Dejvis kup – novi život ili "španska inkvizicija"?

Vremešni starac Dejvis kup je posle eksperimenata u madridskoj bolnici – na aparatima. Prevelika doza nepotrebnih lekova učinila ga je, praktično, klinički mrtvim. Hoće li nekako preživeti?

Zoran Kecman Španija
Podeli
Photo by Alex Pantling/Getty Images
Photo by Alex Pantling/Getty Images

Možda će neko reći da je posle "Pikeovog kupa", održanog protekle nedelje u "Magičnoj kutiji" u prelepom Parku Lineal de Mansanares, prerano za ovako oštru konstataciju, ali sva je prilika da je prevelika želja za naglom promenom donela više toga što je loše, a manjak dobrog.

Nije bilo sporno da je takmičenje koje je ušlo u svoju 119. godinu postojanja zahtevalo izvesne reforme. Problem je što je operativni zahvat bio previše radikalan i što je ubio vitalne sokove koji su ovom takmičenju, koje je početkom 20. veka ustanovila grupa ambicioznih teniskih entuzijasta sa Harvarda, davala životnu energiju.

Dejvis kup bez atmosfere i ludila domaćeg terena? Pakla argentinskog domaćinstva? Izazova gostovanja i izazova da budete domaćini? To, jednostavno, nije to.

I nikakav "Kosmosov" novac ne može to da plati.

Kako smo došli do izleta u "Kosmos"?

Photo by Alex Pantling/Getty Images
Photo by Alex Pantling/Getty Images

Godinama unazad teniseri su zahtevali da dođe do reformi u ovom popularnom takmičenju. Međunarodna teniska federacija, koja je godinama odolevala brojnim izazovima, držeći se platforme o stogodišnjoj tradiciji, bila je poprilično pasivna i nespremna da prihvati promene.

Sve dok se odnekud nisu pojavili, kako je to lepo opisao Nikola Pilić, „jedan fudbaler i jedan Japanac“ i „uništili sto godina tradicije“.

Kako je ITF dozvolio da preko noći dođe do tako krupnih promena u takmičenju koje je tako dugo držao netaknutim? Odgovor je jednostavan – novac. Interesi. Tri milarde dolara ulaganja za 25 godina? Pesma za uši predsednika Dejvida Hagertija i svih 12 članova ITF Borda direktora.

Ogromna sredstva su upumpana u sponzorstvo novog formata Dejvis kupa. Japanski milijarder Hiroši Mikitani, inače veliki prijatelj fudbalera Barselone Đerara Pikea, osnivač je i vlasnik kompanije „Rakuten“. Predsednik „Krimson grupe“, direktor fudbalskog kluba Vizel Kobe, šef Tokijske filharmonije, čovek čije se bogatstvo procenjuje na 5,72 milijardi dolara.

Njegvo ulaganje u Barselonu ga je i zbližilo sa Pikeom, koji ima diplomu iz oblasti ekonomije na IESE Biznis školi u Barseloni i koji pokušava da dobije zvanje mastera poslovne administracije na Harvardu.

Pike, koji po izjavi njegovog oca ima IQ 140 i koji je odavno pokazao da ga zanima mnogo više od toga kako da spreči napadača Leganesa da postigne gol, video je slobodan prostor, imao je ideju da napravi Svetski kup u tenisu, nešto nalik fudbalskom Mundijalu, ali je sve to izvedeno navrat-nanos, poprilično trapavo i kao što smo rekli, preterano radikalno.

Poplava kupova i Federer na drugoj strani

Photo by Marcelo Endelli/Getty Images
Photo by Marcelo Endelli/Getty Images

Tako smo preko noći došli u poziciju da imamo Dejvis kup, da ATP vrati na scenu ATP kup, po uzoru na nekadašnji Svetski teniski kup, a da Rodžer Federer uporno brani interes svog teniskog čeda, Lejver kupa i da u potpunosti ignoriše Dejvis kup.

I ne samo on, Pike i čelnici „Kosmosa“ naišli su na ogroman problem da ubede velike zvezde svetskog tenisa da se priklone njegovoj revoluciji.

Rafael Nadal, s obzirom da se turnir održava u Madridu, bio je prirodni saveznik. Ali zato Pike je morao da se nekoliko puta sastane sa Novakom Đokovićem, konačno i na Vimbldonu, ne bi li ga ubedio da uzme učešća na ovom takmičenju.

Danil Medvedev, teniser koji je sjajnim rezultatima obeležio drugu polovinu upravo završene sezone, nije ni pomišljao da igra, baš kao ni Aleksander Zverev, kojem su se egzibicije u društvu Rodžera Federera po Južnoj i Severnoj Americi, bile daleko važnije nego da igra na sedmodnevnom takmičenju u Španiji.

A ako ostane sve nepromenjeno i u u narednoj godini, teško da će i Đoković, ali i mnogi drugi pristati da igraju.

U ovoj poplavi kupova, koji su ubačeni u ionako prenatrpan teniski kalendar, najveće žrtve su sami igrači kojima je oduzeto dodatnih sedam dana odmora posle izuzetno naporne sezone. Dejvis kup u ovom formatu i u ovom tereminu je praktično, neodrživ.

Uostalom, to su Pikeu tokom takmičenja protekle nedelje zajednički poručili i prva dva igrača sveta, Rafael Nadal i Novak Đoković, koji su apelovali na ITF i ATP da pronađu rešenje i pokušaju da od ATP kupa, koji će se početkom januara igrati u Australiji i Dejvis kupa, naprave jedno takmičenje, koje bi se igralo posle US Opena, a koje bi imalo i neku vrstu kvalifikacione runde,, gde bi reprezentacije ponovo imale priliku da osette stari „vajb“ Dejvis kupa, domaćeg i gostujućeg terena.

Tu dolazimo do novog problema, sudaranja termina, jer je teško verovati da bi Rodžer Federer želeo da se menja termin odigravanja Lejver kupa. I Federer, ne samo Pike, ima svoje legalne interese. A on je u svetu tenisa daleko veće ime od fudbalera Pikea.

Nosi sistem prepun rupa

Foto: EPA-EFE/EMILIO NARANJO
Foto: EPA-EFE/EMILIO NARANJO

Kada su promivisali reformisani Dejvis kup i predsednik ITF Dejvid Hagerti i Đerar Pike govorili su o viziji turira koji bi bio „festival tenisa i zabave“.

Naša vizija je stvaranje finalnog turnira koji bi bio festival tenisa i zabave i koji bi uključivao najbolje svetske tenisere koji bi predstavljali svoje zemlje u borbi za pehar Dejvis kupa“.

Novo partnerstvo neće kreirati samo Svetski kup tenisa već će omogućiti i rekordna ulaganja za buduće generacije mladih igrača i navijača širom sveta“, izjavio je Hagerti kada je dogovorio saradnju sa grupacijom „Kosmos“.

Sve je to bilo lepo na rečima, ali iskustva iz prethodne nedelje u Madridu govore nam da ne ide sve kako su se organizatori nadali.

Ako im se ništa ne može osporiti na tome da su učinili sve da se 18 zemalja učesnica završnog turnira osećaju u Madridu što komfornije, onda i te kako može na nepripremljenosti u drugim, veoma bitnim stavkama.

Čak 18 reprezentacija, šest grupa po tri tima, raund robin sistem u dva dobijena seta, ali sve to zgusnuto u sedam dana i na svega tri terena, to jednostavno nije moglo da funkcioniše.

Tako smo imali mečeve koji su se završavali u 4 sata ujutro, poput meča Italije i SAD koji je tako ušao u istoriju kao drugi najkasnije završeni susret u istoriji tenisa.

Potom noćne konferencije za medije (ko je sve bio prisutan?), ali i problematična pravila koja su uslovila da mnogi koji su i gledali taj meč Italije i SAD nisu imali pojma da li Amerikanci imaju ikakve šanse da prođu dalje (teoretski nisu, trebalo im je 3-0).

O tome da je recimo predaja meča Kanađana u dublu na meču sa Amerikancima, kada su Šapovalov i drugovi već obezbedili četvrtfinale, izazvala pravu buru, ne treba posebna priča.

Mislim da ovo uopšte nije dobro! Razumem da su Kanađani pomislili 'u redu, ovo smo dobili, sve je u našoj grupi rešeno', ali iako oni jesu prošli dalje, uopšte nisu bili svesni koliko onaj neizlazak na teren može da utiče na plasman drugoplasiranih timova”, rekao je posle toga Endi Mari koji je imao gotovo identično mišljenje kao Novak Đoković i većina aktera mečeva u Madridu.

Posebna priča je raspored igranja koji su učinili to da se Dejvis kup, koji je ionako imao problema kada su u pitanju TV prava i prenosi mečeva koji su trajali po tri dana, ne prenosi u obimu koji su organizatori očekivali.

Kada se tome doda da su igrači i timovi neretko imali po 14 i manje sati za odmor između dva meča, te su selektori bili prinuđeni da mešaju karte pa čak i izostavaljaju najbolje igrače (Britanci, Endi Mari), spisak problema je povelik.

Prazna hala i kako dalje?

Photo by Clive Brunskill/Getty Images for LTA
Photo by Clive Brunskill/Getty Images for LTA

Sama ideja da se turnir održava na ovakav način u startu je imala problem koji je vezan za podršku sa tribina.

Čistači u „Kaha mahika“ još praktično nisu ni počistili konfete koje su prštale na sve strane posle španskog (logičnog) trijumfa, a mnogi su već postavili pitanje – šta dalje?

Ako su Španci imali lavovsku podršku, drugi timovi su morali na sve načine da se dovijaju kako da imaju ikakvu. Kada je Španija igrala, bilo je puno, kada su neki drugi na terenu bili, hala je bila sablasno prazna.

Gledao sam i Rusiju protiv Hrvatske, tada je bilo 20 Rusa i 50 Hrvata na tribinama. Poluprazna dvorana. Na mečevima Kolumbije i Belgije skoro da nije bilo nikoga. Sve to izgleda dosta luksuzno, a na kraju publike nema ako Španija ne igra”, četvorostruki osvajač Dejvis kupa, Nikola Pilić.

Možda zvuči komično, ali Endi Mari je u timu Velike Britanije imao veću ulogu u animiranju publike da dođe na mečeve Britanaca, koji su čak imali i taj luksuz da im Teniska federacija ponudu besplatnih 900 karata.

„Ima li Britanaca u Madridu u ovom momentu da dođu da nas bodre sutra? Pokušaćemo da sve sredimo i podelimo koliko god možemo karata za sve koji žele da dođu da nas podrže“, objavio je Mari na svom Instagramu, a slične apele poslao je i njegov brat Džejmi kao i drugi igrači, ali i zvanični Tviter LTA.

O tome da su mnogi morali da čekaju na karte po hladnoći, da nisu mogli da idu sa terena na teren i posmatraju neki drugi meč, kao ni da kupe karte za mečeve koji su već počeli.

Aplikasija „Kosmosa“ koja je često zakazivala, na šta su se mnogi žalili, samo je sitnica u odnosu na mnogo veće izazove na koje na „revolucionarnom“ turniru Dejvis kupa nije odgovoreno na pravi način.

Na kraju, Pikeu i čelnicima ITF, ostalo je brdo problema koje će morati da reše do naredne sezone i novog turnira koji se, kako je ranije najavljeno, i sledeće godine održava u Madridu.

Nikakve ceremonije, zabave u kojima je čak učestvovala i njegova supruga Šakira, ne mogu da pokriju probleme, čak ni njegova izjava kako je „takmičenje uspelo da sačuva dušu o čemu najbolje svedoči to što su srpski igrači plakali posle ispadanja“.

Fudbaler Barselone imaće daleko veći problem od besa trenera Ernesta Valverdea što je mislima bio u Madridu dok je telom bio na meču sa Leganesom, koji je „blaugrana“ usput nekako preživela i pobedila sa 2:1.

A kako je britanski kolega Kevin Mičel rekao, pitanje je šta će od Dejvis kupa ostati posle svojevrsne „španske inkvizicije“. Ostaje samo da se pomolimo da sve ove rezove Dejvis kup preživi i da sačekamo da se interesi velikih igrača pomire zarad fer odnosa prema svima, posebno igračima, zarad budućnosti tenisa.

strana 1 od 2 idi na stranu