Sedam godina na Tibetu

Četiri pobede u sedam dana za dva nova oborena rekorda. Posle osam nedelja u dobrovoljnom egzilu, tenisu se vratio njegov najsjajniji dijamant, svetski broj jedan.

Zoran Kecman
Podeli
Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

U tih osam nedelja, otkako je Novak napustio teren stadiona "Artur Eš" u Njujorku, videli smo kako je na turnirima bez Novaka.

Poprilično hladno i dosadno. Sterilno.

Dokazivali su se neki drugi, mlađi, novi, ali neke posebne magije i čari je svakako nedostajalo.

Novak je i u tom udaljavanju, pokazao postojanost. Ni konstantnim medijskim žaokama uprenim ka njemu, pre svega iz Australije, gde mu još nisu otvorili svoja vrata, Novak Đoković se nije dao izbaciti iz svog teniskog ekvilibrijuma – on je tačno znao zašto je izabrao da ga na terenu nema bezmalo dva meseca.

Za povratak je izabrao dvoranu Bersi, Pariz, mesto gde je imao u prošlosti mnogo uspeha, i to se pokazalo kao pun pogodak.

Budite sigurni, pažljivo isplaniran.

Svež, regenerisan, nanovo motivisan, došao je da udari finalni pečat na 2021. godinu koja je, da se ne lažemo, bila opet njegova.

I da to jasno podvuče još jednom – da je ova dekada potpuno njegova!

U 11 sezona, počevši od te istorijske 2011. godine, do ove 2021. Novak je sezonu kao broj jedan završavao rekordnih sedam puta.

To je ta recka koju je došao da upiše u svojoj debeloj knjižurini rekorda, uz onu usputnu, ali ništa manje važnu, 37. rekordnu masters titulu.

Istog dana, kada je u polufinalu pobedio Huberta Hurkača i matematički potvrdio da će još jedan kraj godine dočekati na vrhu svetskog tenisa, setio sam se filma čiji je glavni akter bio američki glumac Bred Pit.

I on je bio “Sedam godina na Tibetu”. Doduše, u drugačijim, fiktivnim okolnostima. Novakovo “tibetovanje” u svetu tenisa je realnost.

Ranijih godina rivali za tu krajnju poziciju na ATP listi bili su mu Rafa Nadal, Endi Mari. Samo oni su uspevali da prekinu te Novakove dominacije na kraju sezona. Španac tri puta, Britanac jednom.

Ipak, nekako je u svetlu ovog dvogodišnjeg mučenja sa pandemijom na svim meridijanima, teniski svet uspeo da iskristališe novo rivalstvo, ništa manje sofisticirano od onih iz kruga velike trojke, koja je duže od decenije i po držala u transu sve zaljubljenike tenisa.

Ako su talasi te Đoko-Fedal euforije počeli polako da jenjavaju, taj panslovenski okšraj dvojice super igrača počeo je da izbija u prvi plan, što pokazuje i večiti dokaz u vidu matematičke konstante zvane ATP lista.

Đoković i Medvedev nisu slučajno dominatori ove prve godine u novoj teniskoj dekadi 21. veka. U Bersiju su deseti put vodili okršaj i to kakav!

Ove godine igrali su u dva grend slem finala jedan protiv drugog sa ravnomernim učinkom.

S tim da je Rus zadao onaj bolan udarac Novak u Njujorku, sprečivši ga da ponovi dostignuće Roda Lejvera, osvajanjem kalendarskog grend slema.

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Otuda je ovaj meč pod svodovima Bersija u Parizu morao da se posmatra kroz posebnu prizmu, gde su sva svetla bila fokusirana na odgovor Novaka Đokovića.

I ne samo da je stigao, već je još jednom potvrdio da se ta zlatna šampionska nit ne može prekinuti makazama jednog poraza.

Regenerativne sposobnosti jednog šampiona, da u okviru svojih teniskih veština, povrati onaj najjači sjaj i još jednom bljesne na velikoj pozornici, to je ono što odvaja žito od kukolja. Najveće među najvećima.

Sada znamo - regenerativnost nije jača strana mnogima, ali Novaku jeste.

U ovo novembarsko, kišno veče, u podeoku kada je sunce na ekliptici zaista u znaku regenerativne škorpije, bljesnuo je onaj najbolji blizanački vic Novaka Đokovića, oslobođenog njujorških stega od pre samo osam nedelja, kao da je rekao, “hajde da se igramo tenisa!”

I zaista se pokazalo tako – nije isto igrati opuštene ruke, dečački prosto, ali nadahnuto, inteligentno i nasuprot tome, sa nevidljivim psihološkim tegovima od stotinu kila koji vuku na dno.

Pariz je bio zaista u fazonu “liberte”, dok je Njujork bio u znaku psihologije, mentalnog pritiska, vulkanskih emocija koje su sputale noge, telo, duh, razum.

Nema žala za prosutim - sve to je, kako je Novak posle priznao, prohujalo s vihorom.

Suština u tenisu je, kako je podvukao, u “konstantnom regenerisanju”.

Scenario bi bio idealan da sam pobedio Medvedeva na US Openu, ali tako je kako je. To je tenis. Morate konstantno da se regenerišete”, poručio je Đoković u Parizu.

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Taj put regeneracije ne oslanja se na puku slučajnost i faktor sreće. Do leka za bolne poraze dolazi se samo konstantnim, upornim radom, ali i dubokom introspekcijom, sposobnošću korektne samoanalize, kao i ulazak u srž problema zbog čega je došlo do poraza, poput onog u finalu US Opena.

Novak je morao da u svom magičnom džepu potraži novi trik i iznenadi protivnika, onda kada je Rus stvarno bio u velikom naletu, jer počistiti Sašu Zvereva u polufinalu i dati mu svega nekoliko gemova, znak je ozbiljne teniske stabilnosti.

Taj trik je bio u vidu iznenađenja u izlascima na mrežu, u besprekornoj servis-volej igri u “edbergovskom” maniru – precizan servis u stranu, otvaranje terena i onda besprekorna egzekucija volejima.

To je zaista bio deo taktike, jer on ume da stoji jako daleko iza osnovne linije. Otvoriti teren servisom u širinu i iskoračiti napred”, objasnio je Đoković.

Time je skraćivao vreme protivniku za idealnu reakciju na njegove udarce. I funkcionisalo je. Kao u šahovskim mečevima, potez, dva, reklo bi se, te prave finese u igri, rešavaju pobednika.

Umetnost i lepota tenisa je upravo u tome što sada ne znate i ne možete da garantujete kako će izgledati njihov naredni meč i ko će koga uspeti da iznenadi novim detaljima, koji mogu da budu veoma važni.

Nesumnjivo je da je Novak uspeo ne samo da potvrdi da je kadar da se fizički nosi i iscrpljuje i daleko mlađe protivnike od sebe, kakav je deceniju mlađi Medvedev, već i da i dalje pronalazi rešenja za njihovu sve ubijitiju, opasniju, taktički sve potkovaniju igru.

Uostalom zato i jeste broj jedan.

Zato uz njegovo ime, uz sve ove godine i stoji da je…

“...Teniser sa najvećim brojem nedelja na prvom mestu (345), rekorder po broju godina završenih na prvoj mestu (7), čovek koji deli prvo mesto po broju grend slemova (20), ali je i onaj koji ima najviše masters titula (37); da je jedini koji ima svaki grend slem osvojen barem pod dva puta i jedini koji je to uspeo na tri različite podloge, potom da je jedini koji ima sve masters titule i da je svaku osvajao barem po dva puta, da ima najviše pobeda i pozitivan skor protiv drugog i trećeg na svetu u istoriji tenisa, najviše pobeda protiv Top 10 tenisera, najviše bodova u jednoj sezoni, najveći procenat uspešnosti u istoriji sporta, da ima i najveći prosečan renking protivnika u finalima grend slemova, što opet pokazuje težinu puta kojim je išao do zvezda...”

Neka i Novak oprosti ako je ovde šta ispušteno, a svakako biće da jeste, ali ono što svi znamo je da on ne namerava da se zaustavi.

Rekordi su njegov ultimativni teniski opijum, čak i duboko u 35. godini.

Kako je to lepo sumirao baš Medvedev, koji sa Novakom čitavoj teniskoj planeti pokazuje šta znači ono istinsko, zdravo sportsko rivalstvo, iskreno i čisto, uz gomilu obostranog uvažavanja i poštovanja, sa tom finom prijateljskom crtom koja ih spaja – “teniski klinci će narednih godina čitati na Vikipediji o Novakovim dostignućima”.

Mogu se neki truditi da kriju, guraju pod tepih, da kreče do besvesti i prave tematske digresije, brojke i rekordi su neumoljivi i oni govore ko je najbolji.

Ko je čovek sa teniskog Tibeta, koji sa osmehom na licu posmatra sve što se oko njega dešava.

Sada, kao osvedočeni “gradionačelnik” Pariza u 2021. godini, sa titulama sa Rolan Garosa i iz Bersija, Novak Đoković baca rukavicu čitavom teniskom svetu, posebno dušebrižnicima iz Australije.

Nije više na njemu, na njima je da odluče šta će gledati.

Da li će se zadovoljiti prvoklasnim teniskim klasikom ili jeftinom niskobudžetnom kopijom.

Zarad tenisa, nadajmo se da će razum pobediti.

Mada nikog ne bi iznenadilo ako bismo, posle svega što smo čuli, videli sasvim suprotno.

Autor: Zoran Kecman

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 3 idi na stranu