Srbija - jedina na svetu...

Košarka se prati cele godine, o fudbalu da ne pričamo, dok je Novak Đoković pojam sam za sebe nevezan za tenis. A, odbojka? Ko to još gleda?

Odbojkaši i odbojkašice su za manje od dva meseca napravili istorijske uspehe, pomerili granice i obradovali celu naciju svojom igrom, požrtvovanošću i skromnim stavom. A mi, da li smo to zaslužili? Teško.

Klubovi u Srbiji, kao i infrastruktura za rad sa nadolazećim talentima, su blago rečeno loši. Berezervna podrška je nešto što bi naši odbojkaški reprezentativci trebalo da imaju uvek, ali ono što "boli" je kritika ljudi koji su, van mečeva reprezentacije, pogledali jednocifren broj odbojkaških utakmica u životu.

Ostatak evropske scene retko kad i da čuje za nekog srpskog predstavnika i sam plasman u neko takmičenje smatra se uspehom. Doduše, to ne treba da čudi s obzirom da odbojkaško prvenstvo Srbije, za muškarce i za žene, prati "šačica" ljudi.

Ipak, naši odbojkaši i odbojkašice "guraju", probijaju se kako mogu i uspevaju da ostvare zavidne karijere u raznim inostranim klubovima, a kada dođe vreme za reprezentaciju – svi su na istom mestu, svi su tu jedno za drugog, a uspesi se nižu.

Foto: FIVB

Obe reprezentacije su ove godine učestvovale u Ligi nacija, takmičenju koje je počelo odmah nakon završetka klupskih sezona i koje je napravljeno iz, pre svega, marketinški i finansijskih razloga.

Vidno umorni, nekad i bez motiva, odbojkaši Srbije su fantastičnom završnicom takmičenja uspeli da se kvalifikuju na Fajnal siks, dok su odbojkašice to uradile bez ikakvih problema, rutinski. Ipak, od njih se to očekivalo i one su dugo godina u nazad dosta veća sila u svom sportu nego muške kolege.

Na završnom turniru Lige nacija obe selekcije su podbacile i nisu se plasirale u polufinale, mada to svakako nije bio neuspeh u veoma manje bitnom takmičenju od onog koje je bilo "iza ugla" – Svetskom prvenstvu.

Nije bilo puno kritika posle "neuspeha" na Fajnal siksu. Ipak, kod muškaraca je malo brinula jako loša igra u mečevima protiv Francuske i Brazila, kao i kod žena koje su ispustile priliku za polufinale porazom od Turske, u meču koji je trebalo da dobiju.

Duža pauza između ta dva turnira je izuzela umor kao izgovor za neku vrstu neuspeha, a prvo na programu bilo je Svetsko prvenstvo u Italiji i Bugarskoj u muškoj kategoriji. Srbija je došla spremna, ciljana je medalja, ali ne i nužno očekivana.

Liga nacija nije bila merodavna za predviđanje šansi za Svetska prvenstva, a to je kasnije i dokazano. U muškoj kategoriji finalisti, Francuska i Rusija, nisu uspeli da izbore plasman u polufinale, dok su u ženskoj osvajačice iz SAD podjednako podbacile, dok se Turkinje, finalistkinje LN, nisu plasirale ni na Fajnal siks.

Srbija nije bila na nivou tada, ali kada je došlo Svetsko... Bum.

Foto: FIVB

Da krenemo hronološki, od muške selekcije.

Odbojkaši su sve navijače malo "razmazili" tokom ranijih godina, onih klasika sa Brazilom, Rusijom kada su igrani neki epski mečevi i kada su se uspesi nizali, ali ovu selekciju trebalo je gledati nezavisno od prošlosti.

Vreme braće Grbić i Ivana Miljkovića je odavno prošlo i sada nas predstavljaju neki drugi momci, sa sopstvenim pričama i motivima. Upravo ta selekcija je na turnir došla sa očekivanjima većim nego što je to bilo potrebno, ali i realno.

Izuzev Aleksandra Atansijevića niko od reprezentativaca u svetu odbojke ne predstavlja najviši "krem" tog sporta. Ne shvatite pogrešno, to su svetski priznati i odlični odbojkaši, ali kada se realno sagledaju stvari kvalitet Srbije je bio iznad prosečan, Fajnal siks je bio realan, ali ne i nužan.

Izabranici Nikole Grbića uspeli su da prevaziđu očekivanja plasmanom među najbolje četiri ekipe, hteli to kritičari da prihvate ili ne. Meč protiv Francuske, kada je Bata Atansijević odigrao najbolji meč u karijeri za reprezentaciju je našima praktično obezbedio polufinale, ali je veoma, veoma lako moglo da bude bez njega.

Srbija je od Francuske gubila 1-0 u setovima i 24:22 u drugom, a onda je, nekim čudom, usledila "magična" serija i preokret u setu, a kasnije i u meču. Atansijević se nadigravao sa nestvarnim Stefanom Bojeom i uspeo da ga savlada i postavi lični, srpski, ali i izjednači rekord na svetskim prvenstvima po broju osvojenih poena na jednoj utakmici – 38!

On je time prestigao Miljkovićevih 30 poena protiv Kube 2010. u porazu Srbije (kada je Kuba još uvek bila dobra, dok se nije "samouništila") u Japanu.

Usledilo je polufinale, novi debakl protiv Poljske, a onda i nemoć protiv Sjedinjenih Američkih Država i u tim mečevima pokazano je nešto realnije stanje snaga. Srbiji su u tim mečevima bile potrebne iznad-prosečne partije većine igrača, ali je većina odigrala ispod ličnog nivoa, i tu je bio kraj.

Loše izdanje u poslednja dva meča SP ostavilo je gorak utisak kod navijača koji su se razočarali zbog nedostatka medalje. Dobro, bili smo blizu, odličje je zamalo "iskliznulo", ali vratimo se u realnost – Srbija je ostvarila veliki uspeh plasmanom među najbolje četiri na svetu.

Poljaci su odbranili titulu šampiona sveta mimo svih očekivanja (u Ligi nacija nisu bili čak ni na F6), ali ono što je Bartoš Kurek radio tokom šampionata... Tako neko "iskakanje" je bilo potrebno Srbiji za zlato, ali ti momci su svakako zaslužili naše veliko poštovanje i čestitke.

Foto: FIVB

Posle završetka turnira u Italiji, tačnije i pre njegovog kraja, fokus odbojkaške javnosti preselio se na istok, u Japan.

Odbojkašice su došle spremne za napad na neku od metalja i od njih je bilo realno očekivati barem neku od medalja. Bez pritiska, naravno.

Izabranice selektora Zorana Terzića došle su na prvenstvo sa velikim očekivanjima koja su sama sebi postavila – 2016. u Srbiju je stiglo srebro sa Olimpijskih igara, a godinu dana kasnije zlato sa Evropskog prvenstva.

Čak su i kladionice malu Srbiju svrstavale među glavne kandidate za najviše mesto na podijumu, a Tijana Bošković je na prvenstvo došla kao jedna od najboljih na svetu, sa čitavom 21. godinom života.

Krenulo je "kao po planu". Padali su svi na putu, pobede su ostvarivane bez gubitka seta, mada uglavnom protiv nižerazrednih selekcija. Ipak, u prvoj grupnoj fazi protiv uvek neugodnih Brazilki demonstrirana je sila i taj meč bio je pravi pokazatelj šta ova ekipa može u svojoj punoj snazi.

Korak po kora, mic po mic, pobeda po pobeda. Nisu se zaletale, a atmosfera u timu bila je praktično savršena i Srbija je obezbedila polufinale Svetskog prvenstva u ženskoj kategoriji, posle istog uspeha u muškoj.

Jedina zemlja na svetu kojoj je to pošlo od ruke. Jedina.

A, da se vratimo na početak teksta. Zar nije logično da reprezentacija koja ostvari ovakav uspeh ima i neke podvige u klupskoj kategoriji? Logično možda jeste, ali je realnost potpuno drugačija. Devojke su pred početak SP, u pripremnom periodu, imale neshvatljivo loše uslove.

"Dve naše reprezentacije, prvo muška a sad i ženska su među četiri najbolje ekipe na svetu. A, na prvenstva smo otišli tako što smo trenirali na parketu, nisu ni osetili podlogu na kojoj će igrati. Zamislite da se košarkaši spremaju na betonu, da bi igrali na parketu. Niko nema to što mi imamo, ni Rusija, ni Amerika", rekao je Gajić posle plasmana odbojkašica u polufinale SP.

Polufinalni meč protiv Holandije nije bio preterano težak, ali je pokazano odlučnost da se posle evropskog, osvoji i svetski šampionat. U drugom polufinalu epski duel su odigrale Kina i Italija, a "azuri" su posle velike borbe i oborenog rekorda svetskih prvenstava po broju osvojenih poena u jednom čeu od 19-godišnje Paole Egonu otišli u finale.

A u finalu – drama.

Teškom mukom, uz mnogo oscilacija, čekanja da Tijana proradi i "MVP-jevske" igre Brankice Mihajlović Srbija je ispisala istoriju i postala svetski prvak, po prvi put!

Foto: Starsport

"Gubili smo sa 2-1, gubili smo i u petom setu, međutim to nije važno kada imate nekoga u koga verujete i nekoga ko veruje u vas – onda znate da ne gubite", napisao je naš Petar Tadić i pogodio u srž.

I stvarno je to bila suština. Devojke su igrale kao tim i porodica, a ne kao grupa koja se skupila samo da bi ispoštovala. Igrale su sve zajednu i jedna za sve, svaki poen je bio bitan, svaki uspeh i neuspeh neke od saigračica propraćen je isto, bezrezervnom podrškom.

A tu suštinu istaklo je nekoliko devojaka koje su došle da proslave titulu sa svetskim prvakinjama na balkonu Starog dvora na dočeku u Beogradu.

"Zato što ste prodica zato ste najbolje".

Na kraju, kako uopšte sumirati ova skoro dva nezaboravna meseca? Bez ikakvog klupskog pogona, sa lošim uslovima, naspram većine drugih zemalja iz samog odbojkaškog vrha, treninzima na parketu i ostalim preprekama – Srbija je na svetskim prvenstvima osvojila četvrto mesto u muškoj, a prvo u ženskoj kategoriji.

Jedina nacija kojoj je to pošlo za rukom. Jedina.

Maja Ognjenović i selektor Terzić su najavili pohod na zlato na Olimpijskim igrama 2020. godine u Tokiju, a da li će se nešto suštinski promeniti do tada u srpskoj odbojici?

Teško, ali najbitnije je da porodica ostane na okupu.