Za Mesija je najbolji – vreme je da se priča o Maneu

Zlatna lopta za najboljeg igrača sveta u 2019. godini otišla u ruke Lionela Mesija, rekordni šesti put.

Podeli
(Photo by Matthew Lewis/Getty Images)
(Photo by Matthew Lewis/Getty Images)

Postoje razna mišljenja, zasluženo ili nezasluženo, da li je nagrada možda trebalo da pripadne Virdžilu van Dajku, kičmi aktuelnog prvaka Evrope Liverpula i verovatno budućeg šampiona Engleske, zbog osvajanja najbitnijeg trofeja.

Glasovi su odlučili i tu nema dileme - Mesi je najbolji sa sedam bodova više od van Dajka, Kristijano Ronaldo je treći, a Mesijev izbor Sadio Mane četvrti.

I tu dolazimo do onoga što upada u oči...

Forma kao najjači adut

Da, tačno je da se relativno malo priča o igrama, formi i svemu što je uradio Mane u sjajnoj godini/sezoni “crvenih”.

Snažni i hitri Senegalac nema “hajp” kao što je slučaj sa Mesijem i Ronaldom, ali ima ono što nemaju njih dvojica - konstantno visoku formu ove i prošle sezone.

Statistika mu je skoro pa identična u obe, gol daje na svakih 130 minuta (sakupio ih je 13 ove sezone), s tim da u ovoj ima znatno više asistencija, ali i još veći uticaj na tim Jirgena Klopa koji se ne vidi samo u odeljku “stats”.

To mogu da potvrde i jedni od ofanzivnijih desnih bekova današnjice poput Kajla Vokera, Bena Čilvela i Đibrila Sidibea, koji su bili direktni čuvari nezgodnom Senegalcu i nisu mogli da se konstantno ponavljaju, pre svega jer se Mane troši mnogo i u defanzivnim zadacima.

Po desnoj, levoj strani, između linija, kretnje Manea su nepredvidive. Verovatno je meč protiv Lestera (jedan od ključnih u sezoni) personifikacija svega što predstavlja.

Bajern kao prekretnica

Bio je 13. mart prošle godine, Liverpul je išao na Alijanc arenu minhenskom Bajernu na revanš osmine finala Lige šampiona nakon remija bez golova u prvom duelu.

Situacija je takva da je velikan sa Enfilda jedva prošao D grupu, sa sva tri poraza na gostovanjima, među kojima i od Crvene zvezde 2:0, i da Bajern nije “za vađenje” i izlaz iz krize u koju je upao vezanim kiksevima i kulminacijom prepuštanja prvog mesta Mančester Sitiju.

Tada je scenu stupio Mane - okrenuo je na “ringišpilu” golmana Manuela Nojera iz jednog dodira za 0:1, a potom stavio tačku na prolaz za 1:3 i tada su “crveni” dobili dodatno samopouzdanje za finiš sezone, bez obzira što se ispostavilo da je kasno za Premijer ligu (niz Sitija od 14 pobeda), ali ne i Ligu šampiona.

Kasnije je Liverpul preko Porta, čuvenog preokreta protiv Barselone i u finalu Totenhema prigrabio “ušati” pehar i udario podlogu za novu trku za trofejom Premijer lige, koji dugo čeka. I ove sezone mu neće izmaći sa ovakvim Maneom....

Ne dolazi iz toliko fudbalske zemlje, nije ni elegantan fudbaler, ali radi stvari koje bi poželeo svaki trener. Zato ga i menadžer Jirgen Klop retko, baš retko, odmara.

Najbolji se izjasnio ko je najbolji, ne računajući sebe, logično... A to mora da se poštuje, zar ne?

Miloš Simanović

strana 1 od 2 idi na stranu