Maksimirski vulkan

Ugrožena titula, ujedno i pretnja padom u Konfencijsku ligu, potom smena trenera Zorana Mamića, optužnica protiv idejnog tvorca Zdravka Mamića, pa onda njegove reči da će Dinamo Zagreb za tri meseca ići pod stečaj i ubrzo biti ugašen...

Sve su to varnice koje su bile uvod u erupciju "vulkana" na Maksimiru u četvrtak uveče. I on se sručio na glavu, ni manje ni više, nego Žozea Murinja.

Dinamo je, posle 0:2 u prvom meču protiv Totenhema, na svom stadionu u Zagrebu slavio sa 3:0 posle produžetaka uz het-trik neverovatnog Mislava Oršića i plasirao se u četvrtfinale Lige Evrope.

Ako je "Gospodin posebni" realno sagledao prvu utakmicu u Londonu, u kojoj je samo naizgled lako slavio, mogao je (i morao) da primeti nekoliko upozorenja kraj puta da je Dinamo sve, samo ne lak rival.

Foto: Profimedia

Mogao je to da vidi i u prethodnom dvomeču "modrih" protiv Krasnodara, ali i ranije u grupnoj fazi u kojoj su prodrmali "stari kontinent" i oborili rekord po broju minuta bez primljenog gola.

Od svih klubova u Evropi, u istoriji dva najveća evropska takmičenja, jedino Dinamo i njegov čuvar mreže Domagoj Livaković mogu da se pohvale da 527 minuta nisu primili gol u grupnoj fazi. Iza su ostali Mančester junajted sa 482 (sezona 2010/2011) i Juventus sa 472 minuta (sezona 2004/2005).

Murinjo je to olako shvatio. Iako se posle utakmice pravdao da je igračima puštao snimke Mislava Oršića i njegovih golova, driblinga, prodora... Ispao je kontradiktoran. I nema nikakvog opravdanja za to što je puštao Oršića da pravi haos u srcu odbrane "pevaca".

Taktički je Murinjo potpuno podbacio. Ponovo potvrdivši da moderan fudbal ne priznaje njegove zastarele metode, a kako se to dešava vrlo učestalo, jasno je da više ne postoji način da oduva prašinu koja se nataložila.

Njegov ulazak u svlačionicu Dinamovaca i aplauz posle utakmice jeste fer-plej potez, ali je ujedno i njegovo indirektno priznanje gore napisanog pasusa – da, njegovo vreme je prošlo.

Foto: Profimedia

Ali, da se vratimo na "vulkan" sa Maksimira i sve ono što mu je prethodilo. A to je potres koji bi mnogima vezao i ruke i noge.

Samo tri dana ranije Vrhovni sud Hrvatske osudio je dotadašnjeg trenera Zorana Mamića na četiri godine i osam meseci zatvora zbog izvlačenja novca iz Dinama. Mamić će uskoro dobiti i poziv na izdržavanje zatvorske kazne, ali je pod hitno morao da preda kormilo kluba.

Istog dana reagovao je njegov brat iz ilegale. Zdravko Mamić je organizovao konferenciju za medije u Mostaru, odakle je poručio da bi Dinamo mogao za tri meseca da nestane!

"Vidljivo je da Dinamo godišnje troši 45-55 miliona evra. Dinamo se finansira i osigurava likvidnost putem bankovnih kredita kao i ceo svet. Vraća bankovne kredite ostvarenim transferima ili novcem iz evropskih takmičenja. Ako simuliramo situaciju da Osijek završi na prvom mestu, a Dinamo završi u Konferencijskoj ligi – nema prihoda iz Lige šampiona, nema prihoda iz Lige Evrope, nema imidža igrača kog je bilo do sada, nema prodaje koje je bilo do sada, tri meseca se ne isplaćuju plate i klub ide u stečaj!", zavapio je Zdravko Mamić iz bekstva.

I zaista, to jeste scenario koji i dalje preti Dinamu.

Ali, u međuvremenu, desilo se nešto što na Balkanu i dalje zovu inatom.

Foto: Profimedia

Ako izuzmemo tu prečesto spominjanu osobinu na ovim prostorima, istina je da se dogodilo nešto što na Maksimiru nije viđeno duže od pola veka!

Igrali su na njemu i Zvonimir Boban, Robert Prosinečki, Igor Cvitanović i Luka Modrić, ali i hrvatske kolege se slažu da 54 godina nije viđena simultanka kao što jeste u četvrtak uveče.

Navodi se 1967. godina i sezona u kojoj je osvojen Kup sajamskih gradova. Tada je Ajntraht iz Frankfurta u polufinalu tog takmičenja savladan sa 4:0, a posle 0:3 u Nemačkoj. Slalom je tada napravio Štef Lamza, baš kao što je sinoć Mislav Oršić.

Ide se i korak dalje u tim paralelama, ali složićemo se zajedno, o trofeju Lige Evrope je i dalje prerano pričati. Dinamo ima u šta da se uzda. To su izvanredna priprema i vođenje utakmice, timska igra i neverovatna volja i želja koju su prikazali njegovi igrači.

Većina njih je mlada, jasno se vidi da se sa njima radilo od malih nogu i oni su kao gotov proizvod sada sa sasvim drugačijim "majndsetom" od onog kakav smo navikli od ovdašnjih fudbalera.

Takođe, ima i neverovatnog golmana Livakovića koji u svakom momentu, pa i u 117. minutu ovog meča, može da izvuče svoj tim.

Ostavićemo finiš aktuelne sezone i vremenu pred nama da nam do kraja rasčisti šta je to "nešto" što Dinamo ima, a gde bi srpski klubovi silno želeli da budu. I dalje to mogu samo na igrici.

Za sada jedino Dinamo na ovim prostorima igra tu igricu.

A nas? Nemojmo da nas zbog tuđeg uspeha boli glava. Bolje bi bilo da mućnemo njome.

Autor – Stefan Smuđa