Veni, vidi, al’ ne i vici

Kada bi postojala Liga šampiona koja bi se igrala samo na beogradskoj "Marakani", Crvenoj zvezdi bi se smešila druga faza takmičenja. Ovako će morati da pričeka dok treneri i stručni štab ne uspeju da naprave formulu po kojoj bi njeni fudbaleri bili konkurentniji u gostima nego sada. Ili da dovedu još dva Marka Marina.

M.Ljubisavljević
Podeli
Foto: Starsport
Foto: Starsport

Momci iz tima Vladana Milojevića su iz svlačionica izašli vrlo neraspoloženi posle utakmice odigrane na vetrovitom stadionu "San Paolo" u sredu uveče.

Mada su više puta i oni i ljudi iz stručnog štaba rekli da su autsajderi u grupi sa Liverpulom, Napolijem i Pari Sen Žermenom, nikom se od njih nije mnogo svidela činjenica da su izgubili. Posle Liverpula su počeli da za koji procenat više veruju u sebe i to je dobro.

Napoli je slavio sa 3:1, ali je Zvezda u drugom poluvremenu pokazala da i oslabljena povredama može da da gol jačim protivnicima. Zvanično, u "grupi smrti" su dali bar po gol svima, na stranu koliko su ih primili. Shodno tome, posle petog kola u Ligi šampiona, pred vama je nekoliko najjačih detalja sa utakmice u Napulju.

Nedvosmisleno je najbolji utisak ostavio nemački internacionalac Marko Marin. Bio je arhitekta napada za gol u 57. minutu i ove sezone je crveno-belima "legao" kao sekira u med.

Međutim, jasno je da su Zvezdi potrebna bar još dvojica igrača tog kalibra na krilu i na zadnjem veznom ili odbrani, pa bi uz afirmaciju Joveljića koji tek treba da "grize" to bila vrlo zanimljiva ekipa.

Nažalost, kada u odbrani među starterima nema dvojice igrača koji se zajedno uigravaju godinu i po dana, od kojih je jedan kapiten, onda se samo uz mnogo "lude" sreće može ponoviti ishod od pre tri nedelje u Beogradu kada je Liverpul šokiran sa 2:0.

Foto: Starsport
Foto: Starsport

U razgovoru sa kolegama ispada da smo manje ili više svi konstatovali i kako je Dušan Jovančić odigrao. Rupe kojih je bilo po sredini su zatvorene kad je ušao, nije paničio, ume da iznese loptu bez problema i da povuče napad što je malo ko radio u Napulju.

Nedavno je rekao da nema iskustvo igranja ovako velikih utakmica, ali sam negde pročitao sjajno poređenje da je "špricer hladan kao Dušan Jovančić".

Šteta je što je i on zajedno sa još nekoliko svojih saigrača zaradio povredu baš u periodu kada se očekivalo da zbog reprezentativne pauze bude više lufta za odmor i oporavak.

Treći utisak je Veljko Simić. On je i pre meča delovao kao neko ko baš ne mari protiv koga igra i da li je to Napoli ili Spartak. Ubacivao se, nudio na boku, imao i jednu dobru priliku da izjednači na 1:1 dok Napoli još nije rešio meč u svoju korist.

Nije uspevao da sam kreira akcije, ali se trudio i hrabro kretao u napad. Kasnije je kratko rekao da mu je žao što lopta jednostavno nije otišla tamo gde je želeo jer je gađao kontraugao.

Naš narod ima više zanimljivih doskočica za te "šta bi bilo kad bi bilo situacije", ali lopta nije ušla, rezultat nije bio dobar, ali je Veljko odigrao prilično dobro.

Photo by Francesco Pecoraro/Getty Images
Photo by Francesco Pecoraro/Getty Images

Četvrti utisak su navijači Zvezde. Bilo ih je između četiri i pet hiljada po njihovim rečima, iz Beograda, Beča, Podgorice, tu je bilo i Trebinjaca, dolazili su sa svih strana.

Po gradu nije bilo problema, a kad sam jednog od njih, na putu do stadiona, pitao hoće li biti glasni, samo se široko nasmejao, klimnuo glavom i odgovorio potvrdno.

Još ispred "San Paola" su ponegde pevali i zajedno sa navijačima Napolija, a na tribinama su ih povremeno i nadglasavali. Sve to je stvorilo jednu pozitivnu i sportsku sliku, što je za promenu posle opravdanih kazni UEFA bilo stvarno lepo videti.

Peti utisak je možda i pravi pokazatelj i razlika između vrhunskog nivoa i onog na kom se naše ekipe još uvek nalaze. U jednom trenutku prvog poluvremena su ka lopti trčali Ben i Kalidu Kulibali i očekujući da je momak sa Komora brži, ostao sam iznenađen kad sam video da je Kulibali delovao kao sprinter pored ofanzivnog veziste crveno-belih.

Da čovek zapita "Ben, jesi li jeo, šta ti je?". Tokom prvog poluvremena, dok se Srnić gubio negde na mestu kritičnog desnog beka, pre nego što ga je Gobeljić odmenio, po istoj strani samo malo napred Ben nije uspevao da uradi ništa.

U drugom je lepo pročitao Marinov maestralni pas i instinktivno iz prve šutirao u dalji ugao gola Napolija za 3:1.

Photo by Francesco Pecoraro/Getty Images
Photo by Francesco Pecoraro/Getty Images

Da se vratimo na kratku trku Bena i štopera Napolija. Taj trk mi je nekako simbolično oslikao ono kada igraš kod nas, i kad igraš maltene svake nedelje neku Ligu šampiona pa ti "na noge" dođe Inter, a onda odeš u goste Juventusu.

Ili kad ti dođe Čelsi, a odeš Mančester sitiju na Etihad. Ili kad ti dođe Monpelje, a odeš... Ok, možda PSŽ sa svojim stotinama miliona uloženim u igrače uopšte i nije dobar primer.

Neka verzija Bena iz Premijer lige svakako je brža od Bena za srpsku ligu i jedan Kulibali sa premijerligaškim Benom verovatno ne bi mogao da se trka.

Za takvim stvarima možemo nažalost samo da kukamo, jer nam Dinamo iz Vranja nije jak kao Marsej ili Bordo, Napredak nije Fiorentina ili Parma, a Vojvodina nije recimo Totenhem.

Kada bi se u nekoj paralelnoj stvarnosti to desilo ili kad bi novac prestao da igra ulogu koju igra, tada bismo došli u situaciju da šampioni Srbije u fudbalu budu u rangu vrhunskih ekipa iz pobrojanih liga.

Dok se tako nešto ne desi, onda će skoro sigurno svaka naša ekipa u Ligi šampiona biti autsajder, variraće u kvalitetu igre kod kuće i u gostima, a timovi iz Srbije će po povratku sa gostovanja moći da kažu malo izmenjenu verziju one Cezarove čuvene: "Veni, vidi, al’ ne i vici" (Dođoh, videh, al' ne pobedih).

Miloš Ljubisavljević

Sport

Zvezdi ne prija italijanska kuhinja

Utakmica Crvene zvezde i Napolija još jedna je u nizu prilično čestih evropskih okršaja srpskog šampiona sa ekipama iz Serije A. Strasti i uzbuđenja bilo je na pretek, ali crveno-belima izgleda da nikako ne prija italijanska „kuhinja“.

Zoran Kecman sreda 28.11. 16:55 Komentara: 19
strana 1 od 4 idi na stranu