaganja vratili u elitu, dok su letos potrošili tek nešto više od milion evra i to na jednog igrača – Kamerona Puertasa iz Lozane.

Interesantno, u rosteru imaju samo sedmoricu domaćih igrača, dok je ukupna vrednost tima oko 44 miliona evra. Poređenja radi, Crvena zvezda vredi 51.000.000.

Profimedia / Matteo Cogliati / Hans Lucas

Zbog specifične povezanosti sa Brajtonom, mnogi su mislili da će Union biti filijala engleskog kluba, međutim, to nije slučaj.

"Što se tiče veza, osim Tonija Bluma i prijateljskih razgovora sa ljudima iz Brajtona, to je to. Imamo potpuno odvojene vizije, filozofiju, strategiju, ambicije. Mi smo dva odvojena kluba, nismo sestrinski ili satelitski klub. Mi smo Union Sen Žil, trećeplasirani tim u istorijskim knjigama u Belgiji", kaže O'Laflin.

Da je zaista tako, vidi se i po tome što su od 2018. samo četvoricu igrača pozajmili od Brajtona. Peti je sjajni Deniz Undav, napadač, koji je prodat engleskom klubu za sedam miliona, ali koji je i ostao u timu, bar ovu sezonu.

Ovaj 25-godišnji Turčin je prvi strelac šampionata sa 25 golova, uz devet asistencija, dok njegov partner iz u napadu, Dante Vanzeir, upisao isti broj dodavanja, kao i 13 pogodaka.

Ekipa nema velikih imena, a najveću međunarodnu reputaciju ima Entoni Moris, koji je zabeležio 42 nastupa za Luksemburg.

Takođe, tu su i pojedini Englezi, zbog veza sa Brajtonom – veznjak Marsel Luis iz U23 Čelsija, defanzivci Kristijan Burgs i Metju Sorinola, koji je stigao iz treće lige.

Veliki uticaj na igru ima i Japanac Karu Mitoma, a pored najskupljeg igrača, spomenutog Vanzeira (5,5 m), tu je i Danac Kasper Nilsen, čija je vrednost procenje na dva i po miliona.

"Ponekad na dan utakmice čujete razne naglaske, iz Engleske, Španije, Nemačke, Skandinavije, domaće Belgijance, Južnoamerikance. Atmosfera je posebna, a mnogi ljudi iz Evrope dolaze u potrazi za tim autentičnim iskustvom. To je DNK Uniona", rekao je O'Laflin, sportski direktor.

Foto: Profimedia

Iako se za transfere gotovo ništa ne troši, novac je i te kako uložen na ostale stvari koje su potrebne da bi se klub probudio i sve ovo zaživelo.

Sezonu pre dolaska novih vlasnika, Union je jedva izbegao ispadanje u treći rang takmičenja, a situacija ni u jednom od aspekata potrebnim za normalno funkcionisanje nije bila dobra.

Klub je posedovao takve objekte i infrastrukturu kakvu imaju timovi, na primer, iz engleske Konferencije, petog ranga.

Bez tuševa, toaleta i svlačionica na klupskom terenu za trening, igrači bi morali da putuju na stadion "Žozef Marijen", kako bi se presvukli, zatim bi se vraćali da treniraju, a onda opet nazad da se istuširaju.

Klubu je bila potrebna ozbiljna restauracija, a jedan od prvih koraka bilo je nalaženje odgovarajućeg trening centra, koji je pronađen u jednom malom gradu na oko 30 kilometara od Brisela.

Njihov stadion "Žozef Marijen", izgrađen je 1919, kapaciteta je 9.400 mesta, a godinu dana kasnije bio je jedan od domaćina fudbalskog turnira na Olimpijskim igrama.

Kao da je ostao zamrznut u vremenu. I dalje se na glavnoj tribini mogu naći drvene stolice, starinskog je enterijera, a drveće u pozadini pravi jedinstveno okruženje.

Navijači prave jako dobru atmosferu, uglavnom dolaze iz južnog dela grada, ultrasi su poznato pod nazivom "Union Boys", imaju rivalstvo sa Anderlehtom, dok su u dobrim odnosima sa Liježom i Serkl Brižom.

Priredio: Milan Tomić