Nova taktika o kojoj teniski svet ne prestaje da priča

Nik Kirjos još jednom je uzdrmao svetsku tenisku javnost kada je svima "otkrio" taktiku zbog koje je dobio veliki broj kritika, ali i podršku.

Luka Nikolić
Podeli
EPA-EFE/ERIK S. LESSER
EPA-EFE/ERIK S. LESSER

Poenta svakog sporta, svake igre u kojoj je prisutna takmičarska nota, jeste da se protivnik nadmaši, nadmudri i na sve ostale dozvoljene načine nadigra da bi se došlo do pobede.

Često je u sportu, ali i u životu, tanka linija između dozvoljenog i nedozvoljenog, između legitimnog i nelegitimnog, između poštenog i podmuklog…

Promena taktike, prilagođavanje protivniku, promena stila igre su samo neki od načina da se stvori kompetitivna prednost nad opozicijom – bilo to u fudbalu, košarci, tenisu ili bilo kom drugom sportu.

Svi sportovi su godinama evoluirali gorepomenutim promenama. Varijacije na taktiku, izmišljanje nove, upotreba neke u tom trenutku zastarele… Sve je dozvoljeno, u granicama poštene i fer igre.

Taktiku koju je među goruće teme “ubacio” Nik Kirjos nije on izmislio. Ona je tu bila od nastanka tenisa, ali se često karakterisala kao amaterska, “za devojčice”, ili slično.

"Mnogi ne razumeju genijalce, pa pokušavaju da ih ospore u tome što rade i što oni ne razumeju. On ima neprirodan instinkt i viziju. Nepredvidiv je, a njegovo umeće je fenomenalno. Da, mentalno je dosta labilan, ali je i dalje genije, barem u mojim očima".

Ovo je izjavila majka proslavljenog Endija Marija, kada je pričala o Kirjosu i servisu ispod ruke, taktike o kojoj se radilo u uvodu teksta.

Servis ispod ruke je nekarakterističan, ali često veoma efektivan. Naziv ispod ruke dolazi od engleskog termina “underarm serve”, poznatog i kao “underhand serve”.

Izvodi se tako što se loptica prilikom servisa ne baca iznad glave, već ostaje ispod ruke, u nivou ili ispod nivoa reketa, te se servira mnogo manjom jačinom nego što je to slučaj prilikom karakterističnog, svima dobro poznatog načina izvođenja početnog udarca.

Kako je nastao servis ispod ruke?

Servis ispod ruke je nastao kada je nastao i tenis. Početni udarac ovakvog izvođenja odlika je svih amaterskih tenisera, kojima je jednostavno lakše da na ovaj način započnu poen.

Ali, ako postoji legitimna taktika ovakve vrste servisa, zašto se ona ne bi primenjivala u profesionalnom tenisu, na najvišem nivou.

Teniski analitičar Kreg O’Šenesi, čovek koji je ujedno i član Đokovićevog tima, bio je jedan od ljudi koji su bili najglasniji povodom uvođenja servisa ispod ruke.

O’Šenesi je u nekoliko navrata urgirao da teniseri pokušaju da poremete protivnike ovakvom vrstom skraćenog servisa, jer za neke situacije rešenja jednostavno nema.

Primer? Rafael Nadal.

Španac je dobro poznat po tome odakle preferira da “hvata” ritern. Tri, četiri, pet metara od osnovne linije, koliko god je moguće biti daleko. Rafa takvim pozicioniranjem stvara veliku prednost – zašto drugi ne bi eksploatisali njegovu eksploataciju?

“Mnogi su ‘poludeli’ kada sam to predložio. Rafa se toliko povuče kada prima servis da bude na pola puta do Moskve. Ljudi misle da to nije dozvoljeno, ali nisu u pravu. Ne mislim da bi igrači trebalo da tako serviraju konstanto, jer bi se igrač kao što je Rafa prilagodio. Servis ispod ruke možda neće doneti poen, ali bi mogao da protivnika izbaci iz takta”, rekao je O’Šenesi jednom prilikom.

Ipak, reklo bi se da Nadalu ne odgovara ovakav stil serviranja, barem ne kada ga izvodi Kirjos.

Australijski šoumen je u Akapulku osvojio novu titulu, usput pobedivši Dušana Lajovića, Stena Vavrinku, Sašu Zvereva i upravo Nadala.

Ekspermentacija kod servisa Kirjosu je pala na pamet upravo na tom turniru, kada je u nekoliko navrata, što protiv Nadala što protiv našeg Lajovića servirao ispod ruke.

Nadal je oštro kritikovao Kirjosa posle tog meča, ne samo zbog takvog stila servisa, ali mu se sigurno nije svideo način na koji je Nik pokušao da iznenadi Španca.

“On poseduje ogroman talenat. Mogao bi da osvoji Grend slem i izbori se za neko od prvih mesta na listi, ali postoji i razlog zašto je tug de jeste. Ima manjak poštovanja za javnost, protivnika i sebe”, izjavio je Nadal u Akapulku ove godine.

Inovatori su često neshvaćeni, često osporavani.

Tako je nekada sada legendarna Francuskinja Suzan Lenglen bila “na tapetu” zbog toga što je izašla van komforne zone i probala da servira iznad ruke – što bi se danas, a i od tada, okarakterisalo kao normalno.

Lenglen je svojim nekarakterističnim stilom igre dominirala pre oko 100 godina. Dominirala je tako što je bila “svoja”, tako što je igrala onako kako je mislila da bi trebalo da igra.

Slično je prošla i kinesko-američka zvezda Majkl Čeng.

Čeng je osvojio jedan Grend slem – 1989, kada je imao 17 godina, a svet je zadivio potezom u osmine finala protiv najboljeg na svetu u to vreme, Ivana Lendla.

Lendl je, prema očekivanjima, poveo sa 2-0 u setovima. Čeng je uspeo da se vrati, da uzme jedan set, ali je njegovo još uvek nespremno telo krenulo da ga izdaje.

Nekako je, pored grčeva, uspeo da izjednači na 2-2 na opšte oduševljenje publike u Parizu, ali u petom setu je izgledalo kao da je nemoć prevelika i da će se Lendl provući.

“Malo mi je falilo da predam. Nisam mogao da serviram, da jurim loptice po ćoškovima i praktično sam prišao servis liniji kako bih rekao sudiji da ne mogu više da igram, da sam završio”, otkrio je Čeng osećanja sa tog legendarnog meča.

Čeng je poveo u završnici seta, a zatim osetio neopisive grčeve. Nije znao šta da radi, bilo je 15-30 na njegov servis, a onda mu je sinulo – odserviraću ispod ruke!

Čehoslovački teniser nije imao pravu reakciju na ovaj neočekivan potez Čenga. Stigao je lopticu, ali tek toliko da je “namesti” Čengu na pasing šot. Taktika je prošla, prošao je i Čeng, a servis ispod ruke je ostao u istoriji ove igre.

Photo by Rob Carr/Getty Images
Photo by Rob Carr/Getty Images

Rodžer Federer se takođe oglasio povodom servisa ispod ruke.

Švajcarac nema ništa protiv ove taktike, što ne čudi s obzirom da je on neko ko je veliki ljubitelj hvatanja loptice u penjanju i dubokog zalaska u teren prilikom riterna.

“Da, to je definitivno validna taktika. Posebno kada je protivnik priljubljen za ogradu. Sa te tačke gledišta ne bi trebalo da bude problem odigrati takav udarac. Jedino što može da se desi je da ispadnete tupavi ako promašite, ali što ne probati? Problem je u tome što niko to ne vežba na treningu. Zato, kada dođete na veliku scenu pred publiku, nije vam baš svejedno”, izjavio je Federer.

Federer je još jedan teniser koji bi sigurno tokom karijere imao lakši posao sa Nadalom, pogotovo na šljaci, da je je imao hrabrosti da oproba ovaj udarac.

Svakako da bi to mogao da bude slučaj i sa Đokovićem, a daleko od toga da je Rafa jedini protiv kojeg bi servis ispod ruke bio efikasan – problem sa njim bi imali svi klasični “šljakaši” koji vole da da hvataju ritern “iz publike”, kao većina nešto viših ili nešto sporijih igrača…

Rodžer je neko ko kroz karijeru, to jest kroz pozniji deo karijere, pokušava da smisli načine kako bi skratio poene i do njih dolazio što je brže moguće.

Kao primer može se izdvojiti njegov “SABR napad” (Sneak Attak By Roger) koji je podrazumevao riterniranje maltene iz servis polja. Federer je koristio svoje nadrealne reflekse i tako uspevao da često dođe do poena protiv protivnika sa slabijim drugim servisom.

Jedna od njegovih žrtava bio je baš Novak, koji neko vreme nije imao odgovor na Rodžerovu lukavost – sve dok nije krenuo da ga čita, pa je Federer potpuno odustao od pomisli na “SABR”.

Servis ispod ruke je nekonvencionalan, atipičan i neočekivan. Služi kako bi se protivnik uhvatio na pogrešnoj nozi, nespreman. Tu je da bi promenio ritam meča, kao izlaz iz monotonije koja odgovara rivalu i kao nešto čime bi mogao da se izbaci iz ležišta.

Ne uspeva uvek, s obzirom na to da je reč o udarcu koji se retko kada vežba, a kao i svaki drugi – može da se usavrši.

Nik Kirjos nije izmislio servis ispod ruke, niti ga je proslavio. Ali, posle dugo vremena zapostavljanja, on ga je iskoristio na velikoj sceni i podsetio javnost i tenisere da je to dozvoljen način da se otopčne, ako treba, svaki poen.

Ekscentričnog Kirjosa je lako kritikovati, dosta lakše nego većinu ne samo tenisera, već i svih sportista. Ipak, ovoga puta, ako niste saglasni sa njim reklo bi se da niste u pravu.

Luka Nikolić

Sport

Krojfovi unučići

Kada se podigao dim sa četvrtfinalnog bojišta u Ligi šampiona, šta je na njemu ostalo? Ajaks, Totenhem, Liverpul, Barselona. Sinonimi i varijacije eksplozivnog, brzog fudbala. Kakva pobeda najlepše igre! Oda totalnom fudbalu.

Zoran Kecman petak 19.04. 12:30 Komentara: 32
strana 1 od 2 idi na stranu