Prazna Humska je poslala poruku – Partizanu su potrebne promene

Proteklog leta kao i svakog prethodnog iz Humske 1 su najavljivani plasman u grupnu fazu Lige Evrope i pre svega povratak titule. Evropa je bila samo pusti san, a već sada ni borba za povratak trofeja ne izgleda preterano realno.

Partizan se muči još od početka sezone, od jula, ubedljivi trijumfi nad Rudarom na startu kvalifikacija za LE su bili lažna slika jer već u prvom kolu Superlige crno-beli su poklekli, i to od Radnika u Surdulici.

Minimalne pobede u naredna dva kola su malo zamaskirale činjenicu da Partizan nema tim dostojan svog imena.

Crno-beli nisu uspeli da pobede anonimni litvanski tim Trakaj, potom ni Mladost iz Lučana, koja je bila samo prva u nizu koja je odnela bod iz Humske u narednim mesecima.

Početkom avgusta usledila je dugo najavljivana i od mnogih strastveno željena promena trenera, otišao je mesecima osporavani Miroslav Đukić, ali se ispostavilo da nije trener problem.

Dolazak druge igračke legende Zorana Mirkovića je donela mir u Humskoj, kako u svlačionici tako na tribinama i u javnosti, svi vole Batu i jasno je koliko Bata voli Partizan, ali opet, jasno je da nije trener problem.

Pod vođstvom Mirkovića Partizan je eliminisao danski Noršelan i stigao na korak od evropske jeseni, ali je turski Bešiktaš, iako daleko od svoje najbolje forme, s lakoćom zaustavio crno-bele.

Istanbulski tim je u potpunosti rasvetlio sve slabosti ovog tima, svaki nedostatak koji Mirković pokušava već mesecima da nadoknadi, ali ne uspeva iz prostog razloga što je to nemoguće.

Foto: StarSport

Iako Partizan statistički ima najbolju odbranu u Superligi, oni koji redovno prate crno-bele više su nego svesni ogromnih "rupa" u odbrani jer svaki rival, bez obzira na ime, na svakoj utakmici ima bar jednu, dve stopostotne šanse, a oni koji uspeju da ih iskoriste to pretvore u gol i u većini slučajeva i bod.

Mladi Svetozar Marković pokazuje da raspolaže talentom, ali i uprkos sada već dobroj saradnji sa Špancem Valejenteom ipak nije nivo koji je potreban Partizanu.

Iz tog proseka crno-bele odbrane iskočio je, pre svega ogromnom borbenošću i strastvenim nastupima desni bek Nemanja "Nema" Miletić, što ga je dovelo i do reprezentativnog dresa, ali s druge strane odbrane ne postoji jednak odgovor.

Drugi Nemanja Miletić ni letošnje pojačanje Slobodan Urošević jednostavno nisu dorasli timu u kojem igraju, rešenje je možda mladi Zlatan Šehović koga bi Mirković sigurno rado gurnuo u vatru, ali on ima problema s povredama.

Koliko je ranjiv Partizan po toj strani videli smo i u poslednjem meču u kojem je Napredak s lakoćom probio i stigao do gola iz svoje prve i jedine šanse na utakmici.

Koliki je problem taj deo tima pokazuju i medijske spekulacije da u Humskoj rade na povratku Ivana Obradovića, koji će uprkos godinama (30), te limitiranosti usled brojnih povreda kolena tokom karijere i pored svega toga izostanku sa terena od prošle sezone biti ogromno pojačanje za crno-bele, ukoliko zaista dođe u januaru.

Međutim, jedan igrač neće zatvoriti sve "rupe" u timu Partizana jer Mirković ne raspolaže s preterano velikim arsenalom ni u ostalim linijama.

Foto: StarSport

Vezni red bi trebalo da bude glavni adut crno-belih, i često to i jeste, ali od početka sezone, a posebno od dolaska novog trenera, retko smo na terenu viđali zajedno sve igrače na koje trener najviše može da se pouzda.

Ako je spreman Pantić, nije Zdjelar, ako je spreman Zdjelar, nije Pantić, a dolazak iskusnih Smiljanića i Šćekića su se pokazali kao promašaji jer nijedan od ove dvojice igrača nisu se nametnuli kao dobra alternativa u slučaju povreda prethodno pomenutog tandema.

Već nedeljama se čeka oporavak Tošića, a bez njega Mirković nema adekvatnu alternativu usled pada forme povrede ili jednostavnog umora Jankovića.

Đorđe Ivanović nikako da opravda ushićenje Ivice Ilieva nakon njegovog dolaska iz Spartaka kao "najboljeg igrača lige", Armin Đerlek je još suviše mlad da pokaže svoj pun potencijal, a trenutna situacija u timu ga dodatno ograničava u tome.

Nebojša Kosović nakon povratka na teren ne uspeva da dostigne formu koja ga je krasila prošle sezone, Saša Ilić takođe ima problema sa povredama, a Jovan Kokir zbog godina ne dobija dovoljno prostora.

Dolazak Gorana Zakarića je bio jedini pravi "pogodak" u prelaznom roku, njegove igre su inspirisale crno-bele, ali i on polako posustaje i uklapa se u generalno sivilo u Humskoj.

Na kraju – napadači. Uprkos slaboj realizaciji crno-belih njima može i mora najmanje da se zameri, a i treneru Mirkoviću kada je u pitanju izbor golgetera.

Nemanja Nikolić je postizao golove u poslednje vreme, iako je jasno da se on mnogo bolje snalazi u organizaciji akcija.

Rikardo Gomeš pokazuje da poseduje talenat i "njuh" za gol, ali teško je, pa skoro nemoguće igraču njegovih karakteristika da sam probija protivničke bunkere, a ruku na srce, ni on nije na nivou nekih golgetera koji su znali da se proslave u Humskoj.

Drugih alternativa Mirković nema jer je uprava letos čim je pronašla mogućnost poslala Ognjena Ožegovića na pozajmicu, a ovaj momak je uprkos svim njegovim manama znao da postigne gol kada je potrebno.

Alternativa je trebalo da bude talentovani Đorđe Jovanović, ali je i on prodat čim je stigla "adekvatna" ponuda. Jasno je da čelnici ne žele da se e ponovi slučaj "Sejduba Suma", ali i on je bio poruka da su potrebne promene u selekciji igrača jer očigledno da je to trenutno najveća slabost kluba.

Tako se povremeni, izuzetno retki "bljesci" ovog tima poput Noršelana, "večitog" derbija i Voždovca moraju smatrati skoro pa statističkom greškom s obzirom na kvalitet koji trenutno ovaj tim poseduje.

Partizan je neporažen u poslednjih deset utakmica, računajući samo Srbiju u 14, ali je remizirao četiri puta u poslednjih
pet kola, a osim Voždovca (4:0) pobeđivao je uglavnom sa 1:0, a tim iz Humske mora da mečeve sa Zemunom, Bačkom Palankom, Proleterom, Radom, Kolubarom, Spartakom, Napretkom dobija pod tri, četiri nula ako misli da se bori za titulu.

Partizan gleda u leđa ne samo Zvezdi nego i niškom Radničkom, a ima samo pobedu više od Mladosti iz Lučana i novosadskog Proletera, što je apsolutno neprihvaljivo.

Ne može se juriti titula kada ti je najbolji igrač golman i to njegovi saigrači javno ističu. Ne može se juriti titula bez igrača poput Leonarda ili Uroša Đurđevića koji su sposobni da u svakom meču postignu gol i za svega nekoliko nedelja preokrenu situaciju na tabeli.

Foto: StarSport

Tako dolazimo do pomenute uprave i njene uloge u aktualnom momentu u Partizanu. A on je očajan. Ambiciozni ciljevi poput jeseni u Evropi i borba za titulu su bili samo standardna retorika iz kancelarija u Humskoj jer ništa što je urađeno nije ispratilo ta očekivanja.

Nisu dovedena adekvatna pojačanja, a ona koja su dovedena su odavno pokazala da nisu dostojna ovog kluba. Otpušteni trener Đukić je dugo imao podršku uprave, ali ni kada je ona javno izražavana, nije delovala kao neosporna.

Dolazak novog trenera je pokazao da je stručni štab bio najmanji problem u Humskoj jer Partizan danas nije preterano bolji od Partizana iz jula.

Da sve ovo što smo napisali nije preterivanja najbolje pokazuju tribine u Humskoj. A one su prazne. U subotu je Partizan igrao važan meč, nakon neugodnog remija u Kuli i teške pobede u Kupu, crno-belima je bila potrebna maksimalna podrška navijača, ali oni su digli ruke od ovog tima.

Lepo vreme, sjajan termin, svi uslovi za dolazak na stadion za ljubitelje fudbala su bili ispunjeni. Ali njih je proteklog vikenda u Humskoj bilo samo 2.000, a veliki deo njih je već sredinom drugog poluvremena počeo da "tera" upravu, a dobar deo se okomio i na igrače od kojih su neki to vrlo stresno doživeli.

Ako takva poruka sa tribina nije jasan pokazatelj klubu da su potrebne promene, ali ne samo trenera, onda se neće u skorije vreme opet čuti snažan huk iz Humske 1.

Partizan je tek treći na tabeli, sa svega bodom više od četvrtoplasirane ekipe kojoj gostuje u sledećem meču. A kada je tim iz Humske na granici između treće i četvrte pozicije, jasno je da nije u treneru, čak ni u timu, bar ne direktno, već u onima koji su napravili taj tim.

Foto: StarSport