Liga Sevilje

Pokušavali su i jači od Rome i Murinja, ali su još bolnije lomili zube.

Navijači Sevilje su pre početka utakmice jasno Italijanima, na italijanskom, poručili da je ovo "njihovo carstvo". I imali su svo pravo. Sevilja je, jednostavno, talična za ovo takmičenje i što pre to shvatimo, manje će nas "svrbeti" kako oni mogu, a mi (niti iko drugi) ne možemo.

Sezona koju Sevilja upravo završava zaista jeste za Holivud, kako noćas oko dva sata iza ponoći reče Ivan Rakitić novinarima u miks zoni. Od već viđenog ispadanja u Segundu i nemoći u Ligi šampiona protiv Mančester sitija i Borusije Dortmund, došli su do novog učešća u elitnom takmičenju osvajanjem rekordnog sedmog pehara u Ligi Evrope (7/7 u finalima)!

EPA-EFE/ANNA SZILAGYI

Svi igrači redom ističu promenu trenera kao ključ svega. Đulena Lopetegija je nasledio Hose Luis Mendilibar. Šta je tačno uradio, izučavaće mnogo veći fudbalski znalci od mene, ali je vrlo moguće, pa i izvesno, da je to pre pitanje za stručnjake iz oblasti psihologije, pošto je u baš na tom polju napravljen najveći zaokret u Seviljinoj sezoni.

"Sve se poklopilo dolaskom Mendilibara. Uveo je normalnost, a znam ga još iz Eibara. On je vrhunski trener, ali je dosta godina provodio u malim klubovima i svi su sumnjali. Znao sam da je čovek kalibra da nas izdigne, ali ovo što je uradio je za kapu dole“, rekao nam je Marko Dmitrović.

Izvesno je da je Mendilibar sa sobom doneo čarobni štapić kojim je pretvorio Sevilju od Pepeljuge u najlepšu princezu, a bajka je upravo ono što žive Andalužani ovih dana.

To nisu skrivali ni Marko Dmitrović i Nemanja Gudelj u razgovoru sa srpskim novinarima posle meča. Koliko će ona potrajati, to je već neko drugo pitanje.

"To je fudbal. Veoma teška sezona i težak početak, ali pokazali smo šta znači igrati za Sevilju. Nikada se ne predajemo i kada je najteže, uvek ustanemo“, rekao je Nemanja Gudelj.

Foto: Profimedia

U sredu uveče je Mendilibar dobio najveću šahovsku partiju svoje karijere, jer je na drugoj strani bio velemajstor Žoze Murinjo.

U borbi nerava, taktičkim trenerskim minijaturama, a igračkim vratolomijama u pokušajima da se prevari Entoni Tejlor, najrealnije je bilo da odluka u prelepoj budimpeštanskoj fudbalskoj noći padne na "penal-ruletu".

E, baš je tamo Mendilibar odneo prevagu, jer (ne, Nemanja, penali nisu lutrija) je izabrao bolje izvođače. Zašto to veliki Murinjo nije bolje odradio, moraće sam da se počeška po glavi, umesto da juri sudiju Tejlora po hodnicima "Puškaš arene".

Još su mi dva utiska okupirala misli prethodne večeri, a čisto su pozitivna i tiču se onoga zbog čega smo i došli u Budimpeštu. Najpre navijači oba kluba koji su nam uživo pokazali klasu i italijanski i španski šmek uz koji uživamo tokom svake godine kraj malih ekrana.

Da, jeste bilo upaljenih i ubačenih baklji sa rimske strane, ali je bilo puno pozitivne energije na ulicama, koreografije oba "kopa" na tribinama, izuzetno glasnog pevanja himne pre početka svakog dela meča uz raširene šalove i zastave i, što je najvažnije, sve je prošlo bez ijednog incidenta.

Na kraju, ne i najmanje važno (naprotiv), srpski igrači su zasijali na najvećoj sceni, svako na svoj način i bez obzira na krajnji ishod.

Nemanja Matić je odigrao, verovatno, najbolji meč u sezoni i dao sve što je imao za pobedu svog tima. Ostaće dilema da li je njegov centaršut i lopta na ruci igrača Sevilje u bloku bilo dovoljno za penal koji bi, nema spora, sve promenio i učinio ga šampionom, kao i srpskog reprezentativca Mileta Svilara.

Foto: Profimedia

Njegov imenjak Gudelj zato je slavio, kako nam je priznao, mnogo više nego što bi obično. Situacija u kojoj je dočekao ovo finale i sve što mu se desilo od početka godine (brat Dragiša kolabirao na terenu, supruga Anastasija pre par dana izgubila bebu), navelo ga je na to.

Iako nije bio na terenu, verujte, Marko Dmitrović je u restriktivnom prostoru pretrčao dovoljno kilometara da ispuni prosek jednog veziste.

Na kraju je bilo lepo videti njegov zagrljaj sa Matićem dok je drugi produžetak još trajao, a zatim i suze radosnice zbog najvećeg uspeha u karijeri.

Stoga, Srbi - bravo!

Stefan Smuđa