Od slavne istorije do kolapsa – vreme kada je Garden bio raj

“Velika jabuka“, kako se popularno zove Njujork, bio je centar sveta, a i centar sportskih dešavanja.

Stari Medison Skver Garden i žitelji ovog grada živeli su za Koledž košarku, svake večeri dvorana je bila ispunjena do poslednjih mesta i susreti univerzitetskih timova bili su važniji od američkog fudbala.

Međutim, sa Niksima je bila drugačija situacija. Ekipa je tih godina bila veoma loša, nikome nisu bili važni i niste mogli da podelite, a kamoli prodate kartu za njihove utakmice.

Interesovanje navijača bilo je veoma malo jer Niksi nisu uspeli sedam godina zaredom da uđu u plej-of i svake sezone služili su rivalima za poboljšanje statistike i skora.

Getty Images

Takođe, ni NBA liga nije bila razvijena kao što su bili bejzbol ili fudbal. Prema rečima Fila Džeksona od nekog prosečnog ugovora nije moglo da se živi.

Igrači su morali da rade van sezone jer su im plate bili oko 7-8 hiljada evra godišnje, što je bilo nedovoljno za normalne potrebe. Mnogi NBA timovi bili su u minusu.

Koliko najjača košarkaška liga na svetu nije bila razvijena govori podatak da se finansijski više isplaćivao cirkus koji je po nekoliko dana bio u “Gardenu“, nego utakmice Niksa.

Nisu postojali privatni avionski letovi, već su igrači putovali zajedno sa ostalim stanovištvom.

Iz svega ovoga vidimo da najjača liga na svetu nije bila toliko popularna, međutim pojavom neke nove generacije Njujorka sve je krenulo polako da se menja.

Uspon Njujorka Niksa

Getty Images/Sezona 1987 Njujork Niksa

Vlasnik Niksa Ned Ajriš i skaut-vizionar Red Holzman (koji će kasnije postati trener) krenuli su u sastavljanje šampionskog tima koji bi u narednim godinama trebalo da dominira ligom.

Prvi deo slagalice bio je Vilis Rid, centar iz Luizijane koji je želeo svima da dokaže kakav je zaista igrač. Godine 1964. bez velike pompe Niksi su uzeli Rida kao pika druge runde.

Prema rečima mnogih stručnjaka Rid je bio možda i najkompetitivniji igrač u ligi, sve dok se nije pojavio Majkl Džordan. Nije voleo da gubi, radio je sve za ekipu, a jednom prilikom se potukao i sa celom postavom Los Anđeles Lejkersa.

Prema rečima Fila Džeksona, Vilis je išao redom i desetkovao ceo tim Lejkersa. Popularno “Logo”, Džeri Vest, koji je tih godina igrao za Lejkerse rekao je kako pojedini momci nisu učestvovali u tuči, a opet su zadobili udarce. Niksi su imali nukelus tima u vidu Vilisa Rida i iskusnog Dika Barneta, međutim i dalje su bili među lošijim timovima pošto je nedostajala pomoć ostalih igrača.

Kao jedan od najvažnijih igrača za budućnost ove generacije bio je Volt Frejžer, kojeg je Njujork uzeo na NBA draftu 1967. godine.

Na istom Draftu, Niksi su odabrali Fila Džeksona sa Univerziteta u Severnoj Dakoti. Sada legendarni trener nije bio ključni igrač, ali je davao veliki doprinos sa klupe.

Prema rečima Džerija Lukasa, kada Fil uđe u igru nešto je moralo da se desi.

“Kada je Džekson ulazio u igru, nešto je moralo da se desi. Ili će ukrasti 4-5 lopti, ili će napraviti 4-5 faula za redom”, rekao je Lukas.

"Bela nada" Bil Bredli

EPA/ANDREW GOMBERT

“Kada sam tek počeo da igram, bilo je jako malo žena i dece u publici, bili su to sve mahom kockari i uličari”, kazao je za ESPN “30 for 30” Volt Frejžer.

Niksi nisu privlačili veliku pažnju, s obzirom da nisu imali velike uspehe. Takva je bila atmosfera sve dok nije došao Bil Bredli.

Bogati mladić, postao je popularan u Njujorku zbog jedne odigrane utakmice na Prazničnom Festivali u Medison Skver Gardenu, a Ned Ajriš je po svaku cenu hteo da ga dovede zbog popularnosti.

Draftovali su ga 1956. Godine, međutim, Bredli nije odmah zaigrao za ovu franšizu jer je odlučio da prihvati stipendiju na Oksfordu gde je proveo dve godine, a kada se “vratio” u Nikse zavladalo je ludilo.

Bredli je potpisao ogroman ugovor vredan 500.000 dolara četiri sezone, poređenja radi, sličan su imali Vilt Čemberlen i Bil Rasel koji su bili najbolji igrači lige.

Zvali su ga “Dolar Bil“, očekivanja od njega bila su prevelika, štampa je stalno pisala o njemu, najavljivan je kao najbolji igrač, a mediji su ga nazvali “belom nadom“.

Shodno tako velikoj pompi, debi Bila Bredlija prošao je katastrofalno i navijači na tribinama bili su potpuno razočarani.

EPA/JASON SZENES

Bredli je debitovao protiv Detroit Pistonsa u Medison Skver Gardenu pred 19.500 ljudi, što je bio najsposećeniji meč u istoriji NBA lige. Niksi koji nisu mogli da skupe 5-6 hiljada, a sada u hali imaju skoro 20.000 i to sve zbog jednog igrača.

Masa je podivljala kada je on izašao na teren, kada bi dao neki koš na zagravenju, publika bi to pozdravljala velikim aplauzom, a po rečima Frejžera “čak i kad bi vezao pertlu“ navijači bi mu aplaudirali.

Kada je ušao u igru, navijači su gromoglasno pozdravili, ali im on nije uzvratio, pošto nije bio spreman za ovakvu pozornicu. Pravio je glupe faulove, nije imao hitrinu i ubrzo su aplauzi postali zvižduci.

“Za mesec dana sam obišao ceo krug. Od ovacija i divljenja, do napada u javnosti, kada su me ljudi bukvalno gađali i pljuvali“, rekao je Bil Bredli.

“Dobrodošli u Njujork. Čas su uz tebe, čas te spaljuju na lomači“, prokomentarisao je Volt Frejžer.

“Hajp“ oko Bila Bredlija je ubrzo prošao, ljudi su videli da nema ništa od “bele nade“, međutim košarka u Gardenu je živnula i sve više ljudi krenulo je da prati Njujork Nikse.

Uticaj košarkaškog maga Reda Holzmana

YTSS/Red Holzman

Ipak, Niksi i dalje nisu bili toliko dobar tim koji bi mogao da se bori za titulu. Jedan od razloga je i trener Dik Megvajer koji je pogoubio konce, nije imao autoritet među igračima i u ekipi uopšte nije vladala dobra hemija.

Jedan od razloga zašto atmosfera u ekipi nije bila dobra jesu godine u kojima su živeli, kada je različitost između belaca i crnaca bila u punom jeku, a Niksi su u timu imali više takvih igrača.

Ako je Njujork bio mesto gde su se mešale kulture, Niksi su bili tim u kojem su se mešali karakteri. Čovek koji je uspeo sve da promeni i da stvori šampionski tim bio je Red Holzman.

Holzman bio je veoma strog i direktan čovek, a u Njujorku je radio kao dugogodišnji skaut i jedan je zaslužnijih za stastavljanje ovog tima. Poznavao ih je sve veoma dobro i znao je kako da natera zvezde da igraju kao tim.

“Bio je strog i pravičan. Hteo sam da ga zadavim mnogo pre nego što je Sprivel patentirao taj potez“, kazao je Frejžer kroz osmeh.

Getty Images

Vilisu Ridu i Filu Džeksonu uopšte nije davao da driblaju loptu. Džekson je bio poznat da ide od koša do koša, ali kada je došao Holzman dozvolio mu je samo dva driblinga.

Holzman će u ovom periodu imati celiki uticaj na Džeksona, i može se reći da je on bio pravi mentor čoveku koji će kasnije voditi legendarne Bulse i Lejkerse.

Napredak Niksa se odmah video na terenu. Njujork je zaigrao brutalno u odbrani, dok je lopta u napadu išla veoma tečno. Posle samo pola meseci na klupi, uspeo je da ovaj tim pretvori u pobednički.

Niksi su posle pune decenije godinu završili sa pozitivnim skorom.

Posle ove godine sve se promenilo. Igrači su počeli da veruju, kultura tima je izmenjena, a kao poslednji delić 1968. godine stigao je Dejv Debušer iz Detroit Pistonsa.

Debušer je bio neverovatno jak igrač, upuštao se u borbu sa fizički dominantnijim igračima, međutim to njemu nije bilo važno. Niksi su dobili još jednog paklenog igrača i šou je mogao da počne.

Getty Images/Volt Frejžer i Spajk Li

Frejžer je kretao u startnoj postavi, što se ispostavio kao sjajan potez. Barnet je imao prostora za šut, Debušer se na poziciji krilnog centra “tukao“ sa visokim igračima, dok je Rid bio nezaustavljiv u napadu.

Bil Bredli je konačno zaigrao dobro, a umnogome mu je pomogla povreda Kezija Rasela koji je pokrivao poziciju krila. Takođe, jedan od presudnih momenata bila je povreda Fila Džeksona jer su tada svi igrači prešli na svoje prirodne pozicije (sreća u nesreći).

Niksi su postali sjajni zbog odlične kretnje lopte u napadu. “Put ka košu uvek vodi preko dodavanja“, rekao je Bredli.

Ekipa Reda Holzmana vodila se sistemom – ukoliko promašite, momci će vas pokrivati i neće očekivati ništa za uzvrat.

Franšiza je sredinom sezone 1968/1969 prešla u novi Medison Skver Garden i mogla je da počne nova era Niksa, ali i NBA. Slavne ličnosti dolazile su da gledaju košarku koja je ovih godina doživela neverovatnu ekspanziju u “Velikoj jabuci“.

Robert Redford, Vudi Alen, Eliot Guld, Dastin Hofman, Bil Goldman i mnogi drugi su bili su pored terena i gledali Frejžera, Rida i ostale igrače. Niksi su u sezoni 1968/1969 stigli do finala konferenciju, međutim tamo su ih pobedili čuveni Boston Seltiksi predvođeni Bilom Raselom.

Sezona 1969/1970

Getty Images/Vilis Rid

Seltiksi su godinama dominirali nad Niksima, međutim kada se povukao Bil Rasel, Njujorku se konačno otvorio prostor da naslede Boston. Nisu uspeli da ih pobede, ali su ih nasledili.

Ekipa Reda Holzmana je od prvog dana priprema govorila da želi sve da osvoji, a kada je krenula sezona Niksu su pobeđivali sve redom.

Takmičarsku godinu su završili sa skorom 62 pobede i 20 poraza. Uspeli su da obore rekord Bostona od 18 pobeda zaredom, što je ujedno bio i NBA rekord.

Sve su hteli da dođu na utakmice Njujorka u “Gardenu“ i sada setite se samo početka teksta kada ljudima nisu mogli da se podele karte da mečeve, a sada su tribine prepunu – sve u roku od nekih 4-5 godina.

Prema rečima mnogih ljudi, u Medison Skver Gardenu se dobijao veći aplauz za asistenciju, nego za pogodak. Ljudi su razumeli košarku i ona je odjednom postala svetinja za Njujorčane.

Sa tribina u Gardenu krenuli su povici “Difens, difens“, što je i danas zaštitni znak navijača u NBA ligi kada je protivnička ekipa u napadu. Na kraju godine Vilis Rid je izabran za MVP, dok je Red Holzman bio najbolji trener te sezone. Sve je bilo spremno za plej-of. U prvoj rundi doigravanja Niksi su naleteli na uvek nezgodne Baltimor Buletse koji su predvodili Erl “Perl“ Monro i Vens Ansel. Mečevi između ova dva tima bila su toliko napeta da je publici trebalo tuširanje posle mečeva.

Njujork je posle sedam mečeva pobedio i sledili su Milvoki Baksi sa ruki senzacijom Lu Alsindorom, kasnije Karim Abdul Džabarom. Mladi Baksi nisu mogli protiv ekipe Reda Holzmana, koja ih je demolirala sa 4-1 u seriji.

To je bila mala prepreka u odnosnu na ono šta ih je čekalo u finalu. To su bili Los Anđeles Lejkersi predvođeni Čemberlenom, Vestom i Bejlorom.

U finalu su se sastale ekipe iz dva najglamuroznija i najpoznatijeg grada u SAD, pa su tako i ljudi koji ne prate košarku krenuli da se interesuju za ovaj sport. Lejkersi su bili u finalu lige na prethodnim šest od osam finala, ali nijednom nisu uspeli da osvoji titulu jer su ih uvek zaustavljali Bil Rasel i Boston Seltiksi.

Posle nerešenog rezultat 1:1 iz prva dva meča u Njujorku, serija se preselila u Los Anđeles, kada je usledio dramatičan treći meč.

Getty Images/Njujork Niksi iz sezone 1986.

U trećem meču, Debušer je pogodio veoma važan šut na nekih pet sekundi do kraja, međutim onda je na scenu stupio Džeri Vest. “Logo“ je uzeo loptu, potrčao prema košu Niksa i sa više od pola terena šutnuo, pogodio i tako odveo meč u produžetak.

“Pogodio je sa više od pola terena, ušli smo u produžetak, ali smo pobedili meč. Tako da ovaj pogodak Vesta i nije bio toliko važan“, rekao je Bil Bredli.

Lejkersi su uzvratili u narednom meču i izjednačili na 2:2, pa je serija preseljana u Njujork gde je odigran peti meč. Tada se desio veliki peh za Nikse, kada je kapiten Vilis Rid pao i teško se povredio.

Kada je pao na pod, zavladala je mrtva tišina u prepunom Medison Skver Gardenu. Rid je pokidao primicač, mišić koji podiže nogu. Za Nikse je to bio kraj sveta...

Rid je otišao u svlačionicu i nije se više vraća na teren. Niksu su znali da sada moraju da zaigraju kao nikad, ukoliko bi mogli da se nadaju pobedi protiv moćnih Lejkersa.

Publika je polako shvatala da bi njihovi igrači mogli da pobede i bez Rida. Zaigrali su zonu 3-2, izvlačili su maksimalno Čemberlena, Debušer je pogađa i Niksi su uspeli da dođu do herojske pobede bez svog najboljeg igrača i MVP lige!

Getty Images/Džeri Vest iz 1998. godine

U šestom meču Vilt je dominirao protiv Niksa koji nisu uspeli bez Rida da dođu do prilike za titulu. Usledio je povratak u Njujork i poslednja sedma utakmica u seriji.

Glavno pitanje bilo je da li će Vilis Rid igrati? Niko nije znao to, čak ni u svlačionici igrači nisu znali da li će njihov kapiten igrati. Vilis je ušao u svlačionicu šepajući, potom je tim izašao na teren, a on je ostao unutra.

Ridu su pred početak meča zabili ogromnu iglu u mišić, oko 200 kubika kortizona, kako bi mogao da zaigra. Ništa se nije znalo, a onda je ubrzo Vilis izašao i masa je podivljala.

“Pogledao sam u Vilta, Eldžina i Džerija, sva trojica su izgledala zabrinuto kada je Vilis Rid izašao na teren“, rekao je Kezi Rasel. Meč je počeo i videlo se da Vilis vuče nogu, šepa. Međutim, Frejžer je video samog Rida i dobacio mu, ovaj je naskočio i pogodio za dva poena. Publika je eksplodirala.

Rid je ponovo pogodio za dva poena, a publika je načisto poludela... To je bilo to. Ispostaviće se da su to bili i jedini poeni Rida, međutim to je najmanje važno. Niksi su se odlepili i Lejkersi do kraja utakmice nisu uspeli da ih stignu.

Frejžer je prezuo stvari u svoje ruke, odigrao je najbolji meč u karijeri i Njujork Niksi osvojili su prvu NBA titulu! Frejžer je meč završio sa 36 poena, 19 asistencija, 7 skokova i četiri ukradene lopte!

Slavlje je moglo da počne u “Velikoj jabuci“, Red Holzman i njegovi igrači uspeli su da dođu do prve titulu u najjačoj ligi na svetu, dok su Lejkersi ponovo poraženi u finalu.

U ovoj ekipi Niksa niko nije imao NBA prsten, tako da je to bio veliki uspeh za svakoga od njih.

Nova titula u sezoni 72/73 i “tužni“ Niksi u poslednjih 15 godina

Getty Images

Mnogi se smeju kada neko nazove Njujork “Meku košarke“ jer ne poznaju njihovu istoriju i to koliko ljudi u Medison Skver Gardenu voleovu igru.

Tačno je da je publika u Njujorku dosta pokvarena, kao recimo na draftu 2015. godine kada su zviždali Kristapsu Porzingisu, a sada mu se svi dive. Više puta su zviždali i Karmelu Entoniju koji je Njujorku dao sve, ali nije uspeo da ih vodi do većih uspeha.

Publika u “Velikoj jabuci“ je takva, razmažena, ali da je jedna od najvatrenijih to mora da se prizna.

Posle trijumfa u velikom finala sezone 1969/1970, usledile su dve godine u kojima Niksi nisu uspeli da ponove uspeh, s tim što su u igrali finale 1971. godine, kada su ih porazili Los Anđeles Lejkersi.

Naredna godina bila je veoma važna za Nikse i ispostaviće se da su to bili poslednji izdisaji šampionskog tima. Timu su dodati Erl Monro i Džeri Lukas, dok je u timu ponovo bio i Fil Džekson.

Getty Images/Erl Monro i Volt Frejžer

Vilisa Rida su polako stizale godine, ali je i dalje bio sila u reketu. Bredli je igrao sjajno, kao i Frejžer, Debušer i Monro.

Sezonu su završili sa skorom 59/23, a onda su u prvoj rundi plej-ofa naleteli na Baltimor Buletse koje pobedili su sa 4/1 u seriji.

U uzbudljivom finalu konferencije bili su bolji od Seltiksa sa 4:3, a onda je sledio revanš sa Lejkersima, koji su ih porazili godinu dana pre u velikom finalu.

Posle pet neverovatnih utakmica, ekipa Reda Holzmana uspela je da dođe do nove i ispostaviće se poslednje titule u svojoj istoriji. Generacija igrača se polako raspala, pre svega zbog povlačenja Vilisa Rida koji nije mogao više da izdrži na terenu, usled mnogobrojnih povreda.

Usledilo je loš period Niksa, sve dok se nije pojavio Patrik Juing koji je vratio nadu navijačima u Njujorku. Međutim, ni on nije uspeo da ih vodi do titule, pre svega zbog Majkla Džordana i Hakima Oladžuvona.

Getty Images

Poslednja nada za Nikse bila je sezone 1998/1999 kada su igrali finale NBA protiv San Antonio Sparsa.

Predvođeni Sprivelom, Hjustonom, Juingom i ostalim igračima, Niksi su uspeli da kao osma ekipa Istoka dođe do velikog finala. Međutim, izabranici Grega Popoviča zaustavili su ih u finalu.

Od tog trenutka kao da se neki crni oblak nadvio nad Njujorkom koji je godinama posle povlačio katastrofalne poteze, pretplaćivavši pojedine igrače koji nisu vredni tih ugovora.

Niksi od sezone 2000/2001 do 2010/2011 nisu zaigrali u plej-ofu, sve dok nije došao lokalni dečko, superstar – Karmelo Entoni. Entoni je u prvoj svojoj godini vodio Nikse do doigravanja, ali u prvoj rundi poraženi od moćnih Seltiksa sa 4/0.

U narednoj godini ponovo su igrali plej-of, ali su ovoga puta zaustavljeni od super time Majami Hita, dok su 2012/2013 takmičarske godine igrali najbolju košarku u prethodnih 15 godina.

Karmelo Entoni je bio najbolji strelac lige (28,7 poena), završili su sa skorom 54/28, međutim zaustavljeni su u polufinalu konferencije. U prvoj rundi su savladali Boston, da bi onda pali od Indijane prevođene Džordžom, Grejndžerom, Hibertom i ostalim igračima.

Getty Images

Međutim, posle ohrabrujuće godine, Niksi su ponovo upali u sivilo, uprava Entoniju nije uspela da dovede igrače kvaliteta za osvajanje lige i godina je završena bez plej-ofa.

Došao je Fil Džekson, kao čovek koji bi trebalo da preporodi ovu franšizu, ali ni on to nije mogao. Niksi su postali jedna od najgorih ekipa, a vrhunac svega bio je sukob Džeksona i Entonija posle čega su obojica napustili Njujork.

Konačno, posle dugo godina, Niksi izgledaju “zdravo“ imaju Kristapsa Porzingisa koji je možda najtalentovaniji igrač na svetu, sa svojih 221cm i pokretima kao da je bek.

Nešto kao da je počelo da se menja, samo sada je na upravi da sklopi tim oko mladog Letonca koji je ove sezone hit lige. Igra fenomenalno, ali Niksi će teško dobrog rezultat, što im verovatno nije ni cilj, pošto su tek krenuli u proces reizgradnje.

Od slavne istorije, do potpunog kolapsa franšize, Njujork Niksi polako kreću sa oporavkom i u narednim godinama, ukoliko zadrže Porzingisa i dodaju mu dobre elemente, mogli bi do većih uspeha. Strplenje je ključ, nešto što Niksi nisu imali prethodnih 15-tak godina...

Petar Tadić (Sraf)