Šta zna srce šta su milioni

Nastranu to što je matematički, ovaj iskaz netačan. Nastranu i to što je za fudbalere Liverpula na travi „Marakane“ ta lopta možda bila pomalo i „ćoškasta“. Činjenica je sledeća – Zvezdi su mnogi uoči novog okršaja sa „crvenima“ sa „Enfilda“ bili spremni da očitaju opelo.

Ako je u dvorištu nekadašnjeg prvaka kontinenta nešto neobjašnjivo dugo spavalo i skrivalo se, na sreću, nije utonulo u večiti san. Sada se, na radost svih ljubitelja fudbala, prolomilo iznad stadiona, ozarilo sve gladne pobeda i unižavane godinama unazad i pokazalo svu čar ovog sporta – nema toga što je u fudbalu nemoguće.

This is "Marakana"

Foto: Starsport

Legenda o Liverpulu kaže da je to klub „koji nikada neće koračati sam“. Ta legenda je stvarana decenijama, potkrepljivana je titulom za titulom, pobedom za pobedom, ispisivale su je legende poput Bila Šenklija, Kenija Dalgliša, Jana Raša i mnogih drugih. Na travi „Enfilda“ kosti su ostavljali brojni kolosi. Otuda je onaj natpis na izlazu iz tunela stadiona Liverpula sasvim opravdan „This is Anfield“. I danas klecaju kolena mnogim igračima protivničkih timova samo pri pogledu na taj natpis.

Ako je simbol kluba sa Mersisajda ptica feniks, onda je ona u utorak uveče, čudesno preletela na stranu Crvene zvezde. Jer i istorija Crvene zvezde je krcata pričama o padanju raznih evropskih Gulivera na tlo „Marakane“, od Reala, Barselone, Bajerna, Benfike, Rome, Kelna...Liverpula. Milan je ponašao put do raja, za koji dan će biti tačno pre 30 godina, na istom mestu, u onim nestvarnim kadrovima guste novembarske magle, nalik na scene iz čuvenog Karpenterovog filma "Magla". Gol Dejana Savićevića koji je zauvek progutala prokleta magla. Prekid, pa sutradan ponovljen meč, 1:1 i pobeda „rosonera“ sa penala.

„Titulu Kupa šampiona nismo osvojili sada u finalu, nego jesenas u Beogradu, kada smo preživeli pakao Marakane“, rekao je šest meseci kasnije tadašnji trener slavnog tima Milana Arigo Saki.

Ako je Jirgen Klop nešto mogao da nauči iz beogradskog sloma, a sa njim usput i pomalo prepotentni igrači Liverpula, onda je to svakako činjenica da nisu došli bilo gde, nego u Srbiju, Beograd, na stadion Crvene zvezde.

„So, this is Marakana“, sada možda pomalo kiselo zvuči ta prva Klopova izjava po dolasku na stadion. O da, Jirgene, i te kako - „This is Marakana“. Ne zaboravi to.

Na kraju, sve se svodi na teren

Foto: Starsport

U medijima uoči velikih mečeva često čitamo stvari koje imaju i nemaju mnogo veze sa samom utakmicom. Vade se statistički podaci, porede igrači, zbrajaju se milioni i trilioni koliko ko vredi. Ali, zar baš ovaj meč sa Liverpulom nije pokazao da je suština uvek i jedino u tome da igra 11 protiv 11?

Nema sumnje da je Liverpul potcenio crveno-bele. Nema dileme ni da Mohamed Salah nije u formi iz protekle sezone. I da je sada sebičniji nego što je bio lane. I da, kada je tako, i ostali pomalo gube na samopouzdanju. Realno, Liverpul je odigrao možda još bleđe u drugom kolu, u Napulju. U Beogradu je imao, kakve takve prilike. Podno Vezuva su bili potpuno izduvan balon.

Oštrom oku Vladana Milojevića nije promakla ta činjenica. Zvezdin fudbalski Odisej, koji se posle godina lutanja grčkim morima, konačno vratio na matičnu Itaku, nije nadobudan. Naučio je na greškama iz prvog meča sa Englezima, do tančina proučio gde su njegovi igrači grešili pre dve nedelje, detektovao je slabosti rivala, sve to zapisao u notes, izdeklamovao momcima i spremio „prepad taktiku“ koja je dala rezultat.

Vladan Milojević je nadmudrio Jirgena Klopa, sada su 1:1. Od početka je udario presing na igrača sa loptom, sa hitrim igračima poput Marina i Srnića pokušao da probije po bokovima i centaršutevima traži Pavkova. Sredina je delovala sigurno, mirno, bez panike. Baš kao što je posle meča rekao Miloš Degenek, „igrala je Zvezda neku svoju igru“. Hrabru i požrtvovanu, do poslednjeg sekunda.

Zašto Liverpul nije odradio svoj deo posla, to je na njima. Zašto je podbacio skauting „crvenih“, pa je Klop mislio da je Pavkov (a ne Ben) rešio golovima revanš meč protiv Salcburga, i to je druga priča. Koja možda otkriva da su zaista igrali po sistemu „lako ćemo“. Zvezda je svoj (fudbalski, zanatski) deo posla odradila perfektno. Uostalom sve se u ovoj igri svodi na - postići gol.

Veliki mečevi rađaju junake

Foto:Starsport

Nije lako čekati na svoje mesto pod Suncem. Nije lako biti darovit napadač, a često, nekad i bez pravog obrazloženja, sedeti na klupi. Najteže je sve to istrpeti i sačekati priliku.

Milan Pavkov je dočekao svojih pet minuta. Ta dugo potiskivana želja da na velikoj sceni pokaže svoje umeće materijalizovala se u najčarobnijih sedam minuta njegovog života. Nebeski skok za 1:0, a potom pravi torpedo koji je potopio „skauzerski“ brod iz liverpulske luke. Poletele su kape i šalovi, stadion Crvene zvezde je, baš kao i one aprilske večeri 1991. protiv Bajerna „eksplodirao“. Da se naježiš od uzbuđenja!

Eh da je, takvih trenutaka u srpskom fudbalu poslednjih decenija bilo više. Možda bi ova pobeda Crvene zvezde došla kao nešto najnormalnije, najprirodnije. Možda je ne bi gledali kao na čudo. A ko zna, možda je ona i predznak buduće katarze? Uzdizanja Partizana, Vojvodine, Radničkog, Spartaka....

Jer, nije Crvena zvezda protiv Liverpula osvojila samo tri boda, zaradila 2.7 miliona evra od UEFA, a Pavkov i mnogi igrači dobili dodatno na milionskoj kilaži na transfer pijaci. Zaradila je Crvena zvezda, a sa njom valjda i srpski fudbal mnogo, mnogo više. Vratila je ponos, vratila je ugled, vratila je veru u bolje dane za sve nas koji iz nedelje u nedelju živimo onu Šenklijevu fudbalsku misao – „Neki ljudi misle da je fudbal pitanje života i smrti. Verujte, fudbal je mnogo važniji od toga“.

Milan Pavkov je odsanjao svoj san na javi. Šta zna srce šta su milioni...