Bogdanović u Milvokiju – dobra ideja ili ne?

Pročitajte još Udri, pa šta bude

NBA liga se nedavno završila, Los Anđeles Lejkersi su postali šampioni po 17. put u svojoj istoriji pošto su u velikom finalu pobedili Majami Hit, nakon šest odigranih utakmica.

Majami je na putu do finala izbacio Milvoki Bakse, bilo je to u drugoj rundi doigravanja i odmah je deo javnosti "osuo paljbu" po Janisu Adetokumbu, ali i Baksima.

Janis je bio MVP i defanzivni igrač godine, ali njegov tim nije odigrao dovoljno dobro u plej-ofu, nisu bili ni senka onog tima iz regularnog dela sezone, koji je imao ubedljivo najbolji učinak na Istoku.

Kako prenosi "Atletik", Bogdan Bogdanović bi mogao da bude šraf koji je nedostajao Baksima. "Srndaći" su bili ekipa koja je igrala veoma dobru košarku, vođeni su sjajnim trenerom, ali im, ipak, fali šut spolja. Majk Badenholzer jeste veliko trenersko ime, doduše, njega prati "prtljag Džordža Karla", pošto ga već pojedinci nazivaju trenerom za regularni deo sezone, ali ne možemo zažmuriti na dobre stvari koje je učinio u Viskonsinu.

Baksi su igrali najbržu košarku u regularnom delu, sa 105,1 rejtingom. Kada pogledamo SRS (rejting koji za parametre uzima težinu rasporeda i prosečni diferencijal poena), on je bio čak 9,41. Sve iznad nule definiše se kao dobro.

Njihov ofanzivni i defanzivni rejting je takođe bio najbolji, postizali su najviše poena i samo je sedam timova primalo manje koševa od njih na 100 poseda.

Verovali ili ne, Baksi su bili četvrti tim u ligi po broju pokušaja za tri poena, bili su takođe četvrti po broju ubačenih trojki, ali su bili tek 18. tim po procentima uspešnosti. Kada gledamo uspešnost šutera, merimo šut za tri poena i slobodna bacanja.

E pa, Milvoki Baksi su po procentu uspešnosti slobodnih bacanja bili tek 27. ekipa NBA lige. Lošiji od njih su bili samo još Pistonsi, Pelikansi i Njujork Niksi.

Bogdanović nije klasičan "spot-ap" šuter. Ne radi se o momku koji će samo da sedi u ćošku i da čeka pas plejmejkera kako bi šutnuo trojku.

Naravno, on može da odigra i takvu ulogu, jer je još od Duška Vujoševića i Želimira Obradovića učio kako se kreće kroz blokove.

Bekovima je izuzetno teško da se probijaju, centri nisu baš nežni prema njima, često ih udaraju laktovima, kukovima, čak i kolenima i to sve kako bi ih usporili za korak ili dva i tako defanzivcu dali vremena da ga sustigne, pa je važno da vam neko objasni kako da ne gubite vreme trčeći kroz blokove.

Osim toga, Bogdan je više puta pokazao da može da igra kao sekundarni plejmejker. Čak je u Partizanu, Fenerbahčeu, ali i reprezentaciji Srbije imao ulogu plejmejkera u određenim utakmicama.

To je jedna od stavki koja se očigledno prilično svidela Badenholzeru, jer bi tako rasteretio i Adetokumba koji zna da bude primarni plejmejker, ali i Midltona, sjajnog Milvokijevog beka. Selekcija šuta se izdvaja kao jedna od Bogdanovih najkvalitetnijih karakteristika, on tačno zna kada treba da šutne, kada treba da odloži pas, iako je s vremena na vreme u Kingsima znao da iskoči iz šablona.

Dejv Jerger mu je još zamerao što propušta otvorene šuteve kako bi podelio ekstra pas, a ove sezone je protiv Lejkersa bio frustriran i šutirao 2/17 pa je njegovo neslavno veče ušlo u NBA knjige kao jedno od lošijih.

U njegovu odbranu, tu su bila imena poput Reja Alena, Redžija Milera ili Kobija Brajanta, šuterima se desi loše veče i ono što je važno za taj tip igrača – moraju da imaju sportsku amneziju: da sve brzo zaborave i da se fokusiraju na naredni meč.

Još jedna stvar je jako važna: pik end rol. Majk Badenholzer je jedan od trenera koji su "pozajmljivali" pik Željka Obradovića iz Fenerbahčea, napadačke akcije ovog tipa stvarno znaju da "preseku" protivničke odbrane.

Upravo je to bitno u čitavoj priči, Bogdan zna kako se taj pik end rol igra, može da izvede kao igrač sa loptom, a može i da čeka da se akcija razvije zbog dobrog šuta, a tu je i čuveni "lift" ili "kapija" kako ga još zovu.

To je akcija uglavnom namenjena šuterima, dva visoka igrača stoje na određenoj razdaljini i kada šuter prođe između njih oni se sudaraju ramenima i tako "zatvaraju kapiju ispred nosa" čuvaru i šuter često ostaje sam.

U Evropi je to već neko vreme popularno, a ni u NBA više ne zaostaju. A sada dolazimo do najčešćeg problema u poslu – finansije. Milvoki Baksi na plate izdvajaju 381.590.906 dolara. Imaju čak četiri igrača koji imaju 10 i više miliona dolara godišnje:

Kris Midlton (33), Janis Adetokumbo (27), Erik Bledso (16) i Bruk Lopez (12) pa se postavlja pitanje kako tu uklopiti Bogdanovića.

Dakle, Bogdan više nema ugovor, slobodan je u izboru sredine, ali ne sasvim.

On je postao RFA – što znači ograničeni slobodni agent iliti Sakramento Kingsi imaju pravo da izjednače svaku ponudu koju Bogdan Bogdanović dobije i u određenim situacijama to znači da visina ugovora nije bitna čak i da premaši "selari kep".

Bogdan je propustio šansu da potpiše četvorogodišnji ugovor sa Sakramento Kingsima vredan 51,4 miliona dolara i spreman je da okuša sreću na "pijaci" koja počinje najverovatnije 1. decembra, a vidimo da Milvoki već sprema ponudu.

Naravno, prema pisanju tamošnje štampe.

Photo by Christian Petersen/Getty Images

Kada pogledamo slobodne agente ovoga leta, nećemo videti mnogo interesantnih igrača ili velikih imena. Tu je, recimo, Montrez Herel, Fred Vanvlit, Goran Dragić, Danilo Galinari ili Davis Bertans.

Ukoliko uzmemo u obzir igračke karakteristike i visinu plate, Davis Bertans se možda i bolje uklapa u Milvoki nego Bogdanović, a obojica su produkti Partizanove košarke pod patronatom Duška Vujoševića.

Dakle, šta se šuška? Bogdanović bi mogao da potpiše novi ugovor sa Sakramento Kingsima i da putem trejda završi u Milvoki Baksima, a prema tim nekim pričama u drugu stranu bi išao Erik Bledso.

Kingsi bi malo izgubili na šutu, ali bi dobili nekadašnjeg Ol Star igrača, iskusnog plejmejkera koji može da bude vođa tima, a i nekako smo videli da Bogdanović i Hild samo koče jedan drugog (košarkaški) i da bi za sve bilo bolje da se razdvoje. Već se može čuti da je Bogdan jedan od najinteresantnijih slobodnih agenata na tržištu. Kao što je već rečeno, radi se o momku koji poseduje odlične radne navike, nije problematičan, odličan je šuter i njegova forma je zaista, jako lepa na oko.

U pojedinim situacijama može da bude sekundarni plejmejker, da pomaže kod prenosa lopte ili organizaciji napada, sjajno igra pik end rol, a najčešće iz njega se diže na šut.

U sezoni iza nas je imao 15 poena u proseku, uz 44% šuta iz igre. U proseku je imao 2,7 pogođenih trojki na 7,2 pokušaja što je nekih 37% i to je izuzetno dobar učinak, a kada na to dodamo i po 3,5 asistencija i skokova jasno je o kakvom se beku radi.

Kod izbora novog kluba neće se pitati samo Bogdanović, već i Sakramento Kingsi, pošto franšiza iz prestonice Kalifornije može da izjednači svaku ponudu koju Bogdan bude dobio.

On već tri godine živi u Kaliforniji, prema brojnim studijama to je jedna od najlepših država za život i sigurno da ga okolina neće naterati da se preseli u vetroviti Viskonsin, gde su zime prilično oštre.

Kada smo već kod Kalifornije, pominju se Los Anđeles Lejkersi kao nova destinacija, ali je i to realnije da se dogodi putem "sign and trade", jer Kingsi imaju više prostora u "selari kepu" nego Lejkersi.

Atlanta Hoksi, Njujork Niksi, Detorit Pistonsi, Šarlot Hornetsi, Majami Hit i Finiks Sansi su u najboljoj poziciji za potpis Bogdana Bogdanovića, finansijski gledano, ali pitanje je koliko je on zainteresovan da ode tamo.

Ipak, vreme će pokazati.

Stefan Nikolić