Ni "bomba" ih nije urušila – oni su hit!

Iako je remi sa Juventusom u Torinu za vikend (2:2) značio i oproštaj od titule (ako se to uopšte i dovodilo u pitanje?), fudbaleri Atalante su svakako zaslužili da se o njima piše i priča.

Milan Tomić
Podeli
Photo by Marco Luzzani/Getty Images
Photo by Marco Luzzani/Getty Images

Klub iz Bergama, malog grada blizu Milana, koji je postao poznat u svetskim razmerama "zahvaljujući" epicentru širenja koronavirusa u Italiji, igra sjajan, napadački, atraktivan, fudbal na gol više.

U prilog ovoj konstataciji govori podatak da je samo neprikosnoveni minhenski Bajern postigao više pogodaka ove sezone u ligama "petice".

Ali, postavlja se pitanje kako je Atalanta, tim, koji je u ovom veku čak tri puta ispadao iz Serije A, uspeo da postane evropska senzacija.

Plavno-crni su u samo nekoliko prethodnih sezona uspeli da naprave kontinuirani napredak.

Ovo će im biti da treći put u poslednje četiri sezone završe u Top 4 ekipa italijanskog prvenstva.

Debitantski nastup u Ligi šampiona ove godine prošao je sjajno, odnosno traje i dalje, pošto ekipa iz Bergama čeka Fajnal-ejt u Lisabonu, koji je na programu u avgustu.

Photo by Marco Luzzani/Getty Images
Photo by Marco Luzzani/Getty Images

Serija A na TV B92
Četvrtak, 21.45
SPAL – Inter

Može se reći da je Atalanta kroz istoriju bila relativno stabilan prvoligaš, sa ponekim serijama u nižim rangovima takmičenja.

Najveće probleme su imali sedamdesetih i osamdesetih godina kada nisu mogli da izađu iz Serije B, a jednu sezonu proveli su i u Seriji C (1981/82) iz koje su se ekspresno izbavili.

Krajem te decenije prošlog veka uspeli su da se etabliraju u elitu, mada je završavanje sezone u gornjem domu bila retkost.

U ovom milenijumu, kao što je rečeno, čak tri puta su morali da pakuju kofere iz Serije A (2003, 2005, 2010), ali su se u elitu vraćali nakon samo godinu dana provedenih u drugoj ligi.

Od 2011. su se ponovo stabilizovali. Trebalo im je nekoliko sezona za to, a onda je došao glavni tvorac današnje Atalante – trener Đanpjero Gasperini.

Ovaj stručnjak koji je radio u nekoliko italijanskih klubova, najveći trag ostavio je u Đenoi, iz koje je u Bergamo upravo i stigao 2016. godine.

Photo by Marco Luzzani/Getty Images
Photo by Marco Luzzani/Getty Images

Ipak, nije sve išlo glatko Gasperiniju sa Atalantom.

On je praktično mogao da bude otpušten i pre nego što je počeo svoj put sa timom iz Bergama.

Te 2016, na početku sezone, ekipa je doživela četiri poraza na pet utakmica. Sledio je duel sa favorizovanim Napolijem. Dakle, meč koji nijedan trener ne bi poželeo da se "vadi".

Gasperini je preuzeo rizik, u ekipu uvrstio neke do tada nepoznate igrače, neproverene mlade snage (Matija Kaldara, Roberto Galjardini između ostalih) koji su bili glavni akteri u pobedi nad Napolitancima od 1:0 i misiji spasavanja svog trenera.

"Bio sam na ibici da budem otpušten, istina je", objasnio je Gasperini.

Bila je to prelomna tačka te prve sezone (2016/17), ekipa se konsolidovala i napravila istorijski rezultat – 4. mesto u Seriji A.

Grafika: SofaScore

Fudbalski poznavaoci na Apeninima, nakon ovog sjajnog rezultata Atalante, predviđali su im pad, nemogućnost da ostanu na vrhu.

On se sezonu kasnije i dogodilo, ali ne u onolikoj meri kako su mnogi mislili.

Izabranici Đanpjera Gasperinija završili su na 7. mestu Serije A, dok su u šesnaestini finala Lige Evrope zaustavljeni od Borusije Dortmund.

Uprkos tome, već tada su plavo-crni stekli reputaciju uzimanja velikih skalpova na starom kontinentu, kako u zemlji, tako i u inostranstvu, često nadmašujući i sopstvena očekivanja.

Svakako da su skrenuli pažnju na sebe. Njihovim napretkom bavili su se i pedantni britanski mediji, a koliko su oni uspehe Atalante smatrali velikim govori i ovo zapažanje novinara Dejli mejla.

"Da bismo objasnili koliko su ovi momci u ovako kratkom periodu uradili, zamislite da Bornmut, Sautempton ili Barnli kako sa skromnim budžetima tuku vleikane i razvijaju domaće talente. Zatim zamislite kako se probijaju do Top 4 i osiguravaju Ligu šampiona. Pa, Atalanta je to uspela da postigne", pisao je "Dejli mejl".

Da, uspeli su. I to prošle godine, kada su u uzbudljivoj završnici završili ispred milanskih velikana, zauzveši treću poziciju na tabeli, samim tim i direktan plasman u elitno evropsko takmičenje.

Takođe, stigli su i nadomak italijanskog Kupa. Na njihovu žalost, izgubili su u finalu od rimskog Lacija.

Photo by UEFA - Handout via Getty Images
Photo by UEFA - Handout via Getty Images

Atalanta je i ove sezone nastavila da pomera granice, iako na početku sezone nije delovalo tako.

Uz to, nekoliko standardnih prvotimaca je napustilo ekipu.

Naravno uz ozbiljnu novčanu nadoknadu.

Ipak, osnova je ostala ista, na čelu sa kapitenom Alehandrom Papu Gomesom.

Neizostavni napadački dvojac, koji doduše obično igra razdvojeno, Duvan Sapata i Luis Murijel, dao je svoj doprinos u neverovatno efikasnoj sezoni ekipe.

Važni šrafovi su i Josiš Iličić, Robin Gosens, Mario Pašalić, Remo Frojler, te Holanđani Hans Hatobur i Marte de Ron.

Timska hemija, agresivnost, borbenost, uigranost, disciplina, ponekad i skroz hazarderska igra, očigledno se isplaćuje Gasperinijevoj ekipi.

Atalanta nastavlja da dominira, da obara svoje i tuđe rekorde i, evo, pred kraj sezone nalaze se u odličnoj poziciji.

U ligi su vrlo lako mogli da se umešaju i u borbu za Skudeto, sa decenijski neprikosnovenim Juventusom, međutim, u direkton duelu u subotu, iako bolji, plavo-crni su u Torinu osvojili samo bod.

"Staroj dami" su bila potrebna dva penala, dosuđena zbog igranja rukom igrača Atalante, da bi preživeli na svom terenu i odbili tako poslednji napad u sezoni.

Čini se da su tim iz Bergama nekoliko nepotrenih kikseva u prvom delu sezone, naročito u novembru, koštali možda čak i Skudeta.

Atalanta je vezala od januara čak 12 mečeva bez poraza, stigla blizu 100 postignutih golova u sezoni i maltene osigurala Ligu šampiona i naredne.

A kad smo već kod evropskog elitnog takmičenja, klub iz Bergama bi i ovde mogao da pomrsi račune mnogima.

Na fajnal-ejtu u avgustu u Lisabonu smešteni su u nešto lakši deo žreba. Ako toga u Ligi šampiona može biti.

Oni će u 1/4 finalu igrati protiv Pari Sen Žermena. Zvuči strašno i nepremostivo ova prepreka, ali nije baš tako.

"Sveci" jesu favoriti, ali treba reći da nisu imali zvaničnu utakmicu još od marta. PSŽ je prvu utakmicu, doduše, prijateljsku odigrao protiv Avra u nedelju i tom prilikom ostvarili ubedljivu pobedu od 9:0.

Ukoliko bi uspeli da preskoče francuskog šampiona, čekaće ih bolji iz duela Lajpcig – Atletiko Madrid. Dakle, ekipe sa kojima Atalanta, u ovakvoj formi, može i te kako da se nosi.

Finale je daleko, eventualni, mogući protivnici su preostali velikani, ali igra se samo jedna utakmica.

No, da ne idemo previše daleko, Izabranici Đanpjera Gasperinija moraju ići korak po korak, kao i do sada, kompaktno i bez straha.

Onda je sve moguće...

Autor: Milan Tomić

strana 1 od 3 idi na stranu