Mračna strana fudbala – od šampiona do "virusa koji ubija klub"

Mika Ričards je nekada važio za jednog od najboljih desnih bekova na svetu, a samo nekoliko godina kasnije upoznao se sa "mračnom stranom" fudbala.

Luka Nikolić
Podeli
Photo by Clive Brunskill/Getty Images
Photo by Clive Brunskill/Getty Images

Ričards je jedno vreme bio poznat kao jedan od najboljih na svojoj poziciji, ali se sve brzo "raspalo" za talentovanog Engleza.

Nekadašnji desni bek Mančester sitija poslednju utakmicu odigrao je za Aston Vilu oktobra 2016, kada je imao samo 28 godina.

On trenutno radi za britanski "BBC", a o stvarima koje su mu se izdešavale od osvajanja titula sa "građanima" do preuranjene penzije samo par godina kasnije pisao je u autorskom tekstu za taj medij.

"Ti samo želiš novac, ne poštuješ ovaj dres, ti si virus, ubijaš ovaj klub...", bili su komentari koje je dobijao Ričards na društvenim mrežama neposredno pre nego što je rešio da okonča karijeru.

"Pitao sam se da li bi mi se obraćali na taj način da znaju odakle dolazim, koliko sam naporno radio i kakva sam osoba. Ali, kada ste fudbaler koji je povređen, pogotovo onoliko dugo koliko sam ja bio, onda otkrijete mračnu stranu ove igre. Bio sam usamljen dosta dugo i nisam znao kako da se izvučem iz te situacije", naveo je Ričards.

Momak iz Birmingema je na samom početku karijere pokazao da se radi o jednom veoma talentovanom fudbaleru, ali i nekome za koga se vezuje enigma.

Juniorsku karijeru počeo u Lidsu igrajući kao napadač, ali je dobio "otkaz" već kada je imao osam godina. U Mančester siti je došao sa 14 godina, a za taj klub debitovao sa 17.

Ričardsov debi došao je 2005. godine godine, ali je njegova reputacija krenula drastično da raste kada je i Sitijeva, kada je u taj klub uložena ogromna svota novca.

Photo by Alex Livesey/Getty Images
Photo by Alex Livesey/Getty Images

Mika je jedan od onih igrača koji su rasli sa Sitijem i uspeli da se izbore za mesto u klubu i kada su u njega dolazila skupocena pojačanja, a ubrzo je izrastao u većini omiljenog igrača u timu i jednog od najboljih na svojoj poziciji na svetu.

"Postojali su trenuci u Vili kada sam se osećao kao duh. Prvo su mi rekli da dolazim triput nedeljno, onda dvaput, a onda jedanput. Na kraju sam ostajao kod kuće i čekao doktora da mi javi kada da dođem na pregled".

U ovom pasusu Ričards je opisao šta mu se dešavalo tokom perioda u Aston Vili, od 2016. godine, samo nekoliko sezona nakon što je (2012.) osvojio prvu titulu u "novoj eri" sa klubom u kojem je počeo profesionalnu karijeru.

Ne samo to, već je Ričards te 2012, sa 24 godine života, bio u užem izboru za igrača sezone "građana", a godinu je završio i sa pet asistencija, više nego bilo koji drugi premijerligaški defanzivac.

Sezone 2012/13 su usledili prvi veći pehovi. Mika je odigrao samo 8 utakmica, naspram 37 prethodne sezone, a ništa bolje nije bilo ni sezone 2013/14.

Potpuno je izgubio mestu u timu zbog izuzetnog Pabla Zabalete, povrede nisu prestajale da se ređaju, a godinu dana nakon toga završio je u Fiorentini, na pozajmnici. Za "violu" je odigrao 19 mečeva, pa Italijani nisu hteli ni da mu otkupe ugovor.

Usledio je transfer u Vilu i "preporod". Nije Ričards bio na pređašnjem nivou, ali je odigrao 28 utakmica. Njegov klub je ispao u Čempionšip, a Mika se našao pred novim problemima.

Već naredne sezone odigrao je samo tri meča, poslednji - što u sezoni što u karijeri - došao je protiv Vulvsa, u oktobru, kada je Englez imao 28 godina.

"Ja sam i dalje hteo samo da igram fudbal, ali sam se borio i sa sobom jer sam verovao da moje koleno nikada neće biti dovoljno dobro za tako nešto. Frustrirao sam navijače, a onda sam i došao do zaključka da me ni klub ne želi. Nisam pouno viđao saigrače, jer nisam trenirao sa njima, a i kad jesam nisam razgovarao o tome kako se osećam i o čemu razmišljam", otkrio je Mika šta mu se dešavalo tokom boravka u Vili.

Photo by Michael Regan/Getty Images
Photo by Michael Regan/Getty Images

Poznati NBA košarkaši Keli Ubre, Demar Derozan i Kevin Lav su, pored ostalih, nedavno pokrenuli lavinu komentara kada su otvoreno govorilli o problemima sa depresijom i predstavili sebe kao "obične ljude".

Problem koji se svodi na to da javnost misli da su profesionalni sportisti uvek srećni i da iz nekog razloga moraju da budu prezadovoljni životom samo zbog svog statusa datira od početka profesionalnog sporta.

U to se dobro uverio Ričards, koji kaže da je uvek pokušavao da bude pozitivan, ali da mu je u stvari bila potrebna pomoć.

"Vi se, kao igrač, brinete oko mnogo stvari. Ali, fudbaleri to kriju. Igrao sam sa igračima za koje mislim da su bili depresivni, ali sam čuo ljude kako govore: 'Ma, biće on dobro'. Kada ste uspešan fudbaler postave vas na pijedestal. Vi ste osoba na koju se ljudi ugledaju, a isti ljudi ne znaju šta da vam kažu kada stvari ne idu u dobrom smeru, čak i kada vam je samo potreban neko da vas pozove i pita kako ste", kazao je Ričards i dodao:

"Percepcija je takva da ste u toj situaciji vi muškarac, sportista, i da ste veoma dobro plaćeni. Vi morate da budete dobro".

Isto se ponašao i Ričards, koji ne priznaje da je bio depresivan, ali ističe da je na zabrinutost tadašnjeg menadžera Stiva Brusa odgovarao da je dobro i da je sve u redu.

"Išao sam u teretanu i govorio sebi: 'Dobro sma, dobro sam, dobro sam'. Ali, nisam imao pojma kako da se nosim sa tim što mi se dešava".

Ričardsova "Ahilova tetiva" bilo je koleno. Kao kod većine igrača sa hroničnim problemima i njegov se prvi put pojavio u tinejdžerskim godinama.

Momak iz Birmingema bio je desni bek, igrao je i na poziciji štopera. Njegov posao je bio da otkloni opasnost od svog gola, a neretko i da istriči sprint i ugrozi protivnički gol.

I to je to. To je bilo bitno. Ako dođe do povrede, oporaviće se. Gurao je dalje, gledao na naredni meč.

"Napravio sam toliko startova tokom karijere da ni ne znam kada sam tačno oštetio koleno. Početkom 2008. sam imao 19 godina i igrao za Englesku, živeo sam san. Uživao sam u svakom minutu, a onda sam posle jedne utakmice osetio da mi je koleno oteklo. Igrao sam 'kroz' bol neko vreme, a onda otišao na skener. Doktor mi je rekao da nije ništa strašno".

Photo by Clive Mason/Getty Images
Photo by Clive Mason/Getty Images

Ričards je tada, kao 19-godišnjak koji "živi svoj san", morao na prvu operaciju.

Doktor je rekao da "nije ništa strašno", Ričards je pauzirao četiri meseca, ali se ispostavilo da stanje njegovog kolena od tog trenutka pa sve do danas, 11 godina kasnije, nije bilo bolje.

Sezone 2012/13 bio je prvi bek u izboru Roberta Mančinija u sezoni kada je Siti osvojio titulu, a naredne sezone problemi koji su se prethodnih pet godina skupljali u njegovom kolenu izašli su na videlo.

"Početkom te sezone, tokom utakmice protiv Svonsija, ponovo me je zabolelo. Odmah sam znao da je nešto loše u pitanju jer mi se koleno zaključalo i nisam mogao da ga ispravim. Pokidao sam meniskus i morao na još operacija, te na pauzu od oktobra do aprila".

Kako to obično biva, povrede ostalih delova tela su se nadovezale na koleno. Ričards je mogao da igra, sve je bilo dobro kod trenera Tima Šervuda, ali je onda na scenu stupio Remi Garde.

Treneri u fudbalu, ali i u ostalim sportovima, su često pod ogromnim pritiskom, pogotovo u najvišem nivou. Nekada neiskustvo, nekada nepažnja, nekada taj pritisak i vrlo lako fudbaleri postanu mašine sa rokom trajanja.

"On mi je rekao da, ukoliko ne budem mogao da radim šta očekuje na treningu, neću igrati. Kao kapiten Vile to sam razumeo", priseća se Ričards, koji je obavio dužnost koju mu je zadao trener, ali je time napravio još veću štetu svom telu.

"Trčali smo nekoliko kilometara, uz prepreke. Ja sam bio na kraju jer su me bolela leđa i koleno mi je oteklo. Uspeo sam da izvršim zadatak, čestitao mi je, ali ono o čemu sam ja razmišljao bilo je to da on nije ni svestan koliku štetu mi je to nanelo".

Francuski stručnjak Remi Garde, koji trenutno radi u američkom MLS-u, nije želeo da istrpi Ričardsa i to ga je koštalo. Doduše, njega manje nego samog Miku.

Kada je 2016. godine na klupu Vile došao dobro poznati Stiv Brus, u ekipi je zatekao i dalje relativno mladog, ali izmorenog i utučenog Miku Ričardsa.

EPA/LINDSEY PARNABY
EPA/LINDSEY PARNABY

Brus je Miki dao šansu iako je jako malo trenirao pre njegovog dolaska. Englez je počeo utakmicu sa Vulvsima u Čempionšipu ni ne znajući da će mu biti poslednja.

"Izdržao sam 66 minuta protiv Vulvsa i sve je krenulo da me boli. Mislio sam da je to samo umor jer sam prethodnih par meseci malo vremena proveo na terenu, ali sutradan 'eksplodiralo' mi je koleno. Znao sam da se sprema nešto jako loše".

Novi trener Vile bio je dobar prema Ričardsu. Rekao mu je da mora da pronađe neki angažman u kojem će moći da igra jednom nedeljno i da se posveti oporavku.

Ričards je tada prošao kroz mnogo toga, a imao je samo 28 godina.

Brus nije odustajao, a Ričards je bio željan da se ponovo dokaže, da ponovo zaigra na nivou koji je nekada bio dovoljan za najuži izbor najboljeg igrača ekipe koja je osvojila najkvalitetniju ligu na svetu.

Krenule su pripreme za sezonu 2017/18, a Ričards je u prvih par minuta pripremne utakmice istegao ligamente kolena. I, tada je i Brus izgubio nadu.

Ričards se oporavio posle desetak dana, bio je spreman da se vrati u ekipu, ali povratka nije bilo. Svi u ekipi su bili spremniji od njega, a nova povreda je bila iza ugla.

Ričards sada radi kao fudbalski stručnjak i, kako kaže, može da sagleda situaciju iz drugog ugla. Ima samo 31 godinu, ali je iskusniji od mnogih starijih bivših i trenutnih igrača od njega.

"Poslednjih par godina je bilo teško, ali kada je kraj došao - došao je u vidu olakšanja. Ja se nikada nisam 'odljubio' od fudbala, štaviše".

Za reprezentaciju Engleske nastupio je 13 puta, osvojio titulu Premijer lige i trofej FA Kupa, a za Mančester siti nastupio je preko 250 puta.

"Kada sam bio dete odlučio sam da me ništa neće pokolebati i da neću imati negativan stav. Uvek sam se držao toga. Da, neke stvari su me sputavale, ali nikada nisam pravio lošu atmosferu zbog toga",
kazao je Ričards i zaključio:

"Kada pogledam svoju karijeru znam da postoje neke stvari koje sam mogao drugačije da uradim, ali znam i da sam uvek davao sve od sebe - i zbog toga sam zadovoljan".