"Sveti Pavle" se izvinio Maradoni, dočekao mnoge zvezde, a tek će videti onu srpsku

Svi zajedno su prošli kroz jedno mesto koje je videlo i osmeha i suza i koje svedoči da stadion ne mora da bude "lice“ jednog tima, jer se na njemu kuju zvezde. Na tom mestu, stadionu "Sveti Pavle“ će i Crvena zvezda igrati protiv Napolija i njegovih navijača i čitave jedne živopisne italijanske kulture.

"Sveti Pavle“ je smešten u zapadnom predgrađu Fourigrote u Napulju i podignut je 1959. godine mada bi prvi pogled bačen na tribine rekao – star je najmanje sto godina. Izbledele, stare stolice, dotrajala spoljašnjost prekrivena grafitima i beton koga su pregazili i vreme i vlaga je nešto što se može videti na ovom, inače lepom zdanju.

Mada izgleda starije, izgrađen je samo četiri godine pre stadiona "Rajko Mitić“ i nekako stvaraju sličan utisak kada je reč o ambijentu u celini, s tim što je na "Marakani“ štošta zamenjeno i renovirano u poslednjih godinu i po dana.

Kada skrenete iz Dioklecijanove ulice levo, videćete ga udaljenog petstotinak metara iza raznovrsnog rastinja i palmi i odaće utisak egzotike, baš kako izdaleka izgleda i sam grad.

Foto: Getty Images

Ipak, kao što razglednice nisu merilo lepote Napulja, tako i fotografije "San Paola“ umeju da zavaraju. Tek kada se priđe, vidi se prava slika.

Kada je reč o gradu, slika nije baš svuda najsrećnija. Mada je bremenit istorijom pa ima najstariju aktivnu operu "Teatro di San Karlo“, baziliku "Santa Retistuta“ iz četvrtog veka, katakombe San Đenara, te zamkove, muzeje i drugo, Napulj ima i specifičan, nemiran duh, a standard nije impresivan.

U predgrađu milionskog grada, koji se kune u svoj fudbalski klub mnogo je oronulih fasada, smeće na ulicama nije neuobičajena pojava, a boje na ulicama ne deluju tako živo kao iz aviona.

Stadion Napolija se, sa te strane, pomalo uklapa u okolinu. "Pavle“ je renoviran prvi put 1989. godine za potrebe Svetskog prvenstva u Italiji, igranog godinu dana kasnije.

Foto: Getty Images

Od izgradnje, kapacitet mu je smanjivan sa 110.000, do 60.240 mesta, koliko ima sada, a očekuje se da ih bude još manje (55.000) kada se novi ciklus obnove stadiona završi naredne godine.

Kao što je Napulj treći najveći grad iza Rima i Milana, tako je i njegov stadion treći najveći u Italiji posle "San Sira“ i "Olimpika“. Na njemu su za samo šezdesetak godina prodefilovale mnoge legende od kojih su neke igrale za klub.

Pre svih, jedan od najvećih igrača svih vremena Dijego Armando Maradona bio je i ostao ikona Napulja.

To smo mogli da vidimo i u Beogradu kada su navijači uz barjak sa likom jednog od svojih preminulih tifoza postavili još onaj sa likom Maradone. Napolitanci ga nisu zaboravili, ali su pokazali i da je ljubav prema naciji ipak pretpostavljena ljubavi prema klubu.

Foto: Getty images

Prisetimo se polufinala Svetskog prvenstva igranog u Italiji. Igrale su selekcije domaćina i Argentine i to baš na "Svetom Pavlu“. Ekscentrični "El Pibe“ je tražio od navijača Napolija da podrže Argentinu, jer je u tom trenutku igrao za napuljske "plave“.

Izvinili su se, ali tada možda jedini put nisu mogli da ga poslušaju i ispoštuju.

"Maradona, Napulj te voli, ali Italija je naša domovina“, pisalo je na transparentu posvećenom čuvenom Argentincu.

Grad je ispoštovao argentinsku himnu koja nije izviždana, što je "gaučose“ tokom tog prvenstva pratilo po Italiji.

I skoro trideset godina kasnije, po njegovim ulicama mogu da se vide naznake tog poštovanja i ljubavi koje su navijači Napolija gajili prema Maradoni.

Foto: Getty images

Ne može se isto reći i za aktuelnog predsednika Aurelija De Laurentisa. Ćaskajući sa dvojicom prijatelja koji rade kao ugostitelji u hotelu saznajem da njih obojica nedvosmisleno navijaju za Napoli, ali da se dele po pitanju podrške predsedniku kluba.

Slično je, kažu i sa mnogo širom grupom ljudi. Jedan misli da De Laurentis krade i stavlja novac u svoj džep, drugome to nije važno kad vidi kako po terenu 110 sa 68 metara "vezu“ Mertens, Insinje, Hamšik, Kaljehon i ostali.

Taj drugi objašnjava i da mu je strast bitnija od toga kako izgleda stadion, jer tvrdi – džaba stadion ako nema igre.

A Napoli je poslednjih godina zaista ima. Mauricio Sari sada doduše svoju filozofiju fudbala primenjuje u Čelsiju i "Plavci“ igraju drugačiji fudbal nego pre, ali je kod Napolitanaca došao Karlo Ančeloti.

Ranijih godina se dešavalo da ih sreća ne prati ili da jednostavno ima jačih, ali nikad nisu lako otpisivani, pa ne mogu ni sada, kao jedni od favorita za završnicu nokaut faze Lige šampiona.

Bore se za titulu u Italiji, što nesumnjivo znači ovdašnjoj populaciji i kraju grada gde fudbal deluje kao jedna od vedrijih tema za razgovor.

Foto: Getty images

Možda je tako bilo i pre skoro četrdeset godina, oktobra 1979. kada je "San Paolo“ na svojim tribinama ugostio rekordnih 90.000 duša na utakmici protiv Peruđe.

Baš kod te utakmice možemo videti kako su strastvenog karaktera Napolitanci jer je "polovina“ ljudi došla da iz sveg glasa bodri svoje, a druga polovina da izviždi Paola Rosija koji je te godine odbio da pređe u Napoli.

Na ulicama je uobičajeno videti grupicu koja se objašnjava koristeći tri "italijanska“ prsta i čini se da u svakom stanovniku Napulja potajno čuči neki tenor.

Kad se ta sposobnost prenese na tribine, onda ona fraza o 12. igraču malo manje zvuči kao fraza. Slično je i na "Rajku“ na kom Zvezda daleko teže gubi svoje utakmice kada iza sebe ima 40, 50 hiljada ljudi dok se na tribinama ore njene pesme.

Možda je baš ta sličnost jedan od razloga za dobre odnose navijača dva kluba koja će igrati večeras od 21 sat.

Potvrda tih odnosa je i grafit ispred stadiona na kom je ispisano "Beograd je samo Crvena zvezda“, te odmah pored i uvredljiv posvećen Partizanu.

Ako se strast jednih i drugih navijača prenese na teren, onda će dole na travi biti zagarantovana dobra predstava, a "Sveti Pavle“ bi, uz malo sreće, za Zvezdu mogao da dobije simboliku kao stadion sličnog naziva udaljen 260 kilometara od ovog živopisnog mesta – onaj u Bariju, svi znaju koji. I svi se nadaju da će ovo "sveti“ u nazivu stadiona još jednom za njih biti neka vrsta talije za pobedu. Miloš Ljubisavljević