Odmetnik sa "debelim" razlogom

Čovek koji je naterao ligu da krši pravila kako bi kaznila. Koji se borio za pravdu i ravnopravnost na svakom koraku, koji je želeo da istrebi rasizam iz košarke. Bio je čuveni košarkaški trener, kolumnista i filantrop. Zvali su ga – ajkula.

Stefan Nikolić
Podeli
Photo by Rick Stewart/Allsport/Getty Images
Photo by Rick Stewart/Allsport/Getty Images

Današnja priča će biti jedna od onih koja vam ostane u sećanju dugo pošto je pročitate. Makar je meni bilo tako kada sam prvi put saznao za čoveka po imenu Džeri Tarkanijan.

Bio je poznat pod nadimkom "Ajkula" (Tark the Shark), a svakom iskrenom ljubitelju koledž košarke je veoma dobro poznat, kako po svojim uspesima na parketu, tako i podvizima van njega i tom "Don Kihotovom" borbom sa NCAA ligom.

Verovali ili ne, agenti NCAA su kršili brojne federalne zakone kako bi skupili dokaze, sudski postupak je trajao oko 40 godina, a uskoro ćete se malo bolje upoznati sa Džerijem Tarkanijanom i saznati šta ga povezuje sa mokrim peškirima, genocidom, Frenkom Sinatrom, Džimijem Kimelom i Bobom Najtom.

Džeri Tarkanijan je rođen na današnji dan, 8. avgusta 1930. godine u mestu Euklid u Ohaju. Iako je rođen u Americi, Džerijevo poreklo je zapravo jermensko.

Mikael Tarkanijan, Džerijev deda po majci, bio je jermenski general koji je streljan tokom genocida koji je Turska načinila nad Jermenima, a veruje se da je Mikael streljan u logoru negde između 1915. i 1917. godine.

Za Mikaelovog starijeg sina se ne zna tačno kada je ubijen, ali se saznalo da je i on nastradao u logoru.

Džerijeva majka Hajhui Tarkanijan, uspela je da pobegne u Liban, gde je bila u izbegličkom kampu i upoznala Gevorga Tarkanijana, ispostaviće se budućeg supruga, sa istim prezimenom.

Zajedno su pobegli u Sjedinjene Američke Države, gde su počeli novi život kao Rouz i Džordž i ubrzo dobili dete koje su nazvali Džeri. Džordž je imao prodavnicu, koju je morao da zatvori kada je odlazio u Drugi svetski rat 1942. godine, a Rouz je radila šta je stigla.

Baš zbog toga se ubrzo i preselila u Pasadenu, zajedno sa svojim sinom, gde se i preudala, a njen novi suprug nije bio veliki fan sporta i smetalo mu je što je Džeri toliko vezan za loptu, ma kog oblika bila.

Photo: Getty Images/ Markus Boesch / Staff
Photo: Getty Images/ Markus Boesch / Staff

Oni nisu imali mnogo novca, zbog toga je Džerijeva ljubav prema sportu shvatana kao neozbiljnost, ali uz predan rad i veliki talenat, upravo je sport bio taj koji je obeležio njegov život, a i on u njemu ostavio neizbrisiv trag.

Džeri nije bio specijalno dobar plejmejker koliko je brzo razmišljao i koliko je uvek znao šta treba da se radi. Kada je dolazio na univerzitet Pasadena, igrao je rezervnog plejmejkera i radio je kao asistent trenera fudbalskog tima. Na američki fudbal se misli, naravno.

Bio je izuzetno talentovan za trenerski posao, pa je počeo time da se bavi bez licence, kada je vodio srednje škole, sve dok 1966. godine nije preuzeo svoj nekadašnji univerzitet, Pasadenu.

Photo by David Becker/Getty Images
Photo by David Becker/Getty Images

Bizarna Džerijeva navika da grize mokre peškire tokom utakmica je nešto što danas svi koji vole koledž košarku znaju, kao i činjenicu da ti peškiri moraju da budu sklopljeni na određeni način i da se ta savijanja moraju odraditi pod određenim uglom, kako bi sve imalo smisla.

Ta nesvakidašnja navika je počela dok je radio u srednjoj školi, kada je tokom jedne pripremne utakmice od nervoze počeo da grize peškir pre nego što ga je baš na taj način složio.

Njegov Riversajd je dobio taj meč, a uskoro je cela Južna Kalifornija znala za ovaj fenomen. Verovali ili ne, ali, kada je odlazio u Nevadu, ekonom je nazvao Riversajd srednju školu kako bi pitao kako se ti peškiri slažu i šta se sa njima radi.

Nema posebnih peškira? Nema ni Džerija Tarkanijana, pa je Riversajd poštom poslao dijagram na UNLV. Nego, da se vratimo na Pasadenu. Posle Džerijevog "magičnog dodira" postali su državni šampioni.

Sledeća stanica, bio je Long Bič Univerzitet, prva četvorogodišnja ustanova koja je zaposlila Džerija Tarkanijana. Njihova sala je bila poput saune, a nosila je ime "Gold Mine" (rudnik zlata) dok je nešto kasnije u “Walter Pyramid” centru igrao kao domaći tim.

Džerijevo prvo iskustvo u Diviziji 1 je počelo tako što je pogledao tribine, video hordu navijača koji ne žale grla i dlanove i bilo mu je kristalno jasno da će imati jako lep period ovde.

Ono što je bilo karakteristično za Long Bič Fortinajnerse je to da su bili "fajterski" tim, što je bio mentalitet Džerija Tarkanijana. Pazite samo ovaj podatak, za pet godina u Long Biču, Džeri nije izgubio nijedan meč na svom terenu!

Mit o nepobedivom timu se širio Kalifornijom, pa je čak i legendarni Džon Vuden tražio od NCAA da im promene raspored kako bi izbegli Fortinajnerse, ali na završnom turniru je bila drugačija priča i tamo su Bruinsi tri puta bili bolji od Džerijevih "ratnika".

Za UCLA Bruinse je tada igrao Lu Alsindor, kasnije poznat kao Karim Abdul Džabar i on je sam rekao da je zonska odbrana "1-2-2" kada vrše presing po čitavom terenu bila nešto što niko drugi nije imao.

Ne samo da je bio košarkaški revolucionar i da je birao da igra sa nižim postavama, brzim i agresivnim odbranama, sa mnogo trčanja i skakanja, već je želeo da iskoreni rasizam.

U to vreme je u NCAA ligi bilo nepisano pravilo da utakmicu počinju najviše dva tamnoputa igrača, dok je Džeri često počinjao sa svi pet afro-amerikanaca u startnoj petorci.

Takođe, frešmeni nisu igrali, a on je znao s vremena na vreme da ubaci po kojeg. Važio je za najboljeg defanzivnog trenera u SAD, ali i za trenera koji igrače dovodi "iz jaslica" ili direktno sa mračnih ulica.

O svemu tome, Džeri Tarkanijan je pisao u svojim kolumnama koje su širom Kalifornije bile izuzetno popualrne. Glavna stavka bila je NCAA liga koja je favorizovala velike škole (Djuk, Kentaki, UCLA) i dozvoljavala im da krše pravila koliko god žele.

Pisao je i o rasizmu (Adolf Rup je često bio "meta", a sada se hala Kentakija zove po njemu), nejednakosti i kako tačno stradaju manje škole koje finansijski ni sa kim ne mogu da se takmiče.

NCAA liga mu je itekako zamerila što je "izneo prljav veš" i odlučila da mu zagorča karijeru koliko god je to moguće. Tark je sada odlučio da napusti Long Bič i preseli se na UNLV, a NCAA je "spustila prvu rampu".

Unajmljeni agenti su ilegalnom špijunažom i pretnjama došli do "dokaza" da je Džeri prekršio pravilnik o regrutaciji srednjoškolaca i stiže zabrana za Long Bič i njihovi uspesi u tri godine iza su izbrisani kao gumicom.

Naveli su 23 prekršaja od rešenih testova, poklona, finansijskih stimulacija i slično, ali Džerija direktno ni sa čim nisu uspeli da povežu i njegov novi posao neometano je obavljan, dok je "sa strane" napisao još po koji tekst o svemu što se dešava i to se, naravno, nikome u NCAA nije dopalo.

Vidimo da sada Hjuston Roketsi nemaju klasičnog centra, uglavnom trče i šutiraju, a upravo to je bila glavna zamisao Džerija Tarkanijana daleke 1973. godine uz čuvenu "Ameba odbranu" na koju mnogi nisu imali odgovor.

Radi se o defanzvinom sistemu koji je kombinacija zonske odbrane i čoveka, igra se na ivici faula, rizično je i glavna stvar je da se potpuno izmore protivnički napadači.

UNLV nije imao jaku podršku i nikada pre nisu igrali na završnom turniru i sve to je promenio Džeri Tarkanijan. Svetla Las Vegasa primamila su mnoge velike košarkaše, a verovali ili ne, imao je pomoć.

Frenk Sinatra, čuveni pevač, bio je veliki prijatelj Džerija Tarkanijana. Njih dvojica su se upoznala u baru i Frenk je zajedno sa Džerijem razgovarao sa mladim košarkašima i ubeđivao ih da dođu u Las Vegas.

Zamislite samo da ste mladi, talentovani košarkaš i da vas jedan Frenk Sinatra zamoli da igrate za "Runnin Rebelse", popularne odmetnike. Frenk je svoje poznate prijatelje često dovodio u prve redove hale kako bi gledali Tarkove momke.

Malopre sam napisao da su došli do NCAA Fajnal Fora, tamo su posle tesnog poraza od Severne Karoline uspeli da osvoje treće mesto, ali je sve bilo izbrisano: Zbog neregularnosti.

Nisu uspeli da pronađu dovoljno jake dokaze za ilegalne regrutacije, ali su zato pronašli stavke da su Džerijevi prethodnici prekršili neke protokole oko treninga 1971. godine, dok je Džeri još bio na Long Biču.

Suspenzija je bila dvogodišnja i značila je da "Odmetnici" neće igrati u post sezoni. Kako to obično biva, veliki čekaju svoju šansu da progutaju male, pa su Lejkersi poslali ponudu Džeriju Tarkanijanu da od 1975. godine bude njihov glavni trener. "Ajkula" je jasno rekla: NE.

Dve sezone pod suspenzijom završene su sa 20+ pobeda, pa je Džeri ubrzo postao najmlađi trener koji je ostvario 500 pobeda (uz 500 i više pregriženih mokrih peškira) i to je najviše oduševilo njegovog veoma bliskog prijatelja, Boba Najta.

"On je isti kao ja. Voli kada je protivniku teško da igra sa njegovom ekipom", kratko je jednom prilikom poručio legendarni Najt.

Kada su se vratili na staze uspeha, očekivane su velike stvari. Tako smo 1983. godine gledali Lerija Andersona i Sidnija Greja kao glavne "Odmetnike", ali su srušeni od strane NC Stejta u drugoj rundi.

Legendarni Džim Valvano je te godine ispisao najlepšu sporstku bajku svih vremena, a o njoj ćemo govoriti neki drugi put.

Naredna sezona je bila veoma važna za Tarkanijana i Univerzitet Nevada. Na mesto predsednika je postavljen Dr Robert Mekson sa univerziteta Hjuston u Teksasu. Mekson nije krio da je njegov cilj jačanje akademskog sektora, a da mu je košarkaški toliko bio nebitan da mu ne bi smetalo da ga ugase.

Robert i Džeri se nikada nisu voleli, ali su imali dobru saradnju. Dr Mekson tvrdi da mu se nikako nije dopadalo to što velike filmske i muzičke zvezde dolaze u halu da gledaju košarku i posle toga sa Džerijem ubeđuju drugu decu da dolaze u Vegas.

Džeri je bio tip osobe koju su svi voleli. Jedan od navijača koji nije propuštao utakmice "Odmetnika" prišao je Džeriju u pabu dok je sedeo sa još nekim poznatim ličnostima, svi su mislili da hoće autogram, a on je zapravo želeo objašnjenje Ameba odbrane.

Preko pola sata je Džeri na papirićima crtao principe i objašnjavao čoveku detalje.

NCAA je uredno slao svoje agente da špijunira Las Vegas, čak su se ponovo pojavile kolumne u lokalnim novinama kako Džeri regrutuje sitne lopove, kriminalce i narko dilere.

Nikako mu nije išlo u prilog to što je Lojd Denijels, jedan izuzetno talentovan momak, sa neverovatnom radnom etikom, ali i velikim problemima van terena, bio glavna tema u SAD.

Imao je kriminalni dosije za sitne krađe, provale, tuče, prodaju narkotika, dok su mu ocene bile veoma loše i čitao je na nivou trećeg razreda osnovne škole. Džerijeva supruga Lois, pristala je da mu bude mentor (kao u onom fimlu "Blue Chips").

Nekoliko meseci pre Lojdovog dolaska u Las Vegas, u dobro isplaniranoj raciji koja je imala cilj hvatanja jedne narko grupe, bio je uhapšen,a pošto je pokušao da se izvuče tvrdivši kako je igrač univerziteta Nevada, "Runnin Rebelsa" to je samo privuklo više pažnje i dovuklo novinare na lice mesta. Osramotio je i sebe i školu.

Denijels nije odigrao ni sekundu za UNLV, a nakon sedam meseci, započeta je nova istraga protiv njihovog košarkaškog programa i odmah se znalo da neće biti lako iščupati se. Kako se kasnije saznalo, dokaze je dala sama škola.

Photo by Ethan Miller/Getty Images
Photo by Ethan Miller/Getty Images

"Kuća koju je Tark izgradio" je transparent koji se može videti i dan danas na utakmicama UNLV, a ono što je Džeri izgradio tokom narednih par godina ostaće zapamćeno zauvek.

Ovo su bili oni pravi "Runnin Rebelsi". Izgrađena je nova hala, prve redove je bilo nemoguće naći u prodaji, a i ostala mesta su se vrlo brzo popunjavala, a pogotovo će to biti slučaj sa narednom generacijom.

Greg Entoni, jedan od najčvršćih igrača tadašnjeg UNLV i sada sportski komentator, bio je veliko pojačanje, sa njim je došao i Stejsi Ogmon popularni "Plastikmen", kao i Leri Džonson. Grendmama.

O ovoj čuvenoj generaciji je više puta govorio i popularni voditelj Džimi Kimel, rekavši kako mu je to najdraži tim svih vremena i da je zbog njihovih utakmica odlagao privatne obaveze.

Photo by Ethan Miller/Getty Images
Photo by Ethan Miller/Getty Images

Mnogi su osuđivali Džerija za ove poteze. Leri Džonson dolazi iz jako problematičnog kraja. Sam kaže da je do punoletstva veliki broj njegovih drugova preminulo, kasnije je rekao da u tom momentu iz njegovog detinjstva niko nije na slobodi. Ili su u zatvoru, ili su mrtvi.

Ova "velika trojka" kaže da je na njih najveći utisak ostavio vatromet, maskote ajkula, kao i publika koja žvaće peškire. Ali ono što je svakog obaralo s nogu, bio je crveni tepih, koji se prostirao svaki put pred predstavljanje igrača.

Prvi su imali takvo spektakularno predstavljanje igrača, što je i čuvenom reperu "Tupaku" privuklo pažnju pa je dolazio da ih posmatra kada god imao slobodnog vremena.

Photo by David Becker/Getty Images
Photo by David Becker/Getty Images

"Tark the Shark" jeste bio glavna zvezda UNLV, ali su po prvi put igrači bili ti koji su na sebe skrenuli pažnju. Ipak, to je u jednom momentu više bila loša stvar, jer je NCAA i dalje bila u tihom ratu sa Džerijem.

Pratili su i špijunirali ne samo Džerija i školu, nego i igrače. Tako da su znali da kažnjavaju igrače zbog najvećih gluposti. Jedan je dobio suspenziju jer je predugo pričao hotelskim telefonom, dobijali su suspenzije za neplaćen kikiriki u hotelu, suspenzije su stizale i zbog opreme, treninga...

Verovali ili ne, ali, Rebelsi ove sezone nisu imali startnu petorku. Džeri nikada nije sastavljao tim jer su često suspenzije dobijali 15 minuta pre početka utakmice i igrači su se međusobno kladili na to ko će uveče biti suspendovan.

Kada je Greg Entoni dobio suspenziju pred meč, igrači su hteli da bojkotuju ligu i da ne odigraju utakmicu do kraja sezone. Tark im je tada rekao da mogu da sede tu i plaču kao bebe ili da izađu na parket i svima pokažu ko su i šta su.

Rebelsi su imali neverovatan niz ove sezone, pobedivši u 35 utakmica i izgubivši samo 5, a u konferencijskim duelima, skor je bio 16-2. Više je nego jasno šta su momci odabrali.

Kada je u jednoj utakmici protiv Frezna, Greg Entoni slomio vilicu na dva mesta, mnogim fanovima Rebelsa je opao moral, ali on se sutradan pojavio na treningu sa hokejaškom maskom i kacigom i nastavio sezonu bez problema.

NCAA je nastavio hajku, "Odmetnici" su nazivani kriminalcima, banditima i slično, ali su oni nastavili da pobeđuju bez ikakvih problema.

U "Sweet sixteen" rundi su ubacili 131 poen što je jedan od najboljih skorerskih učinaka ikada. Na "Fajnal Foru" susreli su se sa Džordžija Teh Univerzitetom i savladali ih sa 90:81, a onda je na red došla prava poslastica i kruna Tarkanijanove karijere. Finale protiv Djuk Blu Devilsa.

Na konferenciji za medije su želeli da ih isprovociraju pitajući ih kako ocenjuju navode da Djuk igra s lošim momcima, a to je Stejsi Ogmon presekao sa:

"Znamo da za Djuk ne igraju dobri momci, ali daćemo sve od sebe da ih pobedimo", rekao je Plastikmen, a taj citat ubačen uz navode da David ima šanse protiv Golijata.

Naravno da ima, ne samo da ima šansu, nego je UNLV potpuno uništio Djuk u tom finalu pobedivši ih sa 103:73 i taj trijumf od 30 poena razlike je i dan danas najubedljivija pobeda u finalu!

Ako je iko to zaslužio, onda je Džeri Tarkanijan. Za svu ljubav koju je ovaj čovek pružio koledž košarci nagrada je bila ona najbolja - šampion! Anderson Hant je tog 2. aprila ubacio 29 poena, Leri Džonson 22, Greg Entoni 13, a Stejsi Ogmon 12.

Nakon slavlja u Vegasu, Stejsi Ogmon i Leri Džonson, objavili su da ostaju članovi "UNLV Runnin Rebelsa" još jednu godinu u znak poštovanja velikom Tarku, ali i iz želje da odbrane nacionalnu titulu.

Međutim, NCAA je drugačije razmišljao.

Zbog nepravilnosti tokom 1977.godine, liga je odlučila da još jednom suspenduje UNLV i to bi onemogućilo Tarku da odbrani naslov. Ceo Las Vegas je bio tužan, a deo košarkaške javnosti veoma ljut.

"Brate, ja sam tada imao osam godina i sećam se da sam ukrao čokoladicu. Baš me zanima kako će NCAA da reaguje i na koliko će me suspendovati", pomalo u šali je rekao Leri Džonson.

Dogovor sa ligom je bio da se zabrana odloži na godinu dana, kako bi UNLV mogao da brani svoj trofej. Regularnu sezonu su završili sa 34-1, u nemilosrdnom stilu su rušili sve pred sobom, sve do velikog finala.

Djuk je, ipak, uspeo da dođe do slatke osvete. Grent Hil i Kristijan Lejtner su pokazivali svu raskoš njihovih talenata i zatrpavali koš UNLV, a genijalan potez je urađen u poslednjem minutu, kada je iznuđena peta lična greška Gregu Entoniju. Tako su Rebelsi ostali bez svog plejmejkera.

Pri plus dva za Djuk, šansu da šutne za pobedu je imao Leri Džonson, ali on to nije učinio već je prosledio loptu Stejsiju Ogmonu, koji je promašio i Djuk postaje šampion.

Leriju Džonsonu je ovaj poraz jako teško pao, dugo je plakao i potom je napisao pismo u kom se izvinio saigračima, treneru i navijačima rekavši kako nikada sebi neće oprositi što nije uzeo taj poslednji šut.

Ćak mu je to bila poruka na "sekretarici" na telefonu.

To je bio Džerijev najteži poraz u karijeri, a onda sledi novi skandal. Posle par dana pojavila se kontroverzna slika u novinama, na kojoj su Anderson Hant, Dejvid Batler i Mozes Skuri u đakuziju, a njihovo društvo je čovek koji je poznat po nameštanju utakmica, Ričard Peri.

Skandal je bio toliko veliki da je nakon 18 godina na čelu UNLV, Džeri Tarkanijan podneo ostavku.

To, naravno, nije značilo kraj trenerske karijere, pošto se preselio u NBA ligu i postao novi trener San Antonio Sparsa, ali se na njihovoj klupi nije dugo zadržao.

Posle 20 odigranih utakmica, Džeri Tarkanijan je otpušten, zbog velike svađe sa tadašnjim vlasnikom Sparsa, Redom Mekombsom. Red se mešao u posao generalnom menadžeru i bivšim trenerima, što Džeri nije dozvoljavao.

Posvađali su se oko igrača koje je on smatrao bitnim, a Red ih trejdovao ili otpustio. Pokojni Alfonso Ford je bio jedan od njih, a drugi je bio Rod Strikland, čovek koji je krstio Kajrija Irvinga, inače.

Photo by Ethan Miller/Getty Images
Photo by Ethan Miller/Getty Images

Sparsi su mu isplatili 1.5 miliona, a Tarkanijani su taj novac iskoristili kako bi podneli novu tužbu protiv NCAA lige zbog konstantne represije i nemogućnosti da se kvalitetno obavlja trenerski posao.

Tužba je bila napisana od strane njegove žene, a bila je toliko opširna da je kucana na 77 strana, a šest nedelja pre početka suđenja(1998.godina), Tarkanijan je dobio odštetu od 2.5 miliona, a Sedrik Dempsi, tadašnji prvi čovek, rekao je da im je svima neopisivo žao za sve što je Tarkanijan pretrpeo tokom prethodnih 36 godina.

Kasnije je obelodanjeno da je NCAA prekršio brojna pravila, kako svoja, tako i federalna, ali FBI se nije umešao. Baš čudno. Posle skoro 40 godina muke i borbe, Džeri je napokon bio slobodan, a njega "pirova pobeda" imala je kakav-takav uticaj.

Kada pogledamo šta se dešava u današnjoj košarci i koliko se skandala desi u NCAA, vidimo da se situacija nije mnogo popravila, ali isto tako nemamo heroje i borce za pravdu kao što je to bio gospodin "Ajkula".

Mandatory Credit: Otto Greule /Allsp
Mandatory Credit: Otto Greule /Allsp

Džeri Tarkanijan je 1995. godine preuzeo univerzitet Frezno stejt i tamo je radio sve do 2002. godine. Košarkaški uspesi na ovom univerzitetu padaju u drugi plan, pošto je Džeri uradio veliko delo.

Pomogao je košarkašu Krisu Herenu i jednom od pomoćnika da se izbave iz pakla heroina.

Heren je bio zavisnik na heroinu, a život ga nikada nije mazio. Njegov otac je veliki alkoholičar, koga je on slao na odvikavanje čak pet puta. Dok je igrao u Italiji, tačnije u bolonjskom Skiperu, mimikom je dilerima objašnjavao šta mu treba, pa bi u kolima uzeo svoju dozu.

Uhapšen je kada je pod dejstvom heroina napravio udes, život mu je bio ugrožen, ali se spasio i onda se i defnitivno očistio i zahvalio Džeriju Tarkanijanu na svemu što je za njega uradio.

Kada se Tark povukao, Frezno je upao u velike probleme. Pronađeni su dokazi da su njihovi igrači dobijali rešene testove koje su memorisali pred ispite i tako zarađivali svoje ocene i pravo da nastupe na terenu.

Mandatory Credit: Al Bello/Getty Images
Mandatory Credit: Al Bello/Getty Images

"Ameba" odbrana i "run n gun" stil su bili zaštitni znak američkog trenera jermenskog porekla. Kada je 2013. godine primljen u Kuću slavnih, videli smo bronzanu statuu u pririodnoj veličini ispred "Tomas end Mek Centra" u Las Vegasu.

Bio je to Džeri Tarkanijan sa sve peškirom u ustima. Uz svog velikog prijatelja i perfekcioniste, Boba Najta, najbolji je trener svog doba.

.

Photo by Ethan Miller/Getty Images
Photo by Ethan Miller/Getty Images

Džeri je redom pobeđivao UCLA, Kanzas, Djuk, Kentaki, Mičigen... Sve. Međutim, tog februara 2015. godine došla je na red bitka koju niko nije uspeo da pobedi.

Doveli su ga u bolnicu sa problemima otežanog disanja i 11. februara je osamdesetčetvorogodišnji trener preminuo, a u njegovu čast, Las Vegas je spustio zastave.Samo tri osobe u Vegasu dobile su takvu počast, Ronald Regan, Frenk Sinatra i Džeri Tarkanijan.

On je prvi ukazao na velike probleme NCAA, javno. On je među prvima digao glas protiv tiranije, represije, rasizma, a retko ko će o tome pričati, iako je sve prilično dostupno.

Njegova vizija moderne košarke koju je igrao tokom osamdesetih i devedesetih godina je nešto što gledamo danas u najjačim ligama sveta. Zahvalni smo mu na svemu što je učinio za košarku, a njegovu filmsku priču prenosimo uz širok osmeh.

Stefan Nikolić

strana 1 od 3 idi na stranu