"Tornjevi" iz Ex-Yu: Jokić ispred svih, napredak Šarića

Odlasci Vlada Divca i Dražena Petrovića u NBA otvorili su vrata mnogim internacionalnim igračima u najjačoj ligi na svetu – ne samo košarkašima sa ovih prostora, već i Nemcima, Francuzima, Litvancima...

Tako smo dobili najboljeg Evropljanina u istoriji NBA Dirka Novickog i verovatno odmah iza njega Španca Pau Gasola. Internacionalaca u najjačoj ligi na svetu ima više nego ikada, a to se može i reći za igrače iz Ex-Yu.

Pogotovo dominiraju visoki igrači (krilni centri i centri) kojih je čak devet sa ovih prostora. Neki imaju veću, neki manju ulogu, a činjenica je da se svake godine sve veći broj odlučuje za NBA.

Grupu od devet košarkaša čine: Nikola Jokić (Denver/Srbija), Nemanja Bjelica (Minesota/Srbija), Boban Marjanović (Los Anđeles Klipers/Srbija), Dario Šarić (Filadelfija/Hrvatska), Dragan Bender (Finiks/Hrvatska), Ivica Zubac (Los Anđeles Lejkers/Hrvatska), Ante Žižić (Klivlend/Hrvatska), Jusuf Nurkić (Portland/BiH), Nikola Vučević (Orlando/Crna Gora).

Photo by Doug Pensinger/Getty Images

Jokić je prošle sezone bio prava senzacija u NBA, a ove je dokazao da je budućnost najjače lige na svetu i da ga očekuje još najmanje deset vrhunskih sezona.

Šarić je napredovao u odnosu na 'ruki' godinu i jedan je od najvažnijih igrača Filadelfije, Nurkić prihvatio je rolu trećeg igrača u Portlandu i očekuje ga najvažnije leto u karijeri (novi ugovor), a da nije bilo povrede Nikole Vučevića verovatno bismo pričali o najboljoj sezoni igrača iz Orlanda.

Od preostalih pet igrača dvojica su imala solidnu rolu u ekipama (Bjelica, Bender), dok su Marjanović, Zubac i Žižić priliku dobijali na kašičicu i uglavnom kada su utakmice bile rešene.

Rangirali smo učinak ovih devet košarkaša u sezoni 2017/2018, računajući i plej-of koji je u toku.

Od devete do šeste pozicije (9-6)

Photo by Ethan Miller/Getty Images

9. Ivica Zubac (Los Anđeles Lejkers)

Od potencijalno drugog centra ove sezone (zamena za Lopesa) Ivica Zubac došao je do toga da ima manje minuta i manju ulogu u odnosu na prvu sezonu u NBA.

Hrvatski centar prošle takmičarske godine pokazao je da bi mogao da bude budućnost Lejkersa, pošto je u nekoliko utakmica "eksplodirao" i bio najbolji igrač slavnog kluba.

Međutim, Zubac nije mnogo napredovao – štaviše nazadovao je u mnogim statističkim parametrima. Odigrao je pet mečeva više u odnosu na 'ruki' sezonu, ali su mu minuti znatno opali, kao i produkcija – sa 16 minuta pao je na 9,5, sa 7,5 poena na 3,7 i sa 4,2 skoka na 2,9 uhvaćenih lopti.

Svi znamo da je Jokić bio 'buca' kada je otišao u SAD i da se maksimalno posvetio telu kako bi mogao da igra u najjačoj ligi na svetu. Takav (buca) je bio Zubac prošle godine, a sličan je bio i ove i sigurno da mora još da poradi na telu kako bi dobio veću šansu. 8. Ante Žižić (Klivlend Kavalirs)

Prošlog leta u NBA Ante Žižić 'preseljen' je iz Boston Seltiksa u Klivlend Kavalirse, u čuvenom trejdu između dve franšize u kojem je Kajri Irving bio igrač oko kojeg se sve vrtelo.

U prvoj NBA sezoni Žižić je priliku da se pokaže dobio tek posle 'Ol-star' vikenda i posle tumbanja tima i promene velikog broja igrača. Za skoro četiri meseca Ante je odigrao samo 16 utakmica, a onda je u martu nastupao na 12 beležići rekordnih 11 minuta na terenu.

Hrvatski centar u tom periodu prosečno beležio je 6,7 poena i tri skoka, a ligaški deo sezone je završio sa prosekom od 3,7 poena i 1,9 skokova na 32 odigrana meča.

Žižić nije imao sreće što je otišao iz Bostona u Klivlend, pošto bi u Seltiksima dobio mnogo više šansi jer su bili 'osakaćeni' pod košem u drugom delu takmičarske godine. Ante se nije proslavio u prvoj sezoni, ali ona nije još ni gotova pošto Klivlend igra plej-of i ostaje nam da vidimo da li će mu trener Tajron Lu dati šansu da igra u najvažnijme delu sezone. 7. Boban Marjanović (Los Anđeles Klipers)

Marjanović još jedan je u nizu igrača koji nisu imali veliku ulogu u timu – s tim što je u njegovom slučaju situacija dosta nepravdena. Uz sve poštovanje prema Žižiću i Zupcu, Bobi svaki put kad bi kročio na teren davao je odličan doprinos timu.

To nije bilo dovoljno trenerima (Van Gandiju i Riversu) da mu daju veću šansu, da istupe iz šablona, da rizikuju i ubrzo vide da li se taj rizik ispratio. Marjanović je morao da se zadovolji mrvicama, koje je kao i uvek iskoristio.

Kada se pogleda u statistiku Bobi je najviše igrao kod Grega Popoviča u prvoj sezoni, dok je u naredne dve dobijao manje prilika.

Marjanović više šanse dobio je u završnici sezone kada su Klipersi i pomalo odustali od plej-ofa i na tim mečevima igrao je dobro. Bobi naredne sezone ima poslednju godinu ugovora i teško je očekivati da će se nešto promeniti u njegovim minutima. 6. Dragan Bender (Finiks Sans)

Posle 'ruki' godine u kojoj nije imao mnogo prilika, Dragan Bender u drugoj sezoni dobio je veliki prostor da se razvije i da ispuni veliki potencijal koji poseduje.

Da li se to i desilo? Pa, i jeste i nije. Odigrao je sve 82 utakmice i na terenu prosečno je provodio 25 minuta – za drugu godina odlična minutaža. Međutim, ono što je radio na parketu (poeni, skokovi, asistencije) nije bilo baš u proporciji sa minutima.

Bender je šutirao 39 odsto iz igre, 37% za tri poena, a prosečno je beležio 6,5 poena, 4,4 skokova, 1,6 asistencija i ispod jedne ukradene lopte i blokade – za 25 minuta skromno izdanje.

Hrvatski krilni centar je još mlad (1997. godište), ali pitanje da li će i naredne godine dobiti ovakvu šansu jer postoji verovatnoća da se Sansi pojačaju pod košem i da tako Bender možda izgubi ovakvu minutažu.

5. Nemanja Bjelica (Minesota Timbervulvs)

Nekadašnji MVP Evrolige bio je jedini naš predstavnik u plej-ofu NBA, a sezona može da mu se opiše ovako – kada je Batler bio povređen pružao je odlične partije, kada je bio zdrav (Batler) produkcija mu je bila znatno manja.

U plej-ofu izgubio je potpuno minutažu, ali to ne bi trebalo da umanji sjajan mart mesec – najbolji od kada je došao u najjaču ligu na svetu. Nemanja je tada 'promovisan' u startera – igrao je 35 minuta, a beležio je 11 poena, sedam skokova i dve asistencije.

Na početku sezone nije igrao mnogo i ponovo je imao problema sa stopalom, ali ono što raduje je da nije propustio niti jedan meč od januara do kraja sezone.

To raduje i zbog leta pošto Bjelicu očekuje novi ugovor, a spremnost i zdravlje je nešto što generalni menadžeri u velikoj meri gledaju kada košarkašima nude nove ugovore. U periodu kada je Batler bio povređen Nemanja je ostvario rekord karijere, pošto je u porazu od Bostona postigao 30 poena, uz deset skokova (šut iz igre 11/16, 40 minuta).

Međutim povratkom Džimija uloga srpskog košarkaša vratila se na početnu – 15 do 20 minuta, tri do pet šutnutih lopti i veoma mali broj dodira sa istom.

U plej-ofu Bjelica je imao jedan dobar meč i to u ubedljivom porazu od Hjustona, kada je bilo vidno da Minesota ne može da se vrati, pa je trener Tibodo priliku dao igračima s klupe. Na četiri odigrana meča minutaža mu je išla gore-dole (6, 19, 3, 16, 3) u proseku 9,4, a beležio je 4,6 poena i tri skoka.

Pred Nemanjom je veliko leto, za koji dan će napuniti 30 godina i sigurno da će tragati za trogodišnjim ili minimum dvogodišnjim ugovorom.

4. Nikola Vučević (Orlando Medžik)

Photo by Elsa/Getty Images

Sezona je za crnogorskog centra krenula kao iz snova – Orlando je posle 14 utakmica imao skor od 10 pobeda i četiri poraza, a Vučević je igrao odlično na oba kraja terena.

Mnogi NBA stručnjaci hvalili su ga kako je napredovao u odbrani, pošto njegov napadački potencijal nikada nije bio dovođen u pitanje. Medžik je pretio da posle dugo godina bude konkurentan za plej-of, ali...

Posle odličnog starta usledile su veoma loše partije (devet poraza zaredom), Vučević je u tom periodu pružao promenljive partije i sve je mirisalo na još jednu lošu godinu Medžika.

Početkom decembra Vučević je uhvatio 'paklen' ritam, skoro svako veče je beležio preko 20 poena i hvatao deset lopti, ali to nije bilo dovoljno za prosečni Orlando. Na sve to nadovezala se povreda koja je Vučevića odvojila van terena na dva meseca i na parkete NBA lige vratio se tek krajem februara. Medžik je tada odavno bio van borbe za plej-of i Nikoli je bilo teško da uhvati pravi ritam.

Prioriteti ekipi s Floride u tim trenucima bili su porazi kako bi se pozicionirali što bolje za NBA draft i u takvom stanju Vučević nije mogao mnogo da doprinese timu.

Centar iz Crne Gore ulazi u najbolje košarkaške godine i ne bi bilo čudno kada bi mu naredna sezona bila poslednja u Orlandu, pošto mu ugovor ističe leta 2019.

U Medžiku nije uspeo nijednom da ima pozitivan skor u prethodne tri takmčarske godine i to sigurno da frustrira. Ako se nešto ne promeni sezone 2018/2019 očekujte Vučevića u nekom drugom timu – konkurentnom makar za plej-of.

3. Jusuf Nurkić (Portland Trejlblejzers)

Foto: Getty Images

Za Jusufa Nurkića, u četvrtoj sezoni u najjačoj ligi na svetu, najvažnije je da je izgurao celu i da je po prvi put odigrao više od 75 mečeva. To slučaj nije bio u prethodne tri i s obzirom da ga očekuje novi ugovor ovaj podatak može samo da ga raduje.

Centar iz Bosne i Hercegovine ima godinu, pošto je za 26 minuta na terenu prosečno beležio 14,3 poena, devet skokova i 1,8 asistencija, dok je u plej-ofu za 23 minuta imao (11,8p, 8sk i 1as).

Brojevi bi mu sigurno bili i veći da je imao više minuta, međutim doziranim vremenom na parketu Porltand je umanjio i rizik od povrede.

Nurkić je ostvario ukupno 27 dabl-dablova u sezoni, što ga stavlja na 22 mesto sa istim brojem kao i Lamarkus Oldridž – u poređenju ima 11 manje od Jokića, a 12 više od Horforda. Nurkić je pronašao idealan tim i idealno rolu, ali pitanje da li će ostati u Portlandu, pošto će na leto biti slobodan igrač, a Trejlblejzersi nemaju prostora u 'seleri kepu' za njegov novi ugovor.

"Svi znaju da želim da budem ovde. Našao sam dom u Portlandu. Ali ne mogu da kontrolišem neke stvari, sve mora da bude obostrano. Ja sam svoje uradio na terenu, a sada moj agent i Portland moraju da nađu rešenje", rekao je Nurkić.

Portland najviše koče veliki ugovori Evana Tarnera (još dve godine 35 miliona dolara, 17/18 za jednu godinu), Morisa Harklesa (20 miliona za još dve godine), Majersa Lenarda (oko 20 miliona za još dve godine)...

Nurkiću na kraju sezone ističe ruki ugovor, koji je potpisao još leta 2014. godine. Centar iz Bosne i Hercegovine primao je ove takmičarske godine 2,9 miliona dolara, a očekuje se da naredni ugovor bude u visini 10-20 miliona dolara po sezoni.

2. Dario Šarić (Filadelfija 76ers)

Foto: Getty Images

Kada se pogledaju prva i druga sezone Darija Šarića ono što se vidi je samo napredak – i to u gotovo svakoj kategoriji, od procenata do proseka u poenima, asistencijama...

Posle razočaravajućeg nastupa na Evrobasketu, hrvatski krilni centar uložio je dodatni napor, izneo je sezonu na najbolji mogući način i ono što je najvažnije ona i dalje traje.

U ligaškom delu beležio je 14,6 poena, 6,7 skokova i 2,6 asistencije, dok u plej-ofu ima prosek od 16,6 poena, 6,8 uhvaćenih lopti, 3,4 uspešna dodavanja i Fila igra polufinale konferencije protiv Boston Seltiksa.

Dario se ove sezone pokazuje kao jedan od najvažnijih igrača Breta Brauna i uz Bena Simonsa i Džoela Embida predstavlja budućnost Seventisiksersa. Koliko je konstantan ove takmičarske godine govori podatak da je do prvog aprila propustio samo jedan meč i da od decembra pruža partije na sjajnom nivou.

Šarić je ovo tek druga godina u NBA i s obzirom da ima samo 24 godina gledaćemo ga još dugi niz sezona u najjačoj ligi na svetu.

Ovog leta Fila ima opciju da mu ponudi novi ugovor, ali veća je verovatno da će se to desiti narednog kada dodatno poraste 'seleri kep'.

Hrvatski reprezentativac odlično je iskoristio situaciju u kojoj se nalazi i ukoliko dođe sa 76ersima do finala Istoka, ili čitave lige, bila bi to sezona iz snova za 24-godišnjeg igrača iz Šibenika.

1.Nikola Jokić (Denver Nagets)

Photo by Matthew Stockman/Getty Images

Deset tripl-dablova, 38 dabl-dablova, najbrži tripl-dabl u istoriji NBA (14min i 33sek), 41 poen Bruklinu i 29 poena, 13 skokova i 14 asistencija protiv Oklahome – Nikola Jokić iza sebe ima najbolju sezonu u karijeri!

Pored toga, Jokić je jedini košarkaš, više od 208 centimetra, pored Garneta, Čemberlena i Simonsa koji je tokom sezone beležio 16 poena, 10 skokova i šest asistencija.

Takmičarsku godinu završio je u fenomenalnoj formi, ali to nažalost nije bilo dovoljno da se obezbedi plej-of koji je Nagetsima izmakao za samo jedan trijumf...

Jokić je sezone 2016/2017 'eksplodirao' i svim ekipama bilo je jasno na koga će morati da se koncentrišu kada naredne sezone budu igrali protiv Nagetsa. Na početku očigledno je bilo da je srpski centar popravio odbranu, ali brojke nisu mnogo odskakale od onih od pre nekoliko meseci i mnogi su sumnjali u njegov napredak. Nikola je brzo sve demantovao, a najbolju košarku u karijeri igrao je u martu kada je ostvario čak četiri tripl-dabla, a Denver pobedio na sedam od deset utakmica.

Usledila je velika borba za plej-of, a posle porazao Toronta, na sedam mečeva do kraja, gotovo svi su otpisali “Grumenje” u borbi za postsezonu. Ekipa iz Kolorada ostvarila je šest pobeda zaredom, od kojih su neki bili veoma dramatični, a Jokić je u tim mečevima igrao kao pravi lider i superstar.

Protivnički centri nisu mu mogli ništa, a on je ređao partije sa preko 25 poena, 10 skokova i pet asistencija. U “win or go home” utakmici protiv Minesote ekipa Denvera poražena je posle produžetaka i san o plej-ofu, prvom od sezone 2012/2013, je ugašen.

Posle ovakve sezone Jokića bi trebalo da čeka novi ugovor na leto, ali o tome više možete pročitati OVDE. Nikola i Denverova ekipa su budućnost lige i svi navijače ove franšize bi trebalo da budu optimistični zbog narednih sezona.

Petar Tadić (Šraf)