Srbija na skeneru B92.net: Sa Piksijem je baš zabavno

Ako smo posle prve utakmice Dragana Stojkovića na klupi reprezentacije Srbije dobili nagoveštaj u kom pravcu će "orlovi" ići, posle duela sa aktuelnim šampionom Evrope je to apsolutno jasno.

Biće brzo, biće kreativno, biće spektakularno, a opet – biće jednostavno.

To je pokazalo mnoštvo akcija u kojima je Srbija kroz dva ili tri pasa stizala do završne trećine, a ujedno bila sa velikim brojem igrača u ataku, i pravila pritisak na protivničku odbranu.

I protiv Republike Irske i protiv Portugalije je sve išlo preko Dušana Tadića, ali dok je bio usamljen u prvom poluvremenu rezultat je izostajao. Tek kada su se uključila krila – počela je zabava.

Foto: StarSport

Nemanja Radonjić je konačno doneo reprezentaciji nešto dobro i ono što smo dugo čekali. Njegovim ulaskom Piksi je ubacio u mnogo viši stepen prenosa, a tu brzinu iznenađeni Portugalci nisu mogli da isprate.

Na stranu rekord Aleksandra Mitrovića, sve kreacije Dušana Tadića, pa i gol Kostića, epitet "iks-faktora" ovog susreta nosi Radonjić kao dvostruki asistent.

Pogotovo jer je igrao znatno povučenije nego što je navikao, na poziciji koja mu nije prirodna, a kako je sam izjavio, iznenadio je sam sebe.

I uistinu, izgledao je toliko sveže, lakomo, razigrano i bio pravo iznenađenje za "jubilarca" Fernada Santoša (ovo mu je bila 1000. utakmica u karijeri).

Na drugoj strani terena, Filip Kostić je odigrao jednu od najboljih utakmica u reprezentaciji.

Kontranapad kod njegovog izjednačujućeg gola jedan je od najlepših u istoriji srpskog fudbala i mogao bi da uđe u čitanke jer je od početka do kraja te akcije sve bilo savršeno.

Ali, ne samo zbog izjednačujućeg gola, nego i zbog brojnih ponavljanja Kostića na levoj strani terena, probijanjima protiv Sedrika Soareša, kao i kretnjama ne samo uz aut-liniju, nego i ka sredini.

Tako je kao šlag ka tortu došla ta situacija iz 60. minuta kada se ponudio Radonjiću u sredini i u naletu pospremio loptu u mrežu.

From 2-0 down, to 2-2 in Belgrade.

Serbia draw level against Portugal following this brilliant counter-attack completed by Kostic! 🔥🇷🇸#SRBPOR #WCQ

pic.twitter.com/WWwCmzZAFo

— Sacha Pisani (@Sachk0) March 27, 2021

Upravo pomenuta krila su najveća dobit Srbije, dok u sredini veznog reda postoji dosta prostora za pronalaženje prave kombinacije.

Možda su Nemanja Gudelj i Sergej Milinković-Savić najbolja opcija, ali ulazak Nemanje Maksimovića i preokret utakmice ukazuju da bi trebalo razmisliti i o njemu kao starteru.

Idemo ka gore i napadačima, a tu je neprikosnoven, i tako mora ostati, Aleksandar Mitrović.

Bez obzira da li igra u Fulamu ili ne, Mitrogol je u nacionalnom dresu drugi čovek, ostavlja poslednji atom snage na travi i to mu se obilato vraća. Njegove suze posle utakmice dovoljno govore u prilog tome.

Srbija ima novog rekordera reprezentacije po broju golova, a čovek ima samo 26 godina. Granica se ni ne nazire.

foto: Srdjan StevanovicStarsportphoto ©

Duća Vlahović je pokazao istu želju, ali ovo nije bila utakmica za njega.

Protiv spektakularnog veznog reda Portugala trebalo je dodati kvantiteta na sredini terena i kada se to desilo, a Srbija zaigrala sa jednim isturenim napadačem, došao je i rezultat.

Taj recept bi možda trebalo primeniti u revanšu u Lisabonu, ali ne nužno i protiv slabijih timova poput Azerbejdžana u utorak.

foto: Srdjan Stevanovic/Starsportphoto ©

Dragan Stojković je još u Japanu i Kini imao noćne more od kikseva svoje odbrane, a isti problemi su se nastavili i u reprezentaciji Srbije.

I tu glavobolju mora da reši što pre.

U prvoj utakmici bezbrižno je prošao neshvatljiv kiks Stefana Mitrovića, a u drugoj smo imali dva početnički primljena dva gola. Kako drugačije opisati činjenicu da je omaleni Diogo Žota uspeo da postigne dva gola glavom pored trojice "solitera" u odbrani Srbije.

Nikola Milenković jeste gotovo direktan krivac u oba slučaja, čak je dobio direktan crveni karton u finišu, ali je sve ostale duele sa Kristijanom Ronaldom dobio i to se mora spomenuti.

Stefan Mitrović je pokazao zavidnu reakciju posle pomenute greške protiv Iraca i odgovorio besprekornom partijom, dobivši sve duele sa neverovatnim napadačima nasuprot sebe.

Uključujući i otklonjenu opasnost u 93. minutu pre nego što je bilo kod od sudija video da je lopta prešla gol-liniju.

Strahinja Pavlović je položio još jedan ispit, sve što je bilo do njega on je zatvorio, a usput je i dovoljno često iznosio loptu na protivničku polovinu. To je kvalitet koji je pokazivao još u Partizanu i time zasigurno donosi novu dimenziju u igri iz poslednje linije. Apsolutno najslabija karija u timu Srbije bio je golman Marko Dmitrović.

Srećom po njega, njegova kardinalna greška ostala je nekažnjena u poslednjoj akciji na meču.

I nije to bila jedina situacija u kojoj je pokazao nesigurnost. Da li usled prevelikog strahopoštovanja prema ofazivcima Portugalije ili nečeg drugog, uglavnom, nije za očekivati toliku nesigurnost od golmana koji puca penale protiv Atletiko Madrida.

Provejava mišljenje da Predrag Rajković zaslužuje novu šansu, možda već u Bakuu za tri dana.

Jer bi tri boda protiv Azera mogla Srbiji, već sada, da usmere kurs pravo u Katar.

Autor: Stefan Smuđa