Odgovori i stavi tačku na pitanje – ko je najveći u istoriji

Možete do sutra da sumnjate u mene, oduvaću vam sumnje kao metlom – ovako razmišlja vrhunski sportista kad mu na putu ne stoji jedina stvar koja može da ga uništi: sumnja u samog sebe i ono što želi. Ona često nijansira velikog šampiona od prosečnog sportiste.

M.Ljubisavljević
Podeli
Getty images
Getty images

Kada se neuspesi i sumnje ipak dese, možemo da biramo - kraj ili borba. Jasno je šta su poslednjih godina birala trojica najvećih šampiona koje je tenis video i jasno je šta je izabrao Novak Đoković.

Zbog toga je od ponedeljka petog novembra još jednom postao najbolji teniser planete. Stigao je do finala, izgubio od Karena Hačanova i to je već sutradan palo u drugi plan kada je osvanula nova ATP lista.

Pre pet meseci izgledala je daleko lošije, a broj 22 je zamenjen brojem jedan što i sam Novak kaže da je tada delovalo kao naučna fantastika. Za "naučnu fantastiku" ispade zaista fantastično.

"Ama, misli dobro, pa će dobro i biti", pisao je svojevremeno Ivo Andrić, "Velika je nesreća kad čovek ne zna šta hoće, a prava katastrofa kad ne zna šta može", poručivao je Jovan Dučić.

Getty images
Getty images

Na neki način, najbolji srpski teniser Novak Đoković nije tokom dve godine mogao da se pronađe ni u jednoj od ove dve rečenice. Ako je i znao šta može, posle Rolan Garosa 2016. više nije znao šta hoće i to je mnoge nateralo da kažu kako je odigrao svoje.

Danas ćute jer je momak koji je "odigrao svoje" uspeo da se vrati tamao gde je svih ovih godina i pripadao - na sam teniski vrh. Put do tamo ga je vodio preko povrede, izgubljene motivacije i velikog pada koji su tokom godina prevazilazili i njegovi najveći rivali, Rafael Nadal i Rodžer Federer.

"Bio sam u toj situaciji nekoliko puta tokom svoje karijere, ne samo jednom. Znam kako sve funkcioniše. Jedino što vam je potrebno jeste zdravlje, a ako ste motivisani da se vratite, nećete zaboraviti kako se igra tenis", podsetio je jednom prilikom Nadal.

Ako se vratimo 11 godina unazad, kada je Đoković tek počeo da se probija na ATP listi do, u tom trenutku, neslućenih visina, do svih nas su između ostalih stizale i informacije procene doktora i lekara o Nadalovom stilu igre.

"Kolena će mu stradati za nekoliko godina", "Povrede će mu okončati karijeru", "Igra previše intenzivno i previše troši svoje telo", samo su bila neka od pesimističnih predviđanja kada se govorilo o Špancu.

Istina, on se obilato oslanja na svoje fizikalije, trčanje, vanserijski spin iz forhenda, sve su to zaista i trpela kolena i Nadal je plaćao ceh pauzama po nekoliko meseci.

Getty images
Getty images

"Australijan open sam morao da propustim zbog povrede, a nije bilo lako da provedem 11 meseci bez osvojenog turnira. Morao sam naporno da radim kako bih opet postao - ja", rekao je Nadal posle finala Rolan Garosa 2010. godine.

Malo ko od tih stručnjaka i lekara je predviđao da će igrati na istom nivou i kada se vrati, a Rafa je upravo to uspeo.

Sećate li se Federera s početka 2009. godine? Čovek je 2007. godinu završio osvajanjem tri GS turnira, sledeće godine je primat preuzeo Nadal kada ga je "oduvao" u finalu Rolan Garosa. Švajcarac je potom osvetu vrebao u finalu Vimbldona 2008. i opet je bio poražen, plakao je.

Početak 2009. dočekao je na drugom mestu, izgubio je u finalu Australije i sećam se tadašnjih ocena da je i on u opadanju i da nije mogao večito da računa na vrhunsku formu.

Vratio se i počeo opet da pobeđuje. Kada je 2013. i 2014. još jednom počeo da pada, priče su se ponovo razbuktale - te neće osvojiti nijedan Grend slem više, te vreme je za penziju...

Punih deset godina od kada je prvi put prepustio "broj 1" Nadalu, Švajcarac je malo promenio pristup tenisu, ležerniji je i opušteniji, igra elegantno kao uvek i više neće odigrati 97 mečeva kao 2006. godine, već upola od toga (prošle godine na primer 57), ali će većinu pobediti sa punih 37 godina.

I postavio je domaći zadatak svojim rivalima jer sada ima 20 titula sa Grend slem turnira. To je mentalitet šampiona koji lekari i stručnjaci ne smeju da previde, a radili su to u kriznim momentima i sa Nadalom i sa Đokovićem i sa Federerom, iako sva trojica i dalje učestvuju u borbi za najboljeg svih vremena.

Getty images
Getty images

"Igraću do 40. godine, samo možda ne na turu. Imao sam problematične sezone poslednjih godina i sumnjao sam u sebe. Mislim da ljudi to mogu da shvatim. Zaista sam se osećao kao da mi je karijera gotova", pričao je Federer i pokazao da je sumnja u sebe sastavni deo sporta kada se zenit dostigne, pa onda još i potraje.

Slično se desilo i u prethodne dve godine sa Đokovićem. Bilo je mnogo sumnji i među navijačima u Srbiji koji su govorili da je "to to od Novaka" ili da je gotov.

Malo ko bi početkom 2018. kladio da će sa 22. mesta moći da se probije do mesta najboljeg. Sezona je počela užasno na australijskoj i američkoj turneji, svi već znamo da je usledila operacija lakta i jedan od ključnih trenutaka - povratak stare dobitne ekipe Marjana Vajde i Gebharta Fil Griča.

Novak je tenis i pre njihovog povratka znao da igra, ali je bilo potrebno da odagna nedosatak vere koji je gajio. Samopouzdanja nije bilo i naporniji treninzi nisu tu mnogo pomagali.

Posle Šangaja to prvo mesto nije bilo toliko neuhvatljivo, ali je pre Pariza radovalo to raspoloženje u kom je Novak bio uoči turnira. Povreda rivala nikada ne zadovoljava navijače, ali možemo slobodno da kažemo da nam je drago što se Nadal, za njegovo dobro, povukao u Parizu.

Razlog je jednostavan – nije rizikovao da pogorša svoje stanje i možda će se još jednom vratiti bolji nego što je bio pa da nam, zajedno sa Đokovićem priušti neki od vrhunskih mečeva poput onog iz polufinala Vimbldona.

Pred to polufinale, Rafa je bio favorit i najveći test za Đokovića. Logično, još jednom je bilo neverice da Novak dalje od tog polufinala može.

Getty images
Getty images

"Sumnja drugih ljudi? Ne, meni nije potrebna spoljašnja motivacija da budem na terenu svakoga dana sa istom dozom strasti. To je moj lični motiv. Čak i ja sam imao sumnje, to je deo sporta i života. Sumnja je dobra po mom mišljenju. Ako je nemate, onda ste arogantni jer u realnom svetu nije sve tako savršeno", rekao je u avgustu Rafa i podsetio zašto nepoverenje drugih ljudi u nečije mogućnosti ne znači ništa.

Naročito kada je reč o igraču koji je jedan od najboljih u istoriji svoje igre. Rodžer je poslednjih sezona posle pauze zbog povrede delovao kao "vino", ili "feniks" zbog načina na koji se uzdigao.

Novak je sve vreme bio tu, jer sve do 2016. nije bilo pauza i padova i kada se jedan desio, svi koji u Srbiji navijaju za njega su mogli samo da se nadaju da će ponoviti povratničke podvige Nadala i Federera.

Osvajanjem Vimbldona, Sinsinatija i Zlatnog mastersa, pa potom i US opena, to je uradio i lestvicu podigao na viši nivo. Sledeći cilj je bio da se vrati na vrh. Kada je povlačenjem momka sa Majorke sa turnira u Parizu i to uspeo da uradi, ostaje da vidimo sa kojim će žarom napasti naredne trofeje.

Ako je verovati njegovom ocu Srđanu Đokoviću, Novak se neće zaustaviti dok ne poobara sve rekorde, a malo ih je, kaže, ostalo. Stariji Đoković je u jutarnjem programu TV Prva u nedelju ujutru podsetio i da njegovog sina na zapadu ne vole, ali kada je rešen da dominira kao sada – drugi teniseri i organizatori turnira se ništa ni ne pitaju.

Upitao je Đokovićev otac tada još jednu stvar,"Šta mislite zašto u Kini pravi najbolje rezultate?" i odmah dao odgovor "Zato što tamo oseća ljubav".

Voleli ga ili ne voleli, moraće da prihvate da će postati najbolji u istoriji "belog sporta", zaključio je Srđan Đoković. Sumnje više nema, sledeći Novakov cilj je da osvoji što više Grend slem titula, proba da odgovori na pitanje – ko je najveći teniser svih vremena, i na njega umesto upitnika stavi tačku jednom za svagda.

Miloš Ljubisavljević

Sport

Veni, vidi, al’ ne i vici

Kada bi postojala Liga šampiona koja bi se igrala samo na beogradskoj "Marakani", Crvenoj zvezdi bi se smešila druga faza takmičenja. Ovako će morati da pričeka dok treneri i stručni štab ne uspeju da naprave formulu po kojoj bi njeni fudbaleri bili konkurentniji u gostima nego sada. Ili da dovedu još dva Marka Marina.

Miloš Ljubisavljević četvrtak 29.11. 19:15 Komentara: 50

Zvezdi ne prija italijanska kuhinja

Utakmica Crvene zvezde i Napolija još jedna je u nizu prilično čestih evropskih okršaja srpskog šampiona sa ekipama iz Serije A. Strasti i uzbuđenja bilo je na pretek, ali crveno-belima izgleda da nikako ne prija italijanska „kuhinja“.

Zoran Kecman sreda 28.11. 16:55 Komentara: 19
strana 1 od 4 idi na stranu