Momci, možete i bolje od Nemačke, a vi ostali – poziv Srbije je zlatan

Kada je Nikola Milutinov uhvatio alej-up pri rezultatu 12:8 za Srbiju publika u SPENSU je skočila na noge, a taj potez je bacio u sve u senku, jer, oho ho, počeo je košarkaški šou – razvalićemo Nemce!

Dečko je loptu stigao na pola table i potvrdio da će naši visoki igrači stvarno resetovati protivnika na fabrička podešavanja i vratiti mu milo za drago za poraz u februaru (79:74).

Istina je bila malo drugačija. "Orlovi" su poraženi kod kuće 88:81 mada početak utakmice nije to nagoveštavao. I naročito ne prethodni meč u kom je Srbija pobedila Gruziju sa 87:50.

Todorović kreće agresivno na koš odmah u prvom, drugom napadu, osokoljen sa 24 poena protiv Gruzina i neka proba, neka ide do kraja, atletske sposobnosti mu ne manjkaju.

Vodimo 7:0 za minut i po, Jelovac pogađa, Milutinov skače. A onda nekako kao iz drugog plana Bencing daje dva penala. Ok, nije strašno. Onda trojka, hajde dobro 7:5, kratak pad. Koji minut kasnije usledio je potez sa početka teksta.

StarSport

Kolega pored je radio utakmicu Belgija – Japan, gde "Samuraji" imaju u šaci pobedu života, Belgijanci se bore za "goli život", ali me je to zakucavanje Milutinova potpuno ’odseklo’ i usmerilo svu pažnju samo ka košarci.

Bilo je jasno da Nemci imaju vrlo pristojan tim, ali se činilo i jasnim kao dan da mi imamo kvalitetnije igrače. I dalje sam bio ubeđen da glatko dobijamo.

Umesto toga, trojka Akpinara i 23:21 za Srbiju na kraju prve četvrtine bila je signal za alarm. Već su nam spakovali pet trojki, da li je moguće? I to svako po jednu – Akpinar, Šruder, Bartel, Bencing i Tada.

Ipak, kad primite tolike trojke za deset minuta, a vodite, opet ima razloga za optimizam. Računate da protivnik neće nastaviti da pogađa sve što baci, a da vi nećete igrati tako labavu odbranu pa da dozvoljavate otvorene šuteve. Greška.

Nemci su se tako, uporni poput krpelja držali blizu i kad god bismo se odmakli, oni bi imali brz odgovor.

Slično kao kod 7:0, delovalo je i kad su „Orlovi“ po prvi put otišli na +10 (33:23). Još jednom se budio osećaj – razbićemo ih. I onda opet, Kleber šamar, pljas, nova trojka.

Veća žal mi je bila što nam nisu toliko škodile trojke Nemaca (više su nas nervirale) koliko smo naudili sami sebi. Srbija je na spoljnim pozicijama debelo zatajila u napadu, pa je Micić promašio svih 12 šuteva iz igre, Todorović je imao 2/10, a zbirno su Peno, Vasa, Milosavljević i Todorović imali mršavih 6/35.

Napad su kompenzovali Marjanović (22), Jelovac (19) i Milutinov (16) poena, ali je problema bilo i u odbrani. Tako je Šruder, što iz pika sa Cirbesom, što igrom jedan na jedan mučio naše igrače spoljne linije.

Micić ga je jurio iz Cirbesovog bloka, iako je možda bolje rešenje bilo da ide „ispod“ jer zna da plej Nemačke više voli da ide do koša. Tako je Šruder tokom većeg dela meča demonstrirao klasu koju donosi NBA liga i kao takav igrač pravio razliku, koju Peno i Micić ne prave. Plej Atlante je do kraja sakupio 21 poen.

Bilo je situacija kada odbrana nije ni mogla da uradi mnogo toga, jer se lopta u napadu gostiju kretala stvarno dobro do ćoškova odakle bi poletala i cepala mrežicu.

Ali onda kad uđete u koš šansu, dobijete faul, a onda šutirate mršavih 63 posto sa slobodnih bacanja je greh preko kog je teško preći. U Frankfurtu su naši igrači pogodili 15/24, u Novom Sadu 20/31. Premalo. Pa i Šruder se ispucavao i promašivao, Bencing je pogađao bitnije šuteve, ali uporedite 20/22 i 20/31 i mnoge stvari će biti jasnije.

Osim toga, nesmotrenost Jelovca u napadu iz kog umesto jednog, primamo četiri poena je potpuno apsurdna. Nemci, što bi naš narod rekao, nit luk jeli, niti luk mirisali stigoše za minut šest poena prednosto sa 81:75 do 82:81 posle zakucavanja Cirbesa.

Od svih onih promašenih bacanja daleko je teže svariti 13:0 na kraju za Nemačku i debakl za dva minuta. "Mislim da protiv njih moramo da igramo baš kao i protiv Gruzije u smislu odbrane koja je bila izvanredna od samog početka. Onako kako kreneš, tako i završiš. Nemci su dosta talentovanija ekipa od Gruzije, ali kako smo se spremili protiv Gruzije, spremićemo se i za Nemce", rekao je pre utakmice Vasa Micić i baš to što je apostrofirano, to je falilo.

Da igrači imaju energiju i volju, može se videti i iz „golubarnika“ hale u kojoj igraju, ali da nemaju konstantnost u svojoj igri – nemaju.

Komotnih dvadesetak razlike sa Austrijom i Gruzijom na startu kvalifikacija u Beogradu su nas možda uljuljkali da i, realno oslabljeni, možemo lagano kroz kvalifikacije. Ispade da je to tačno samo donekle. Naročito ako se setimo Beča gde smo se provukli "kroz iglene uši" trojkom Alekse Avramovića, kada je sprečio senzaciju, a Srbija pobedila 82:81.

Gruzija je oba puta razbijena, istina, ali prva pristojna prepreka u vidu uporne Nemačke i stali smo. Ma kakvu da je papazjaniju napravila FIBA čitavim ovim kvalifikacijama, na takve poraze nismo navikli.

Starsportphoto

Nije loše što smo u timu mogli da vidimo i neka nova lica, pa su tu Avramović, Todorović, Jelovac, Đoković, Radanov, Peno uz neke momke koji su već igrali i ranije.

Osveženje je i lepo da dobiju priliku. Ali čak i oni znaju bolju košarku i mogu bolje od ova dva poraza. Avramović je poslednjih meseci redovno zatrpavao koševe po Italiji, Đoković do povrede prodavao krosovere po regionu, Jelovac je ubacio 49 (četrdeset devet) poena Kalevu u VTB ligi... ali nismo navikli da Srbija gubi od Nemačke u košarci ko god igrao za njih i ko god obukao dres „Orlova“.

Da je moglo bolje, moglo je, da moramo dalje, moramo. A dalje idemo sa drugog mesta grupe u kojoj imamo četiri pobede i dva poraza pa se od kraja leta i tokom jeseni igramo sa Grčkom, Izraelom i Estonijom.

Grčka i Nemačka su u novu Grupu L sa šest reprezentacija prenele po 12 bodova, Srbija ima deset, Izrael devet, Gruzija i Estonija po osam.

Koliko poraz od Nemačke može da zaboli, saznaćemo već posle 13. septembra kada kvalifkacija nastavljamo u gostima Grčkoj. Najavljuju da će im igrati Janis Adetokumbo, ali jedna lasta ne čini proleće pa tako ni on sam grčki tim koji je i bez njega za poštovanje.

Za poštovanje je i ovaj naš, samo što to mora da dokaže i sa malo jačim protivnicima od Austrije ili Gruzije. Ili to, ili da se obistine reči selektora Đorđevića.

"Nadam se da ćemo okupiti solidnu reprezentaciju. Više ne vidim razloga da neko kaže 'NE'. Ugovori su potpisani, letovanja će biti odrađena, glava će biti odmorna, povrede su sanirane. To nije obaveza, ali mnogi od njih imaju sigurno želju da daju više za ovaj dres. Bez obzira koja imena imamo, više volim da ih vidim u redu ispred mene, nego iza mene na klupi. Nadamo se da će neki od igrača koji su imali izgovore koje ne razumemo i delimo, prihvatiti zlatni poziv za našu reprezentaciju".