Jedinstveni Antara – od Žitišta, preko Humske, do heroja Atletika i legende Primere

Pokojni Radomir Antić ostaće zauvek upamćen u istoriji fudbala.

Podeli
Foto: FK Partizan
Foto: FK Partizan

Jedan od najcenjenihih fudbalskih stručnjaka sa naših prostora je prestižnu reputaciju izgradio u jednoj od najjačih fudbalskih liga sveta.

Antić je tokom 32-godišnje trenerske karijere vodio osam klubova i jednu reprezentaciju.

Međutim, pre svega će ostati upamćen kao jedini trener u istoriji koji je vodio oba madridska kluba – Real i Atletiko, te njihovog najvećeg rivala Barselonu.

"Zaista sam ponosan na činjenicu da sam jedini trener na svetu koji je vodio tri najveća španska kluba", prokomentarisao je ovo jednom.

Antić je jedan od tek dvojice trenera, uz Enrikea Fernandesa Vilu, koji je bio trener dva najveća španska kluba Reala i Barselone.

Ipak, srpski stručnjak je najveći pečat ostavio na bivšem "Visente Kalderonu", jer je 1996. predvodio Atletiko do duple krune.

Antić je tada predvodio Atletiko do tek prve titule posle skoro 20 godina, a trenutno pretposlednje od ukupno 10 koliko su ih osvojile "jorgandžije".

Foto: Reuters/Desmond Boylan
Foto: Reuters/Desmond Boylan

Rođen u Žitištu 1948. godine, Antić je igračku karijeru počeo u Slobodi iz Užica 1967, da bi već sledeće sezone prešao u beogradski Partizan.

U Humskoj je proveo narednih osam godina i bio deo crno-bele odbrane na 181 prvenstvenoj utakmici, na kojima je postigao i devet golova te osvojio titlu šampiona Jugoslavije.

"Partizan je moja prva velika stanica u karijeri. Ponosan sam na period proveden u klubu u kojem sam takođe ispisivao njegovu istoriju. U Beogradu sam osnovao i porodicu, delio lepe i manje lepe trenutke sa Partizanom",
rekao je svojevremeno Antić.

Potom se otisnuo u Tursku gde je dve sezone igrao za Fenerbahče, naredne dve godine je proveo u Real Saragosi, dok je poslednje četiri sezone svoje igračke karijere nastupao za engleski Luton Taun.

Tokom igračke karijere zabeležio je i jedan nastup za reprezentaciju SFR Jugoslavije, kao igrač Partizana 1973. godine.

Četiri godine po okončanju igračke, počeo je trenersku karijeru, 1988. u Saragosi, a potom dolazi na čuveni Santjago Bernabeu.

"Bila je čast i ponos da se radi u Realu. U njemu sam sebi pokazao da sam spreman i za najveće izazove. Sećam se dana kada su me smenili, koliko sam bio smiren. Ono što se sa Realom dešavalo posle je bio problem onih koji su me smenili",
rekao je Antić o Realu.

Nakon kratke epizode u Realu, tri godine je vodio Ovijedo, a onda 1995. dolazi u Atletiko. Uz kraće prekida predvodio je "jorgandžije" u ukupno tri mandata do 2000. godine.

Nakon istorijske sezone 1995-1996 nije uspeo da ponovi sličan rezultat u narednoj, a nakon što je slabo počeo 1997-1998 i ispao iz Kupa UEFA uprkos velikim pojačanjima poput Žunjinja i Kristijana Vijerija, dobio je otkaz.

Foto: Reuters/Giampiero Sposito
Foto: Reuters/Giampiero Sposito

Na prelazu između dva milenijuma je opet bio za kormilom Ovijeda, da bi 2003. dobio poziv Barselone.

Preuzeo je Blaugranu na sramotnoj 15. poziciji od Luja van Gala i do kraja sezone ju je doveo do utešnog šestog mesta, dok je u Ligi šampiona eliminisan u četvrtfinalu.

Uprkos dobrim rezultatima u izuzetno teškoj situaciji, Barselona nije zadržala Antića, već ga je na leto zamenio Frank Rajkard kao deo generalne rekonstrukcije tima od strane novog predsednika Đoana Laporte.

Usledila je njegova najveća greška u karijeri i prihvatanje pozicije trenera Selte na polusezoni, a koja ga je otpustila nakon samo devet kola zbog tek sedam osvojenih bodova.

Međutim, rezultat na kraju sezone je pokazao da nije Antić bio problem, jer je tim iz Viga svakako eliminisan iz Primere.

Sam Antić je posle priznao da mu je to bila ogromna greška i da nikad više neće preuzeti neku tim usred sezone.

Foto: Srdjan Stevanovic/Starsportphoto ©
Foto: Srdjan Stevanovic/Starsportphoto ©

A onda je došao avgust 2008. godine i početak najsvetlije ere srpskog fudbala u novijoj istoriji. Era, kratka ali upečatljiva jer nacionalni tim dugo pre i posle toga nije bio ponos cele države kao tad.

Antić je posle višegodišnjeg mučenja konačno uspeo da napravi od talentovanih srpskih fudbalera pravi tim i odvede "Orlove" na Svetsko prvenstvo u Južnu Afriku, prvi put pod nazivom Srbija.

Ekipa predvođena Vladimirom Stojkovićem, Branislavom Ivanovićem, Nemanjom Vidićem, Dejanom Stankovićem, Milošem Krasićem i Milanom Jovanovićem se prošetala kroz kvalifikacije.

Međutim, na Mundijalu je naša selekcija se nije snašla, dogodilo se previše neočekivanih stvari, pa je uprkos istorijskoj pobedi nad Nemačkom razočarala naciju.

Nakon JAR Antić više nije imao podršku saveza na čelu sa Tomislavom Karadžićem, a posle remija sa Slovenijom (1:1) u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo FSS mu je uručio otkaz.

Nakon Srbije imao je još dve kratke trenerske epizode u Kini u ekipama Šandong Luneng i Hebei, bez većih uspeha.

Iza sebe je ostavio suprugu Veru, ćerku Anu, suprugu direktora KK Partizan Nikole Lončara, te sina Dušana.

A. Kovačević

strana 1 od 3 idi na stranu