Pitbul

On je bio jedan od najvećih fudbalera svog vremena. Pre svega po karakteru, imidžu, pojavi.

Milan Tomić
Podeli
Foto: Profimedia/AFP photo/Javier Soriano
Foto: Profimedia/AFP photo/Javier Soriano

Portugalski Oljanense ga je pre nekoliko dana imenovao za prvog trenera i tako nas podsetio da je "tu".

Na fudbalskim terenima ga je dugo bilo, gotovo dve i po decenije, a onda je naprasno nestao.

Pre tog svog "nestanka" stigao je da bude šef struke engleskog Barneta, kluba u kojem je i završio igračku karijeru. Tačnije, od 2012. do 2014. je bio trener-igrač.

Vratio se na fudbalsku mapu sveta, preuzeo portugalskog trećeligaša, a mi smo rešili da se prisetimo ko je i šta je on bio.

Vreme je za priču o legendarnom Edgaru Davidsu.

Znate ga, možda, i kao Pitbula, Piranu, Ajkulu...

Davids je rođen u Surinamu, a slavu je stekao kao reprezentativac Holandije. Uostalom, to je bio slučaj i sa Patrikom Klajvertom, Džimijem Flojdom Haselbejnkom, Majklom Rajzigerom, Klarensom Sedorfom, Frankom Rajkardom.

"Mislim da je to do DNK-a. Tamo sam rođen, a sa dve godine sam se preselio u Holandiju. Klarens je rođen isto tamo, Patrik (Klajvert prim. aut) u Holandiji. To su geni, možda hrana. Postoji povrće kao što je gorki krastavac, koji se kuva na pari. Svi to jednu, daje vam energiju", ispričao je Davids jednom prilikom.

Edgar je tokom dvadesettrogodišnje karijere osvojio skoro sve što se moglo osvojiti, bar na klupskom nivou.

Het-trik u Seriji A, toliko titula u Erediviziji, trofej Lige šampiona sa samo 21 godinom.

Bio je praktično u svim velikim timovima širom starog kontinenta, gde je bio cenjen, kako od kolega, tako i od navijača, svojih i protivničkih.

Imao je sve. Snagu, brzinu, izdržljivost, brzinu. Mogao je da se prilagodi svakom stilu igre, te da svom timu pruži tačno ono što treba.

Ulični fudbal mu je u detinjstvu, kako priznaje, dao i slobodu, kreativnost, koju je i te kako kasnije koristio.

Davids je svoj fudbalski put krenuo iz Ajaksa, za koji je debitovao 1991. godine. Proveo je pet godina u timu iz Amsterdama, te postigao 31 gol.

"Kopljanici" su i tada važili za jednu od najboljih škola u Evropi, a najveći uspeh sa ovom ekipom bilo mu je osvajanje UEFA kupa 1992, odnosno Lige šampiona.

"Klub je imao najbolje skaute, koji su ’sakupljali’ najbolje klince iz cele Holandije. Razvijali su naše veštine, primoravali da igramo fudbal sa samo dva dodira. Imali smo posebno trenere za atleticizam, za trčanje, kondicionog trenera; Igrali smo mnogo utakmica, nije bilo vremena za zezanje – škola, fudbal, škola, fudbal", priča Davids.

Interesantno, karijeru u Ajaksu je počeo kao levo krilo, drugi napadač, tzv. desetka.

Luj van Gal ga je pomerio u sredinu, koja će (p)ostati njegova pozicija do kraja karijere. Na levo krilo je otišao Mark Overmars.

Vreme je bilo za odlazak. Prvi klub van Holandije bio mu je Milan, gde je proveo samo godinu dana, a da stvar bude gora, polomio je nogu.

"To je bio jedan od najgorih perioda u mom životu. Nisam govorio jezik baš najbolje, sedeo sam kod kuće stalno i gleda TV, koji zapravo nisam razumeo. Prvih nekoliko nedelja nisam smeo da se krećem. Pomoglo mi je dosta što sam malo-malo odlazio u Amsterdam, gde sam se oporavljao", prisetio se Davids.

Davids je 1997. prešao u Juventus, gde je proveo sedam godina i postao legenda.

U to vreme, "Stara dama" je bolje stajala od Milana i kako sam kaže, taj transfer mu je bio poklon sa neba.

Sa Juventusom je osvojio tri Serije A i dva Superkupa Italije, a saradnju sa Marčelom Lipijem će pamtiti zauvek.

"Bio sam u formi. U Milanu sam bio povređen. Lipi je imao poverenja u mene, a to je najvažnije", kazao je Davids.

U to vreme sa Zinedinom Zidanom je činio jedan od najboljih tandema u veznom redu. Zizuova elegancija i kreativnost i Davidsov "pitbulovski" karakter. Savršen spoj.

"Poverenje. Radilo se o poverenju i energiji. Radilo se i o osećanjima, poznavanju fudbala, shvatanju njega na isti način", otkrio je Davids.

Ipak, nije sve bilo tako sjajno u Torinu. Posle nekoliko godina u crno-belom dresu, dijagnostikovan mu je glaukom, a operacija je bila neminovna.

Karijera mu je bila pod znakom pitanja, a jedno od "rešenja" su bile naočare, čije nošenje je odobrila FIFA. Takođe, odobreno mu je i korišćenje kapi koje sadrže supstance nedozvoljene od Međunarodnog olimpijskog komiteta.

"Bio je to priličan udarac za mene. Bio sam zabrinut, mislio sam da ću morati da se povučem. Ali onda sam saznao da postoji ta mogućnost sa naočarima. Bilo mi je čudno kada sam prvi put morao da ih nosim. Navikao sam se, one nisu uticale na moje nastupe", isrpičao je Davids jednom prilikom, a na pitanje da li ga je neko nekada ismevao zbog njih, kaže:

"Da, ali ne želim da kažem ko".

Upravo su mu naočare donele neobičnu popularnost. Niko do njega, bar od profesionalnih fudbalera, nije imao tu mogućnost, privilegiju, moranje...

Naočare će ostati njegov zaštitni znak do dana današnjeg. Iako, verovatno, u svakom smislu, on to ne bi želeo.

EPA/KOEN VAN WEEL
EPA/KOEN VAN WEEL

Nakon sedam godina u Torinu, 2004. je otišao na pozajmicu u Barselonu, a godinu dana kasnije i u Inter, sa kojim je osvojio Kup Italije.

Usledila je selidba u Totenhem, za koji je nastupao dve sezone, da bi još toliko proveo u svom Ajaksu.

Na Ostrvo se vratio 2010, igrao za Kristal Palas, da bi kopačke o klin okačio 2014. u Barnetu, gde je, kako smo rekli, imao ulogu trenera-igrača.

Za reprezentaciju Holandije je nastupao više od 10 godina, ali dalje od polufinala Mundijala u EURO-a nije stigao.

Ovdašnja javnost sigurno nikada neće zaboraviti Davidsov gol Jugoslaviji u Francuskoj 1998, kojim je eliminisao našu selekciju sa Svetskog prvenstva.

"Tim je bio zaista uravnotežen. Ali, možda nismo imali ni sreće. Na EP 2000. smo u polufinalu protiv Italije propustili dva penala. Nikada nisam igrao u meču u kojem su promašena dva penala. To je, što je", prokomentarisao je te (ne)uspehe reprezentacije Davids.

Reprezentativnu karijeru završio je posle 74 odigrane utakmice i šest golova.

EPA/JUANJO MARTIN
EPA/JUANJO MARTIN

Postoji toliko zanimljivih priča o legendarnom Davidsu. Neke se odnose i na njegov nadimak(e).

Najpoznatiji je Pitbul – u skladu sa njegovim načinom igre, ali i karakterom. Nadenuo mu ga je Luj van Gal dok su sarađivali u Ajaksu.

Međutim, tu su još dva, ne toliko poznata.

"Nadimak Pirana potiče od jednog trenera iz Ajaksove omladinske škole. To je metafora – riba koja grize u pravi štetu. U Južnoj Americi me zovu Tubarao – Ajkula. Da li imam omiljeni? Pitbul, sigurno", ispričao je Davids.

Kružile su priče, takođe, da su Davids i Ronaldinjo, dok su igrali za Barselonu, voleli da se takmiče u skilovima (veštinama), te da je Holanđanin uvek pobeđivao. Edgar je to demantovao.

"Nije bilo tako. Više smo pokušavali da smišljamo nove stvari. Što se tiče veština i trikova, Ronaldinjo je najbolji igrač sa kojim sam igrao. Drugi je Peter Hukstra, koji je nekada igrao za Ajaks i Stouk", rekao je Davids.

I, eto, ova legenda je ponovo na "radaru", preuzela je portugalski Oljanense, a mi možemo samo da mu poželimo puno sreće u radu.

Autor: Milan Tomić

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 132 idi na stranu