KK Radnički – moglo je bolje

Kao što se često događalo prethodnih sezona, Radnički skupo plaća loš početak i neuigranost na startu sezone. Tim iz Kragujevca je počeo sezonu sa tri uzastopna poraza u ABA ligi, a sada deli šest poziciju sa skorom 8-7. Dolaskom plejmejkera Ćapina igra je podignuta na viši nivo, ali Radničkom je najveći problem na nekoliko utakmica bio skok, mada statistika to ne pokazuje dovoljno ilustrativno. Podbacili su i neki igrači od kojih se to nije očekivalo, pa je trenutni plasman u sredini tabele realan odraz partija ekipe Miroslava Nikolića.

Saša Ozmo Srbija
Podeli

Prethodnih dana prvo smo analizirali igru Crvene zvezde, a zatim i košarkaša Partizana.

Pred početak sezone Radnički je oformio tim u kojem je na prvi pogled bilo jasno da nedostaju igrači na dve ključne pozicije u timu – pleju i centru. Adekvatna zamena za Miljana Pavkovića nije dovedena, a Stiven Marković logično nije mogao sâm da iznese teret, niti je trebalo očekivati da može da ponovi briljantne partije iz prošle godine. Jović i Miljenović očigledno još nisu dorasli igranju na tako visokom nivou.

Ekipu je preporodio dolazak Aleksandra Ćapina. Omaleni plej igra jako inteligentno i poseduje dobar pregled igre. Ima dobar osećaj za košarku utoliko što najčešće ispravno proceni da li je vreme da se ubrza ili uspori tempo.

Uz to, fantastičan je šuter za tri poena, nedavno je ’sahranio’ Cedevitu sa pet trojki u poslednjoj četvrtini. Ukupno je drugi na listi najboljih trojkaša u ABA ligi (27-57).

Ima i 4.6 asistencije po meču (drugi u ligi), pa je jasno da je Ćapin preuzeo ulogu koju je Pavković imao prošle sezone. Oni i jesu sličan tip igrača, s tim što Ćapin ima za nijansu bolji šut, ali Pavković isto tako za nijansu bolji pregled igre.

Naknadna selekcija na pleju bila je pun pogodak, ali sa centrima se lutalo. Dragojlović je došao, pa otišao zbog povrede, a Ratku Vardi je trebalo vremena da se uhoda i uđe u ritam profesionalnih utakmica s obzirom da od marta nije igrao takmičarsku košarku. On je tek na poslednje dve utakmice pokazao da može da bude pravo rešenje u reketu.

Emening napadački nije dovoljno kvalitetan, pa je sistem igre Radničkog morao da pretrpi znatne izmene. Prošle sezone u napadu Kragujevčana sve se vrtelo oko ’pik-en-rola’ koji su Pavković i Marković igrali sa superiornim Sajmonom, pa su iz toga pronalazili i neka druga rešenja.

Sada igra Radničkog najviše zavisi od šuta za tri poena (treći su po broju pokušaja u ligi), a insistira se i na kontrama i polukontrama, što nekada zna da odvede u taktički vrlo loše odigrane mečeve.

Kao najzvučnije pojačanje doveden je Teriko Vajt. On je od početka imao ogromno poverenje trenera Nikolića, koje u prvih nekoliko kola nije opravdavao. Sada Amerikanac igra neuporedivo bolje na početku sezone, Ciboni je ubacio 36 poena i potom vezao još nekoliko dobrih mečeva, mada se u poslednje vreme muči sa procentom šuta.

Utisak je da je Vajt i suviše pasivan u napadu i da se previše oslanja na šut. S obzirom na to da je atletski nadmoćan u odnosu na većinu rivala, da je eksplozivan i da ima golem odraz, Vajt bi morao mnogo češće prodorom da dolazi do poena. Da li je u pitanju strah od nove povrede, tek 22-godišnji Amerikanac u drugom delu sezone mogao bi i morao bi još više da doprinese rezultatima Radničkog.

Stefan Sinovec bio je veliki talenat, ali je njegov napredak tekao nešto sporije nego što se predviđalo. Sada možemo konstatovati da je Sinovec sazreo u veoma pouzdanog i upotrebljivog košarkaša. Precizan je u šutu za tri poena, ne troši mnogo lopti i vrlo je odgovoran prema zadacima koje dobije. Takođe, neverovatno je koristan u skoku iz drugog plana, on kao bek četvrti je ofanzivni skakač u ligi (2.2 po meču).

Veliki znak pitanja stajao je nad Markom Vortingtonom na početku sezone – on jeste reprezentativac Australije, ali se njegova jedina prethodna evropska avantura završila brzo i neslavno (Bamberg, 2010). Vortington je izrazito snažan košarkaš mada se to na prvi pogled ne bi dalo zaključiti, a stilom igre podseća pomalo na basketaša – kada uspeva da ostvari zamisli, Vortingtonova igra deluje lepršavo i jednostavno, u suprotnom izgleda kao početnik.

Nekada se čini i da je previše ležeran i ne učestvuje u skoku koliko bi trebalo. Na početku sezone bio je u sjajnoj formi, ali je već neko vreme u vidnom padu i čini se da gubi poverenje trenera Nikolića.

Jedno od većih razočaranja jeste Bojan Krstović. U Kragujevac je došao kao odličan klupski igrač, svestran u napadu i čvrst u odbrani. Međutim, Krstović nije uspeo da se izbori za značajniju ulogu u timu i na samo jednoj utakmici ubacio je dvocifren broj poena. Ako se on ’probudi’, igra Radničkog dobila bi još jednu dimenziju.

Slično važi i za Miloša Borisova, a Metju Brajan Emening previše oscilira i za sada ne može da se poredi sa strancima Radničkog iz prethodnih sezona, koji su po pravilu bili pun pogodak.

I u Radničkom su osetili da škripi na centru, pa je doveden Amerikanac Kajl Vizer (27, 211cm). On ima iskustvo igranje u Evropi, u Italiji i Nemačkoj, pa ćemo videti da li je on karika koja je nedostajala Kragujevčanima.

Za Radnički ništa nije izgubljeno, skor 8-7 u izjednačenoj ABA ligi omogućuje solidne šanse za plasman na fajnal for, što i jeste cilj Kragujevčana.

Kao što smo videli, prostora za napredak ima mnogo, i na pojedinačnom i na kolektivnom planu, a Radnički tradicionalno bolje igra posle pauze.

U prva dva kola u 2013. Radnički bi morao da ostvari pobede, protiv MZT-a i Solnoka, a onda u Kragujevac stiže Partizan. Tim eventualnim trijumfom Šumadinci bi ceo tok sezone mogli da okrenu na svoju stranu, kao što je to učinila Crvena zvezda.

strana 1 od 1 idi na stranu