Veština trajanja

Kada sa neke sigurnije, manje turbulentnije vremenske distance, Novak Đoković i čitav svet tenisa budu analizirali ovu 2021. godinu, jedno će biti jasno – ona je po mnogo čemu bila neobična i izuzetna. Za Novaka, nedostajao je jedan mali korak da to bude savršena godina.

Zoran Kecman
Podeli
Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

I ne bi bila prva za najboljeg tenisera sveta, koji je u svoj zlatni ekvilibrijum, već odavno svrstao 2011. i 2015. kao godine posebne izuzetnosti.

Ipak, tu moć izuzetnosti, nesporan teniski kvalitet, status neprikosnovenog broja jedan, trebalo je, kako to kod velikih šampiona po imperativu biva – dokazivati ponovo. Od obala Melburna i Australije, do svodova Bersija u Parizu.

I uspelo je, zar ne? Sve brojke nepobitno dokazuju da je broj jedan apsolutno zasluženo ostao broj jedan i da je još jednom pokazao da ni pored toga što je zašao u 35. godinu i ne pomišlja da se zaustavi na svom pohodu ka osvajanju – istorije.

Bolje rečeno, u njenom pisanju, stvaranju, jer svakim novim rekordom, a u proteklih 12 meseci bilo ih je poprilično, otvarao nove stranice stvarajući jednistveno tenisko delo koje se može okarakterisati i kao „Novakova knjiga rekorda“.

Slika svetskog teniskog okeana, dobila je u proteklih 365 dana, možda neke nove konture, neke stare boje počele su da blede, a da izbijaju neke nove, jarkih tonova. Ono što je ostalo konstantno u tom teniskom pejzažu, jeste Novakovo šampionsko, dominantno plavetnilo.

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Pandemijska godina 2020. nije usporila samo Novaka ka njegovom zacrtanom cilju – ona je usporila čitavu planetu, nametnula je ozbiljan izazov teniskom sportu, u okvirima u kojim se nikad pre nije našao, i bila je, na neki način, poput nebeskog tela koje prividno smanjuje brzinu da bi ponovo ubrzalo po standardnom ritmu.

Novak Đoković je u 2020. ako ćemo gledati realno, u tom zaustavljanju neprekidnog teniskog ciklusa, izgubio mnogo. Ta godina bila je dovoljna da sačuva status broja jedan, ali ne i da se dovoljno približi večitim rivalima Federeru i Nadalu u GOAT trci.

Nije se igralo pet meseci, pomeren je termin Rolan Garosa, otkazan Vimbldon prvi put od Drugog svetskog rata, a US Open se odvijao u neobilčnim pandemijskim uslovima.

Tako je osvajanjem te titule na Australijan openu 2020, gde je još sve bilo u domenu normalnog i realnog, stao na brojci 17 i sa te tačke je krenuo i u teniske pohode u, što se perspektiva igranja tiče, prilično neizvesnu i maglovitu 2021. godinu.

Stanica Melburn, rekord po broju nedelja na vrhu

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Odlaganje Australijan opena iz uobičajenog januarskog za februarski termin, jasno je pokazalo da još nismo na svom prepoznatljivom terenu, ali Novaku to nije smetalo da u godinu krene punom brzinom.

Deveta, rekordna titula u Melburnu, bila je njegov 18. grend slem trofej kojim je najavio spremnost da ponovo jurne za rekordom Federera i Nadala, za koje je ova sezona bila sve samo ne ono što su želeli i očekivali – bila je to konstantna bitka dvojca sa povredama i operacijama, usponima i padovima forme, tako da nije nimalo iznenađenje što su bili na marginama i ostali na brojci od 20 slemova, svaki.

Neki kažu, da se tu može slobodno podvući linija ispod njihovog učinka na turnirima velike četvorke, ali može li u svetu tenisa išta biti sigurno i realno? Bez obzira na njihovo fizičko stanje, povrede, godine? Federer je možda zaista već ispričana priča, ali se Nadal, u sezoni šljake i Rolan Garosa, ipak ne sme otpisati.

Novakov australijski pečat, imao je posebnu vrednost – tih sedam pobeda ostvario je ne bez problema, jer je od trećeg kola vukao povredu trbušnog mišića, zadobijenu u meču sa Tejlorom Fricom.

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

I takav Novak je bio prejak za sve izazivače, ali finale Melburna je ne naki način bila najava onoga što ćemo gledati kao fokalnu tačku čitave sezone – okršaj svetskog broja jedan i broja dva.

Novak Đoković i Danil Medvedev su bile dominantne grend slem figure u 2021. godini. Igrali su finala na početku i na kraju, u Melburnu i Njujorku, sa različitim ishodom.

Ipak, mart je bio mesec kada je pred naletom Srbina pala još jedna velika barijera, rekord po broju nedelja na vrhu ATP liste, koji je do tog osmog marta držao Rodžer Federer.

Sa završnom sedmicom u 2021. Novak je stigao do 353. nedelje na prvom mestu svetske liste. I kako stvari stoje, teško da će još neko vreme da se pomeri.

Danil i Saša IN, Federer i Nadal OUT

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Godinama nas je Novak navikao da najveće bitke na teniskim terenima vodi sa Rodžerom Federerom i Rafaelom Nadalom.

Baruta je u okršajima sa njima ove godine, bilo neobično malo, u poređenju sa proteklih 15 godina žestokih bitaka u trouglu, ali to nije bilo krivicom Novaka Đokovića.

Dok je on postojano vodio bitke iz turnira u turnir, Španac i Švajcarac su vodili svoje sa povredama, i zašto ne reći, sa vremenom i istrošenošću.

Bez okršaja sa Federerom je skoro dve godine, dok se sa Rafom sve svelo na ono majsko i junsko vojevanje u Rimu (pobeda Nadala u finalu) i Rolan Garosu (trijumf Novaka u polufinalu).

Ipak, taj udarac koji je Novak zadao Špancu na njegovom omiljenom mestu, gde je Rafa 13 puta bio šampion i po čemu je neprikosnoven u istoriji turnira, bilo je vrlo simboličan u pogledu toga gde se trenutno nalaze na liniji svojih karijera.

Novaku je taj trijumf u Parizu omogućio da ostvari još jedan rekord, postane jedini igrač sa barem dve grend slem titule na svakom od turnira četvorke.

I već tada, u Bulonjskoj šumi, na zapadu Pariza, počelo je da se ozbiljnije priča o lovu na kalendarski grend slem, što je bila prva letnja tema i nešto oko čega se sve vrtelo od juna do septembra.

Novak je u tom pohodu imao u ovoj godini drugačiju vrstu izazova – to nisu bili do detalja mapirani i skenirani Španac i Švajcarac, u čije tajne igre je odavno pronikao, već talas mladih tenisera u usponu, gladnih uspeha i sa prilično nepredvidljivim karakteristikama.

Sudeći po tome kako je na četiri slema odigrao ne samo protiv njih, već protiv svih (tri titule i jedno finale, skor 26-1), moglo bi se reći da je izazov savršeno savladao, ali taj talas raste i preti da u 2022. godini postane još značajniji.

Danil Medvedev i Aleksander Zverev, koji su godinu završili kao drugi i treći na ATP listi, iza Novaka, sada su nešto što se može reći da je zamenilo Federera i Nadala u opusu Novakovih velikih mečeva.

Jedna velika trojka se razgradila, a stvorila se nova i jedina konstanta u te dve priče je najsvetlija tačka - Novak Đoković.

Vimbldon, pa - greška u koracima?

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Zalet iz Pariza, dao je Novaku krila da se posle pobede nad Cicipasom na crvenoj pariskoj šljaci, u onom već čuvenom preokretu sa 0:2 na 3:2, prebaci u zeleni raj Vimbldona, gde je treći put zaredom podigao pobednički pehar.

Mateo Beretini, Italijan odličnog početnog udarca i snažnih forhenda, dobio je za uspomenu samo početni set, i ništa više od toga.

I u svetu koji se u godini vrteo između dva „p“ – pandemije i pandemonijuma zbog Novakovog pohoda ka kalendarskom slemu, došli smo do te prilike koja se u životu svakog tenisera desi možda jednom u životu, a najčešće nikad.

Osvajanjem šestog Vimbldona, Novak je kompletirao triling slemova od početka godine i preko noći se našao u prilici ne samo da osvoji kalendarski grend slem i ponovi dvostruki podvig Roda Lejvera, već i da ode korak dalje i uradi nešto što je uspelo samo Štefi Graf 1988. godine – da osvoji Zlatni slem, sva četiri grend slema i olimpijski turnir.

Ako negde u svetu postoji određeni IT centar, gde gomila stručnjaka radi na tome kako da odgonetne misteriju oko toga kako u kontinuitetu pobeđivati Đokovića, možda im je idealan scenario bio taj da, ako to već ne može niko, uradi on i pobedi sam sebe.

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Izbor Novaka Đokovića da usred leta, početkom avgusta, ode u Tokio, gde su bile nesnosne vrućine i izgubi dosta dragocene energije, pokazao se na kraju kao verovatna greška u koracima, mada se učestvovanje na Olimpijskim igrama nikako ne bi smelo okarakterisati tako, čisto jer je to događaj jednom u četiri godine.

Porazi od Aleksandera Zvereva i Pabla Karenja Buste, zaustavili su Novaka u pobedničkom naletu od početka sezone, ali je ponovo u Njujorku imao šansu za jedan od dva velika cilja, kalendarski grend slem.

Ispostavilo se da to nije slučajno što je jako malo igrača u istoriji tenisa uspelo u tom jedinstvenom poduhvatu – na kraju, sve se svelo više na igru mentalnog i ogromnog pritiska koji je Novak osećao, nego na govor reketa i taktičkih detalja koji su u tom završnom slem finalu na Flašing Medouzu bili na strani Danila Medvedeva.

Reči Kris Evert, šampionke velikog kalibra, u uvodniku Tenis Magazina, pred US Open, bile su gotovo proročke.

Nema dileme da li je Novak za tako nešto sposoban; niko nije u stanju da veže sedam mečeva bolje od Đokovića. Ipak, može da bude sve u tome da li će izdržati taj mentalni pritisak jedinstvenog trenutka“, rekla je tada Kris.

Đoković nije izdržao, Medvedev je naučio lekciju iz Melburna, ali je sa druge strane imao i svasvim drugačijeg Novaka, koji je meč izgubio, ali je dobio publiku, koja mu, treba to priznati, u Njujorku nikada pre nije bila tako naklonjena, kao u tom finalu.

Druge pobede

Nedostajao je dakle taj završni udarac da se zatvori jedinstven krug počet u Melburnu – nije ga bilo, ali to nikako ne može da izbriše utisak o jednoj izuzetnoj godini broja jedan.

Ne smemo zaboraviti – Novak je osvajanjem i Mastersa u Parizu postavio rekord po broju osvojenih trofeja turnira Serije ATP 1000, i tu iza sebe ostavio Nadala.

Godinu je završio rekordni, sedmi put kao broj jedan, prestigavši idola Pita Samprasa, sa kojim je do tada delio rekord sa po šest takvih sezona.

Doveo je ponovo tenis u Beograd – naš glavni grad našao se posle 2012. godine ponovo na teniskoj mapi turnira i čini se da ima velike izglede da tu i ostane u dogledo vreme, možda i dobije višu kategoriju od sadašnjih ATP 250.

Nastavio je nesebičan humanitarni rad pomažući pre svega deci, bolnicama, svima kojima je to bilo neophodno, ali i da se bori kroz svoju PTPA organizaciju za bolje uslove i bolji život svojih kolega, zbog čega je bio direktno na udaru ATP i onih koji su za status kvo situaciju.

Konačno, nastavio je da širi popularnost tenisa na samo njemu svojstven način – za svakog kog je pobedio imao je reč utehe, a svakom ko ga je dobio, a nije ih bilo mnogo, stisnuo je ruku i zagrlio ga, pokazujući da ništa nema preče od toga da budemo dostojanstveni i kad gubimo.

Sve to pokazuje da je i dalje jedinstvena ličnost u svetu tenisa.

Nagrade i veštačka priznanja mogu da idu u ruke nekih drugih, broji se ono što je na terenu i što o njemu kažu kolege igrači.

A tu nije bilo ni jednog zareza oko toga da je Novak bio najbolji i u 2021.

I nema sumnje, da je na putu, da bez obzira na nove izazove u vidu nekih vanteniskih igara, bude izuzetan i u 2022.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 2 idi na stranu