Od neumerenog u hrani do najubojitije "haubice" – stranci koje je otkrila Zvezda

Klub sa Malog Kalemegdana je prve strance u klupskoj istoriji doveo u sezoni 1996/1997 i to su bila dva Amerikanca, Čarls Smit i Dvajt Stjuart.

Drugopomenuti je kasnije zamenjen Simeonom Helijem, a smeli su da nastupaju samo u Kupu Radivoja Koraća, tada prestižnom evropskom takmičenju.

Tek ulaskom u 21. vek pojavili su inostrani igrači koji su u teškim godinama za klub, usled duge dominacije Partizana, održavali kakav-takav korak i uspešno branili crveno-bele boje.

Ajzea Moris

U pitanju je igrač sa verovatno jednim od najpopunjenijim radnim knjižicama, pošto mu je Crvena zvezda bila čak 18. različiti klub u karijeri. Ukupno ih je bilo čak 24.

Ali, čim je Ajzea Moris kročio na parket "Pionira", pridobio je simpatije Zvezdine publike. Te 2001. godine dobio je srdačan doček, a uzvratio je na isti način.

Krilni centar se borio za svaku loptu u tadašnjem timu Mute Nikolića, a posebno karakteristićan bio je njegov šut. Loptu je izbacivao iza glave, ali je ubacivao šuteve.

Sezona je završena porazom od Partizana u četvrtfinalu plej-ofa (0:2), a Moris je u poslednjem meču postigao 23 poena.

Džejms Pen

Foto: StarSport

"Mali Amerikanac". Tako je Džejms Pen bio poznat u košarkaškim klubovima pre petnaestak godina, kada je iz italijanske stigao u jugoslovensku košarku.

Mnogima je poznatiji kao Skuni, ali to mu je zapravo bilo "drugo ime". Međutim, odomaćio se i navijači su mu rado tako tepali, jer su ga zavoleli.

Imao je sjajan šut sa distance, ali i fantastičnu kontrolu lopte i brzinu zbog čega je često stizao do lakih poena na obruču. U tadašnjoj ligi na Jadranu koja je bila u povoju, upisivao je prosečnih 16 poena po meču.

Posebno se istakao partijom u Tel Avivu kada je Makabiju ubacio 33 poena i podelio osam asistencija.

Ipak, ostao je bez trofeja u crveno-belom dresu, jer je i u regionalnoj i domaćoj ligi zajedno sa saigračima stao u polufinalu.

Obina Ekezije

Foto: StarSport

Zajedno sa Penom, visoki Nigerijac Obina Ekezije činio je vrlo dobar tandem, a vrlo brzo od dolaska u decembru 2002. godine se to oslikalo na parketu.

Krenuo je sjajno i na kraju imao prosek od 15,6 poena i 7,7 skokova u Jadranskoj ligi. On bi bio i veći da se pred kraj sezone nije povredio i nakon dvonedeljne pauze više nije bio u istoj formi.

Njegovo ime Obina na matičnoj jeziku znači "Božje srce", a može se reći da je i na košarkaškom terenu bio hrabar i borben kao što kazuje prevod.

Pre Zvezde bio je član Vašington Vizardsa, Dalas Maveriksa i Los Anđeles Klipersa, a posle boravka u Beogradu došao do ugovora sa Atlanta Houksima.

Ipak, vrlo brzo nakon toga je završio karijeru, a onda se posvetio privatnom biznisu, te je bio organizator letova između Afrike i američkog kontinenta.

Nije poznato dokle je stigao sa tim biznisom i čime se danas bavi.

Džerod Henderson

Foto: StarSport

Kod ovog momka jedno je bilo sigurno – on mora da bude glavni. Gde god da je dešavanje, kako na košarkaškom terenu, tako i van njega (čitaj: u noćnim klubovima).

Kasni izlasci i korišćenje opijata, pa čak i marihuane, bili su mu svakodnevnica. Beograd često "guta" sportiste, a Henderson je bio jedna od "žrtvi".

Međutim, za razliku od dana u Atini kada je igrao za Panionios i bio hapšen zbog posedovanja narkotika, u Srbiji je imao nešto drugačije ispade. Naime, bilo je primetno da je bio neuredan, nije vodio previše računa o treninzima i rekuperaciji, a vrhunac su bila njegova povraćanja uoči utakmica – zbog prejedanja brzom hranom?!

No, kada je bio voljan da igra, činio je to vrlo dobro, pa su njegovi proseci u Jadranskoj ligi i ULEB kupu bili 12 poena i tri asistencije po meču.

Kada se sve sabere i oduzme, sasvim solidan učinak za igrača koji je odbijao sportski način života.

Omar Kuk

Foto: StarSport

Već u prvoj utakmici za crveno-bele Omar Kuk je sa 16 poena i 12 asistencija protiv Hemofarma pokazao šta je dobijeno angažovanjem 32. pika sa NBA drafta izabranog od strane Orlando Medžika.

Kada je reč o košgeterskom učinku, to je bio i njegov prosek u svim takmičenjima (16,2 poena) i baš sve se u igri Zvezde vrtelo oko ovog momka.

Ostaće upamćen kao jedan od najnesebičnijih igrača, kome je proigravanje za koš neretko bilo draže od samog poentiranja.

Kasnije je imao zapaženu evroligašku karijeru u redovima Unikahe, Valensije, Olimpije Milano, Ritasa, a stigao je i do Podgorice gde je dres Budućnosti nosio dve sezone.

Demarkus Nelson

Foto: StarSport

Do sada su svi stranci na Malom Kalemegdanu ostajali po jednu sezonu i odmah tražili novo uhlebljenje, a prvi koji je produžio ugovor bio je Demarkus Nelson.

Popularni "Admiral" je u Evropu stigao sa ozbiljnom preporukom – kao kapiten čuvenog Univerziteta Djuk i kao rekorder svih srednih škola u Kaliforniji po broju poena.

U Zvezdi je započeo evropski uspon, ali tako što se fantastično "prešaltao" na ovdašnji stil košarke, pa Nelsona iz crveno-belog dresa pamtimo kao izvrsnog defanzivca. Koliko je značio timu Dejana Radonjića najbolje se moglo videti u finalnoj seriji plej-ofa KLS 2013. godine kada je zbog tuče i čuvenog podizanja u vazduh Nikole Milutinova bio suspendovan.

Zvezda je dobila taj meč "pet na tri", a kasnije nije bilo igrača koji je mogao da zaustavi Bogdana Bogdanovića i Partizan je preokrenuo i slavio titulu sa 3:1 u pobedama.

Iz Zvezde je Nelson otišao u Panatinaikos, a zatim je igrao i za Monako i Unikahu. Trenutno je član Limoža.

Čarls Dženkins

Foto: StarSport

Impresivnom energijom i fanatizmom je vrlo brzo ušao u srca navijača, a oni su ga "prekrstili" i prozvali Đenka.

To je kasnije otišlo dotle da je čak dobio srpski pasoš, pa se sata punopravno može smatrati i Srbinom.

Rekorder je i po broju mandata u Zvezdi, čak tri puta je bio predstavljan na Malom Kalemegdanu, a treći i dalje traje, mada nije toliko uspešan, pogotovo ne kao prvi. Zvezdin najveći evropski uspeh u 21. veku, pored četvrtfinala Evrolige 2016. godine, jeste polufinale Evrokupa u sezoni 2013/2014 iz koje se najviše pamti Dženkinsova minijatura protiv Budiveljnika.

U krcatoj Beogradskoj areni, pred i dan danas rekordnih 24.232 gledalaca, Đenka je u produžetku zatrpao obruč Ukrajinaca trojkama i doneo delirijum na tribinama.

U narednoj sezoni takođe je bio deo velikih uspeha, rušenja Partizana u čuvenoj polufinalnoj plej-of seriji ABA lige i osvajanja svih domaćih i regionalnih trofeja, te povratka Zvezde u Evroligu.

Markus Vilijams

Foto: StarSport

Zvezdaška publika je pika prve runde sa NBA drafta 2006. godine (izabran od strane Nju Džersi Netsa), upoznala kada je u dresu Lokomotive Kubanj ubacio 23 poena u Beogradskoj areni, i to "u prsa" prvom defanzivcu Demarkusu Nelsonu.

Pred početak sezone 2014/2015 navijači su bili u transu. Na poziciju organizatora igre stiže upravo Markus Vilijams, a na centarskoj je Boban Marjanović.

I zaista je u većem delu kampanje taj tandem delovao nezaustavljivo.

Zvezda je stigla do TOP 16 faze, a Markus je bio prvi asistent Evrolige i igrao je sezonu karijere. Zvezda je došla do "tripl-krune". Šta je moglo da pođe po zlu? Ispostavilo se da je Vilijams konzumirao marihuanu tokom plej-ofa Superlige.

Tačnije, u pitanju je bila supstanca karboksi THC, koja ne deluje stimulativno na sportske sposobnosti, ali pospešuje bolje raspoloženje.

Usledila je pauza, pa potpis za podgoričku Budućnost, nakon koje se ponovo, na velika vrata, vratio u Zvezdu.

Ništa više nije bilo isto kao pre, nije to bila slavna epizoda, ali je ostala ona iz prvog mandata koja će još dugo ostati upamćena.

Kvinsi Miler

Foto: StarSport

Neverovatan igrač i još neverovatnija glava.

Mnogima i dalje nije jasno kako je neki čovek uspeo onako da se poigrava sa Real Madridom, da Gustava Ajona, Felipea Rejesa i kompaniju "vezuje u čvor", a opet da tako brzo nestane sa košarkaške scene.

Zvezdaši su tih dana njegove dominacije u crveno-beloj opremi uživali i predvideli visoke domete u evropskim okvirima.

O domaćim takmičenjima nije ni bilo sumnje. Ali luda glava ili nešto drugo, tek, Milerova "magija" je ubrzo iščeznula i kasnije je nikada više nismo videli.

Niti u Makabiju, gde je otišao iz Beograda, niti u redovima Pirata iz Kebradiljasa, koji se vodi kao njegov poslednji klub.

Pričalo se o njegovom prelasku u Cibonu prošle godine u avgustu, ali do saradnje nije došlo pod opravdanjem da Kvinsi "nije zdrav".

Osim te sjajne odigrane sezone u Zvezdi, pamtiće se i njegovo poziranje sa srpskom šajkačom, čime je dodatno kupio zvezdašku javnost.

Tejlor Ročesti

Foto: StarSport

Još jedan igrač koji je u klub stigao kao zvučno pojačanje, sa dobrim "CV-jem" i, kada se sve sabere i oduzme, moglo bi se reći da je pokazao ono zbog čega je doveden.

Rezultati možda nisu bili najidealniji, ali bilo je tu nekoliko sjajnih evroligaških partija u kojima je odskakao od svih igrača na parketu.

Ko je Ročestija gledao uživo, jasno je mogao da vidi veliku brzinu razmišljanja ima i reakcije na parketu. O zadnjoj promeni da i ne govorimo.

Da su okolnosti bile drugačije, Zvezda je sa Ročestijem mogla daleko da ode. No, i ovako, pored njegovog imena ostaje plus.

Bili Beron

Pitanje za navijače Crvene zvezde – ko je najbolji stranac u istoriji kluba? Velika većina odgovoriće imenom i prezimenom ubitačne "haubice".

Milan Tomić se možda nije proslavio na klupi, ali neka mu ostane zapisano da je nekoliko godina u nizu pratio i u Zvezdu doveo Bilija Berona, neverovatnog šutera.

Dribling u desnu stranu i podizanje na šut.

Foto: StarSport

Svi već znaju da je to pogodak, ma koliko ruku bilo ispred očiju izvođača ovog neverovatnog hica.

Da, pamtiće mu se trokorak ili četvorokorak (kako god vam volja, koraci su bili čisti), a onda i beg u tunel pred 7.000 partizanovaca sa osmehom na licu.

Neki navijači Zvezde će zbog toga još dugo likovati, nekima neće biti pravo što su tako osvojili titulu, međutim, "haubica" Beron je njihov heroj i to će ostati zapisano.

Stratos Perperoglu

Foto: StarSport

Nije ga baš "izmislila", ali mu je Zvezda svakako produžila karijeru.

Ubedljivo najzvučnije pojačanje koje je i u Zvezdi nastavilo da radi ono što je godinama ranije.

Bivši igrač ljutih rivala Panatinaikosa i Olimpijakosa, trostruki osvajač Evrolige (dve sa "zelenima" i jedna sa timom iz Pireja) i preko decenije reprezentativac Grčke bio je prava "bomba" kada je stigao na Mali Kalemegdan.

Mnogi smatraju, pa i potpisnik ovih redova, da je Zvezda do sada sačuvala dominaciju na Jadranu samo zahvaljujući gorepomenutom Beronu i prekaljenom Grku. Iako u 36. godini, njegov svaki pokret na parketu odiše iskustvom i majstorstvom.

Ali, ipak su to godine. Na taj "zamor materijala", nadovezala se i teška povreda i operacija kolena zbog koje je propustio veći deo 2019. godine.

Verovatno Perperoglu neće još mnogo pružiti Zvezdi, ali i ovo što jeste od 2018. do sada vredno je svakog poštovanja i naklona.

Vredni pomena:

Foto: StarSport

Andre Ovens – stigao je u klub sa ozbiljnim pedigreom, u NBA je igrao za Jutu Džez, Golden Stejt Voriorse i Indijana Pejserse;

Redži Frimen – momak iz Bronksa najpre se obreo u FMP Železniku, a onda i na Malom Kalemegdanu;

Tundži Avodžobi – Nigerijac i bivši bokser koji je ostao upamćen iz plej-ofa 2005. godine kada je izrevoltiran zbog odnosa sudija prema njemu stao na liniju penala. Nije želeo da se pomeri, a isto tako niko nije hteo (smeo) da mu priđe. Sve dok ga nije zamolio, u tom trenutku isključeni trener crveno-belih, Aleksandar Trifunović.

Maik Cirbes – nemački centar je u dva mandata u Zvezdi igrao najbolju košarku života, čak su mu navijači skandirali na nemačkom jeziku;

Tarens Kinsi – došao je u Zvezdu nakon igranja za Partizan, ali je brzo sa nekoliko atraktivnih poteza "kupio" probirljivu crveno-belu publiku.;

Džejms Feldin – sjajni šuter koji jeste promašio nekoliko ključnih lopti u dobro poznatoj plej-of seriji protiv Budućnosti, ali je i imao zapažene role koje će ostati upamćene među navijačima.

Ostanite uz B92.net, uskoro nas očekuju i najveći "promašaji" Partizana i Crvene zvezde kada je reč o stranim košarkašima.