KK Crvena zvezda – od očaja do sjaja

Užasan početak, period stabilizacije i onda niz briljantnih igara, tako se u najkraćem može opisati polusezona iza KK Crvena zvezda DIVA. ’Crveno-beli’ posle 15 kola ABA lige dele drugo mesto sa Partizanom i plasirali su se u drugu fazu Evrokupa. Tim Zvezde sada izgleda dobro, ali moraće da bude još bolji ako do kraja sezone želi da ostvari zacrtane ciljeve. Prostora za poboljšanja svakako ima, a pred vama je analiza Zvezdine ekipe u prethodna tri meseca.

Saša Ozmo Srbija
Podeli

U narednim danima očekuju vas tekstovi o Partizanu i Radničkom iz Kragujevca.

Kada je došao u klub, predsednik Nebojša Čovića označio je tekuću sezonu kao početak lova na trofeje i u skladu s time formirana je pretežno iskusna ekipa sa trojicom Amerikanaca. U pripremnom periodu ’crveno-beli’ su najavili pohod na Evroligu, ali prevelika očekivanja i pritisak koji su delom i sami nametnuli obili su im se o glavu na početku sezone.

Posle dva početna poraza od Splita i Zadra klub je napustio trener Milivoje Lazić, nedugo zatim teret očekivanja i toga što mu je otac predsednik nije podneo ni Filip Čović (sada na skoro svim utakmicama bodri bivše saigrače), a od Amerikanaca kola su se slomila na Morisu Almondu. Čini se da mu nije ni pružena adekvatna šansa, nije igrao ni bolje ni lošije od nekih koji su ostali u timu, ali alarmatno loš početak zahtevao je radikalne poteze.

Dolaskom Vlade Vukoičića klub se stabilizovao, ali porazom od Igokee u Pioniru visoke ambicije u znatnoj meri bile su dovedene u pitanje. Verovatno bi one i ostale neostvarene da Jadranska liga ove godine nije možda i najizjednačenija u istoriji, pa je Zvezda nizom dobrih rezultata došla u lepu situaciju pred nastavak sezone – skor 10-5 i deoba drugog mesta na tabeli sa Partizanom. U Evrokupu stvari su išle glatko – ’crveno-beli’ su već posle četiri kola obezbedili prolaz u Top 16 fazu.

Nesporno je da ’crveno-beli’ poseduju veliki individualni kvalitet, saradnja između spoljne i centarske linije je odlična, pa je Zvezda najefikasniji tim ABA lige sa 80.73 poena po meču.

Iako se Zvezda profilisala kao izrazito košgeterski tim, Vukoičić na raspolaganju ima i ’defanzivnu petorku’, koja je u nekoliko okršaja dala značajan doprinos pobedi. To se prevashodno odnosi na spoljnu liniju Cvetković-Radivojević-Lazić, sa kojom je npr. stvorena ključna razlika u meču sa Širokim.

’Crveno-beli’ su tokom sezone pokazali da umeju da igraju trkačku košarku, ali da se sasvim dobro snalaze i u pozicionom napadu. To umnogome zavisi od De Markusa Nelsona – mnogo je više kontri i polukontri bilo kada je on bio u vrhunskoj formi sredinom polusezone, a manje na početku godine i u poslednjih nekoliko utakmica kada je Nelson bio u blagom padu.

Sve skupa, Nelson je opravdao očekivanja – izuzetan je u odbrani, daje sigurnost ekipi, a u nekoliko utakmica znao je da pogodi kada je trebalo, npr. protiv Partizana. Utisak je samo da bi trebalo da bude agresivniji na prodoru jer je veoma snažan i može da izdrži kontakt u reketu, a ima solidan odraz i duge ruke.

Predvodnik ekipe jeste Igor Rakočević, ljubimac publike i najbolji strelac tima sa 14.7 pona po meču u ABA ligi. U Evrokupu je još efikasniji – četvrti je strelac takmičenja sa prosečno 18.7 poena. Rakočević već nekoliko sezona nije imao ulogu protagoniste u svojim timovima, ali pokazuje da nije zaboravio kako se to radi – najopasniji je kada istrčava iz blokova, maestralno ’seče uglove’, a nešto manje uspeha ima u igri ’jedan na jedan’ i ’dva na dva’.

Ume da kiksne u odbrani, ali je u toj fazi igre mnogo angažovaniji nego što je to bio slučaj prošle godine u Montepaskiju. Nekoliko mečeva prelomio je svojim poenima, npr. protiv MZT-a u Skoplju, a samo protiv Širokog nije ubacio dvocifreni broj poena.

Majkl Skot, koji je došao umesto Almonda, igra sasvim drugačije u odnosu na prošlu sezonu kada je nosio dres Radničkog. Ne forsira toliko individualne akcije, podredio se ekipi i veoma je borben. On je savršen igrač za brzu košarku, koristan je u skoku iz drugog plana, ali njegova forma je u padu i moraće da se konsoliduje jer Zvezdu čeka paklen januar.

Mnogo više se očekivalo od Marka Simonovića, momka se preciznim šutom za tri poena i izvanrednim fizičkim predispozicijama. Međutim, Simonović kao da još ne može da se navikne na igranje u velikom klubu i pritisak koji to nosi – evidentno je da mu nedostaje samopouzdanja pri šutu za tri poena (17-60 ove sezone), a najčešće je i ’mekan’ pod košem. Simonović je prethodnih godina pokazao da je ozbiljan košarkaš i vredi ga sačekati, mada mora brzo da se probudi i da postane jedan od glavnih aduta Zvezde u šutu.

Sličan problem sa pritiskom na samom početku sezone imao je i Boris Savović, što se manifestovalo kroz nekarakteristično nizak procenat šuta sa linije penala i još neka nerezonska rešenja. Istina je da je odigrao fantastičan meč sa Olimpijom u trećem kolu, ali u vrhunsku formu ušao je tek nešto kasnije i sada je jedan od ključnih igrača ’crveno-belih’.

Igra sjajno u kontinuitetu, na pravi način kontroliše skok, a u poslednje vreme naštelovao je i šut za tri poena, što ga čini višestruko opasnim jer je veoma pokretan za visinu od 210 cm. Savović je prvi skakač lige sa 8.6 skokova po meču, a sve je veći broj onih koji bi ga rado videli i u nacionalnom timu Srbije.

Najveći problem Zvezde na centarskim pozicijama jeste odbrana od ’pik-en-rola’, pošto u tom segmentu ne briljiraju ni Katić ni Braun. Raško Katić dobio je veliku slobodu u napadu, u nekoliko navrata znao je da pokrene ekipu, ali u ABA ligi ima za centra nizak procenat šuta iz igre – 44 posto. U Evrokupu je znatno bolji, 57 procenata.

Katić je veoma snažan, njegovi blokovi od neprocenjive su važnosti, a Rakočević i on ove sezone postigli su mnogo poena posle ’bek-dor’ akcije u stilu Divca i Stojakovića. Iako radi mnogo korisnog posla za ekipu, Katić mora da bude prisutniji u skoku – ima prosečno 3.3 uhvaćene lopte na Jadranu i boljih 4.7 u Evrokupu.

Elton Braun je kupio publiku harizmatičnošću i konstantnom komunikacijom sa navijačima, posle utakmica i na Tviteru, ali na terenu se znatno više očekivalo od prvog skakača turske lige oko kojeg se vodila velika bitka sa Partizanom. Braun jeste vrlo snalažljiv u reketu, ume da se okrene na obe strane i da pogodi i levom rukom, ali često previše ’petlja’ i ne uspeva da se izbori sa udvajanjima rivala.

U odbrani je nepouzdan, ali to su u Zvezdi znali i kada su ga dovodili. I kod njega je primetan pad samopouzdanja, vidi se da mu je stalo i da mu nije lako posle loših igara u poslednje vreme. Zato će Braunu odmor dobro doći pred iskušenja u 2013. godini.

Bojan Subotić, kojem je ovo druga sezona na najvišem nivou, igra sve bolje, imao je blistave trenutke kao protiv Orleana, ali nedostaje mu još smelosti u reketu i čvrstine u odbrani s obzirom da je fizički veoma jak.

Mladi Aleksandar Cvetković igra več treću sezonu na najvišem nivou, a minute zaslužuje fanatičnom igrom u odbrani. Cvetković ima jake i brze noge, savladava uspešno protivničke blokove i prava je napast za direktnog protivnika. Sudije su ga ove sezone nekoliko puta opominjale da ne bude teatralan i to je savet koji bi trebalo da posluša.

Svojim minijaturama prelomio je mečeve protiv Sasarija u Pioniru (dve trojke) i sada protiv Zadra (četiri poena i dva ukradene lopte). Ipak, nedostaju mu kontinuitet dobrih partija i odlučnost u napadu.

Najveći deo prošle sezone Vuk Radivojević proveo je van parketa zbog povrede, a na početku ove pružao je partije ispod nivoa. Međutim, kako vreme odmiče, Radivojević je sve bolji – izgubljene lopte sveo je na minimum, uspeva da smiri saigrače kada im ne ide, a u dve-tri situacije ove sezone pogodio je veoma važne trojke.

Branko Lazić ulazi u igru kada je potrebna dodatna agresivnost u odbrani. Primetno je da je iskusniji nego što je bio jer ne pravi više naivne faulove i mnogo je pouzdaniji nego prošle sezone. Luka Mitrović pravu šansu dobio je samo protiv Cibone i bio je solidan, baš kao i Milan Milovanović protiv Splita.

Januar će možda biti i ključni mesec za Zvezdu ove sezone, raspored je gust i izuzetno težak. U ABA ligi ’crveno-beli’ počinju gostovanjem Olimpiji, zatim u Pionir dolazi Cedevita, pa sledi gostovanje Igokei i na kraju meč sa MZT-om u Pioniru. Između toga su mečevi Evrokupa sa Ulmom u gostima, Galatasarajem kod kuće i Uniksom u dalekom Kazanju.

Iz gorenavedenog jasno je da će Zvezdi biti potreban svaki raspoložen igrač i mnogo energije kako bi sa zavidnim uspehom prebrodila prvi mesec 2013. godine. U tom svetlu treba gledati i spekulacije o eventualnim pojačanjima, a i trener Vukoičić je u izjavama ostavio prostora za dovođenje novih igrača, mada nije govorio o imenima.

Kakvo je Vaše mišljenje - koji su krajnji dometi Crvene zvezde ove sezone u ABA ligi i Evrokupu? Ukoliko imate piitanja, možete ih postaviti putem komentara ili na Tviteru (@ozmo_sasa).

strana 1 od 1 idi na stranu