On je "Scarface", ali nije Toni Montana

Brazilski MMA borac Žoze Aldo i zvanično je završio karijeru.

Stefan Nikolić
Podeli
Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Nemilosrdni kraj čuvenog Brazilca: UFC "otpisao" Alda

Ukoliko ste nekada sa mnom razgovarali o MMA, sigurno smo se dotakli žive legende Žozea Alda. Brazilci su definitivno ostavili neizbrisiv trag u ovom surovom, a opet na neki sopstveni način lepom sportu.

Svašta možemo reći o Žozeu Aldu, ali glavno je da odlazi u penziju sa 39 mečeva i 18 godina članstva MMA elite sa čak 9 odbrana šampionskog pojasa u WEC i UFC organizaciji.

Pobeđivao je ljude poput Juraje Fejbera, Čeda Mendeza, Frenkija Edgara, Čena Sung Janga, Džeremija Stivensa, Marlona Vere, Pedra Munjosa...

Njegov životni put nimalo nije bio lak, a nadimak "Scarface" iliti lice sa ožiljkom nosi zbog jednog incidenta iz ranog detinjstva. Njegova sestra ga je kao bebu ispustila i pao je na vreo roštilj što mu je ostavilo ožiljak na licu za ceo život.

Photo by Francis Specker/Profimedia
Photo by Francis Specker/Profimedia

To nije bio jedini takav incident. Jednom prilikom ga je u ranom detinjstvu ista ta sestra ispustila i pao je na glavu, pa srećom posledica nije bilo.

Odrastao je u Manausu u čuvenim favelama gde njegova porodica nije imala dovoljno novca ni da ih prehrani. Otac je bio problematična osoba i alkoholičar, često tukao suprugu i decu i ostavljao ih da se sami snađu za život.

Žoze je bio sitan i često maltretiran i ismevan zbog velike želje da postane profesionalni fudbaler. Ipak, okolnosti su ga primorale da upiše kapoeru kako bi naučio makar neki metod samoodbrane.

Ubrzo ga je "snimio" trener brazilske džiu-džitse i pozvao u svoj klub na trening, što je Žoze prihvatio i čak odustao od kapoere. Prve prave prijatelje i velike rivale stekao je upravo tu, a što je još bitnije i buduću suprugu Vivijan Pereiru koja je pored BJJ trenirala i Muj Taj.

Siromaštvo je toliko pogađalo Alda da se dešavalo da danima ne jede, pa ukoliko ne stigne na trening ne bi ni taj jedan obrok dobio. Vagnej Fabijano, brazilski grepler, često se brinuo da njegov prijatelj Žoze makar nešto pojede.

Pošto mladi Aldo nije imao para da plaća treninge i opremu, čistio je pod sale i tako kompenzovao. Sanjao je o tome da postane profesionalni borac kako bi mogao sebi da priušti kuću.

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Nakon niza incidenata sa ocem Žozeom seniorom, "Junior" prihvata poziv i odlazi u Rio de Žaneiro. Ne samo da je postao profesionalni borac koji je sebi priuštio kuću, nego je postao i svetski šampion.

I sam kaže da se nije nadao da će nekada biti na tom nivou, samo je želeo bolji život za sebe i svoju porodicu. Kada je prvi put poražen 2005. godine bilo je to u Jungle Fight organizaciji u Brazilu od strane Lusijana Azeveda.

Naredni poraz Žozea Alda dogodio se tek 10 godina kasnije! Punu deceniju je Aldo bio apsolutno dominantan, sa tako snažnim i preciznim udarcima u list i butinu da su protivnici osećali kao da ih udara sekirom.

Redom su padali Tijago Meler, Fabio Melo, Šođi Marujama, a onda stiže američki WEC i Alešandre Nogeira, Džonatan Brukins... Pa onda najveća pobeda u tadašnjoj karijeri:

"Letećim kolenom" nokautirao je Kaba Svonsona.

U narednoj borbi je tehničkim nokautom u drugoj rundi pobedio Majka Brauna, na WEC 44. Na spektakularan način je postao novi šampion pero kategorije.

Tada je u brazilskim medijima sve češće moglo da se čuje "Žoze Aldo, kralj Rio de Žaneira".

Usledila je velika borba protiv Juraje Fejbera koja je imala uticaja na njegov život malo više nego što je očekivao.

Kako je Aldo i sam ispričao, tada nije dobro znao engleski jezik i zamerio je Juraji za jednu šalu u svlačionici. Svi su se smejali, a Aldo mislio da se smeju njemu jer ga Juraja ismeva.

Nakon ovog meča i pobede Žozea Alda, Juraja je sa porodicom prišao da se pozdravi i to je bio početak jednog lepog prijateljstva, a Žoze je meč dobio jednoglasnom odlukom sudija.

Prva odbrana pojasa obeležena je nestvarnim nožnim udarcima u list i butinu, pa je Juraja neko vreme hodao na štakama, a fotografija noge u "50 nijansi plave" dugo je kružila društvenim mrežama.

WEC i UFC su se spojili krajem 2010. godine i Žoze Aldo je kao šampion pojas branio protiv Marka Hominika i uspešno ga odbranio, ali je ovde uvideo određene rupe u svom načinu borbe i počeo aktivno da trenira muj taj.

Trenirao je sa Endijem Sauerom, čovekom koji ima skoro 200 kikboks mečeva i nekadašnji je dvostruki K1 svetski šampion.

Potom sledi UFC 142 i nokaut kolenom, još jedna fantastična borba i odbrana pojasa protiv maestralnog Čeda Mendeza koji se ovakvom ishodu uopšte nije nadao.

"Kralj Rio de Žaneira" je po prvi put pred svojom publikom u svom Riju uspeo da odbrani pojas i doživeo sve ono što je i Anderson Silva pre njega. Porodicu i prijatelje u prvim redovima, čitava hala koja ne samo da navija nego i diše za njega.

Ovo je jedna od najdražih pobeda Žozea Alda, a jasno vam je i zbog čega.

Revanš je trebalo da bude samo par meseci kasnije, ali se Aldo povukao zbog povrede i naredni pojas branio godinu i mesec dana nakon meča sa Mendezom.

Tada je Žoze Aldo bio bolji od još jedne žive legende Frenkija Edgara, da bi u meču nakon tog palo još jedno veliko ime "Korean Zombie" iliti Čen Sung Jang, da bi potom srušio Rikarda Lamasa i onda je na red došao revanš sa Čedom Mendezom.

UFC 179 i čuveni okršaj Žozea Alda i Čeda Mendeza, po mom mišljenju najzanimljivija Aldova borba u čitavoj karijeri. Ukoliko ste makar malo zainteresovani za svet borilačkih sportova ne postoji šansa da vas ovaj meč ne impresionira.

Akcija spakovana u 25 minuta svega i svačega će vam "skinuti glavu sa ramena", tehnička i taktička prilagođavanja koja ćete videti mogu poslužiti kao edukacija svim mlađim borcima.

"Ukoliko želite da vidite šampiona kako daje sve od sebe da pobedi, to izgleda upravo ovako", rekao je Brajan Sten tadašnji komentator.

10 godina, 18 uzastopnih pobeda i dominacija najboljeg borca koga smo ikada videli u pero kategoriji morala je da se završi, a prekinuo ju je niko drugi do Konor Mekgregor.

Mnogo je kilograma Konor morao da izbaci kako bi bio u istoj borbi sa Žozeom Aldom, a služio se i brojim prljavim trikovima kao što je ismevanje Aldovog pokojnog oca i slično.

Uspeo je da mu uđe u glavu, ali i da mu poljulja samopouzdanje pošto ga je nokautirao posle samo 13 sekundi...

U tadašnjem vremenu, Konor je ostvario najveću pobedu u karijeri pa iako nikada nije imao ništa protiv Žozea Alda uradio je sve što je bilo u njegovoj moći da ga porazi i preuzme mu šampionski pojas.

Žoze Aldo je izuzetno emotivna osoba i on to nikada nije krio. Poraz od Konora Mekgregora mu je mnogo teško pao i suze nije mogao da sakrije ni jedne sekunde.

I dalje pamtim koliko je bilo teško gledati ove scene, kako je jedan veliki šampion pao posle samo 13 sekundi i jednog srećnog, ali opet preciznog i snažnog udarca i kako sve pada zajedno sa njim.

Na UFC 196 je Žozeu Aldu ponuđeno da zameni povređeno Rafaela dos Anjusa, ali je odbio. Nije bilo dovoljno vremena da se spremi za taj meč, a posle decenijske dominacije i nokauta koji ga je srušio nakon 13 sekundi jednostavno to sebi ne možete priuštiti.

Aldo se vratio na UFC 200 događaju i pobedio Frenkija Edgara, da bi potom došao meč sa Maksom Holovejem i novi poraz, pa revanš i opet poraz.

Već su počele priče da je Aldo završio svoje, da ga je poraz od Konora Mekgregora uništio i da više nikada neće biti onaj stari. Glatko ga je porazio Maks Holovej i nekako je bilo osnova, ali i dalje bilo nepoštovanje za "Juniora" govoriti takve stvari.

Džeremi Stivens je poznatiji po tome što je Konor na konferenciji za medije upitao "Ko je ovaj koji ku**c?!", ali za našu današnju priču je jako bitan.

Nakon dva poraza od Holoveja, Aldo uskače u oktagon protiv Džeremija Stivensa. Tehnički nokaut nakon najopasnijeg udarca, onog u jetru, bacio je Stivensa u očaj, a Alda na kolena.

Već sam rekao da je veoma emotivna osoba, a nakon ovog trijumfa je zaplakao tu u oktagonu pred Stivensom, sudijama, navijačima, kamerama. Nije mogao da obuzda emocije.

"Ovaj meč u Kalgariju je došao posle dva poraza i svima sam pokazao da i dalje mogu da pobeđujem. Svi su sumnjali u mene, svašta smo mogli da čujemo i vidimo, a ja sam pobedio i zbog toga me je sve to toliko pogodilo", objasnio je Aldo.

Do kraja karijere imao je pobede nad Renatom Karneirom, Marlonom Verom, Pedrom Munjosom i Robom Fontom, dok je poraze upisao od Aleksandra Volkanovskog, Pjotra Jana, Marlona Moraeša i Meraba Dvališvilija.

Meč sa Robom Fontom je bio toliko dobar da su ga poredili sa pobedom Roberta Durana nad Iranom Barklijem, jer su oba trijumfa došla mnogo nakon vrhunca karijere velikih šampiona.

Font je opasan bantamvejt borac, a Aldo se od 2019. godine borio u toj kategoriji pošto više nije mogo da skida kilograme za pero i ovaj spektakl od pet rundi nikoga nije ostavio ravnodušnim.

Videli smo obrise starog Alda, doduše na momente, jer je Fontove udarce uspeo da uspori i učini bezazlenim, a definitivno to nisu bili. Visok IQ koji je imao tokom cele karijere ovde je baš predstavljen na najbokji način i to je bila poslednja pobeda u karijeri Žozea Alda.

Bilo je to 4. decembra 2021. godine.

Pre nešto više od mesec dana je Žoze Aldo izgubio od Meraba Dvališvilija i 36-godišnji Brazilac, živa legenda, rešio je da ode u zasluženu penziju.

Na obostrano zadovoljstvo je zatvorio UFC ugovor na kome je imao još četiri borbe i na dan kada mu se rodilo drugo dete (prva ćerka Joana rođena je 2012. godine), a prvi sin Žoze Aldo III odlučio je da završi karijeru.

Nastaviće da prati MMA iz fotelje, što se kaže, a neće zaboraviti ni svoje omiljene klubove Flamengo i Čelsi.

Svi koji su imali šansu da ga gledaju na vrhuncu karijere znaju koliko je bio dominantan, a svi oni koji nisu imali tu čast će kroz ovaj tekst moći da se upoznaju sa tim.

Nadam se da sam uspeo da makar malo dočaram veličinu Žozea Alda i sve što taj čovek predstavlja.

Stefan Nikolić

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 165 idi na stranu