Šta je pokretalo Brajantove opsesije?

Jedan od onih koji su bili izuzetno bliski Kobiju Brajantu i imao širok uvid u njegov život i karakter bio je prestižni novinar ESPN Adrijan Vojnarovski.

ESPN
Podeli
Photo by Kevork Djansezian/Getty Images
Photo by Kevork Djansezian/Getty Images

Dva dana nakon tragedije u kojoj su poginuli Kobi i njegova 13-godišnja ćerka Điđi uz još sedmoro osoba, Vojnarovski je ispričao svoju priču o legendi Los Anđeles Lejkersa.

Za one kojima je lakše da pričitaju na srpskom, priredili smo priču Vojnarovskog o Brajantu sa ESPN za vas:

"Kada je Kobe Brajant želeo da razgovara, poslao bi poruku ili mejl: 'Kada opet ideš u ovom pravcu?' To je bio njegov način sugestije da rezervišeš let. Gotovo sve što je Brajant delio je postajalo priča. Nikad nije bio umoran od vrtloga koji ga okružuje. U stvari, on ga je pokretao.

U većini ovih intervjua, Brajant se trudio da pošalje poruku upravi ili trenerima, saigračima ili protivnicima, ponekad svima zajedno pri jednom viđanju.

Tamo u novembru 2010, a ja nisam znao za to, meta je bio Majkl Džordan. Los Anđeles Lejkersi su osvojili dve uzastopne titule i Kobi je stigao na jednu od izjednačavanja sa Džordanovih šest prstenova. Džordan je rekao nešto što se nije svidelo Brajantu – izostavio ga je sa neke liste sjajnih igrača.

Kada sam ga pitao o Džordanu, Brajant je imao uvodnu priču o Majklu Džeksonu. Rekao mi je da ga kralj popa zvao kada je bio u Lejkersima, rekavši mu da oseća da je Brajant mnogo tužan zbog toga što je drugačiji i da bi trebalo da se vide i razgovaraju.

To je bilo nešto o čemu Brajant nikad ranije nije pričao. Sećam se da sam konstantno gledao ka snimaču plašeći se da se ne pokvari.

U restoranu na četvrtom spratu hotela u Minespolisu, Brajan se otvarao o sebi i kralju popa. Uveć su pamtiti njegovu jaknu – ljubičasu i zlatnu, sa pet Lebro O'Brajen trofeja koji su ukrašavali leđa i rukave. Izgledao je kao poštar koji nosi oznaku svoje države na izlasku na picu u petak uveče.

'Uvek smo pričali kako se on spremao da stvara muziku, kako se spremao za koncerte', rekao mi je Brajant. 'Uvek me učio kako je on radio, kako je napravio album "Triler", album "Bed", sve detalje u vezi sa tim. To je bila sva potvrda koja mi je bila potrebna – da znam da moram da se fokusiram na svoj zanat i da se nikad ne kolebam. Jer ono što je on radio i kako je to radio, bilo je psihotično. Pomogao mi je da dostignem nivo na kojem sam bio sposoban da osvojim tri titule igrajući sa Šekom zbog svoje pripreme, svog proučavanja. I sve je samo raslo.

To je mentalitet koji imam, ne sportski. Nije to od Džordana. Nije to od drugih sportista. To je od Majkla Džeksona'.

Foto: Reuters/Alan Mothner
Foto: Reuters/Alan Mothner

"Život mi se premotavao pred očima, a Kobi je samo sedeo... Smiren"

Stvar je u tome, Majkla Džekson je bio sve Kobiju Brajantu. On je želeo Džordanov blagoslov kao što ga je nova generacija igrača želela od Kobija. Džordan nikad nije bio blizak sa Brajantom, Brajant nikad nije bio blizak sa Lebronom Džejmsom, i tako je uglavnom sa većinom zvezda koje su ikone. Nadmetanje je surovo – nije bitno da li je stvarno ili je istorijski narativ. U vreme osnaživanja igrača, Brajant se ponosio nečim što bi drugi smatrali delom svog životnog dostignuća: Nikad nije morao da smanji platu da bi osvojio titulu.

Jednom prilikom, večerali smo "Kod Havijera" u Njuport Biču i iznenada počeli smo jedan od naših najčudnijih razgovora: Kobi je bio uveren da predsednik Lejkersa Džima Bas želi da "amnestira" preostali novac i godine u njegovom ugovoru i natera ga da napusti Lejkerse. Nije imao dokaz, samo je slutio.

'To se nikad neće dogoditi', rekao sam mu, 'Spalili bi grad'.

'Mislim da on to želi da uradi', insistirao je Kobi.

'Pa, šta bi se onda dogodilo?'

'Otišao bih u Njujork i igrao za Fila (Džeksona)'.

Nije bilo razloga da se veruje da je Bas ikad to razmatrao, ali Kobi nije prestao da priča o tome to veče. Na neki način, to je bila retka kriza Brajantovog samopouzdanja. Morao je da shvati da ga Lejkersi nikad ne bi oterali. Ipak, tokom večera je nastavio da se vraća na tu ideju.

Čuli smo se nekoliko nedelja kasnije, i izgledalo je da više nije zabrinut da će Lejkersi "amnestirati" njegov ugovor. Kobi se koncentrisao na nešto drugo, jer je uvek imao nešto drugo na umu.

Vozio sam u nedelju popodne, pričao sa direktorom o predstojećem roku sa trejdove, kada sam mu iznenada rekao da ću ga pozvati kasnije. Moj telefon je počeo da odskače od niza poruka. Zaustavio sam se i pokušao da shvatim šta se dogodilo.

Foto: Reuters/USA Today Sports
Foto: Reuters/USA Today Sports

"Želim da umrem mlad i budem ovekovečen"

Priča o letu helikopterom u nedelju ujutru na košarkašku utakmicu sa ćerkom Đijanom. Predsednik Lejkersa i generalmi menadžer Rob Pelinka, Brajantov bivši agent i možda njegov najbliži prijatelj, su me u poslednje vreme zabavljali pričama o Kobijevoj strasti zbog treniranja Điđijinih timova. Kad mi je informacija potvrđena i kad sam poslao izveštaj, deo mene je i dalje očekivao da će me Kobi kontaktirati, 'Hej čoveče, zeznuo si! Ovde sam!'

Devet izgubljenih života u nesreći, uticaj na porodice, prijatelje i voljene je neizmeran.

Jedna od najboljih strana ovog posla je dugo bila ta nasumična poruka ili mejl, sa pitanjem: 'Kada opet ideš u ovom pravcu?'. Dugo je Kobi Brajant bio centar mnogih života. To je najteži deo danas, jer tako jasno postao centar sveta svojih malih devojčica, a to je sada sve nestalo.

Uvek sam očekivao da Điđi i njene tri sestre preći dug put da bi dali smisao života svom ocu. Da li su ga promenilie? Ne znam. Verujem da su ga učinile boljim čovekom, na način kako to većina dece radi sa svojim tatama.

Mi ostali ćemo preživeti što više nećemo čuti Brajanta, ali njegova žena i mlade devojčice, pa, to je praznina i gubitak koju nijedna priča, nijedna veče sa 81 poenom, nijedna titula ne mogu nikad da nadoknade. Posle 20 sezona sa Lejkersima i svetskom dominacijom, ovo je bila Kobijeva najbolja godina, njegov najbolji nastup.

Otac i ćerka pored terena u Bruklinu, razgovor o košarci, smeh, zbližavanje – to je slika za naredne vekove".

Priredio A. Kovačević

strana 1 od 2 idi na stranu