Real: Otkaz Lopetegiju i dan posle

Vest od odlasku Hulena Lopetegija nie bila iznenađenje. Ona je bila logična posledica debakla u kotlu „Kamp nou“ stadiona, gde je Barselona ogolila do koske svu golotinju madridskog kralja. Rupa koju je ostavio Kristijano Ronaldo svojim preletom u dvorište Juventusa je vulkanski krater iz kojeg je, nažalost po Madriđane, na površinu pokuljalo sve što se dugo skrivalo ispod površine.

Neko će reći da je Real trostruki uzastopni klupski prvak Evrope. To je činjenica. Dostignuće, ma koliko ga mnogi u navijačkom svetu osporavali da je postignuto uz obilatu pomoć ljudi u crnom, ipak se ne postiže pukim zbirom slučajnosti i povoljnog žreba. Za to je trebalo daleko, daleko više.

Imao je Real sve adute godinama u svojim rukama. Kada bi iz igre ispao jedan, vadio je drugog asa iz rukava. Vešto blefirao u toj večitoj igri pokera velikih fudbalskih sila koje se bore za tron u svetu fudbala, koji je odavno postao više od obične igre. Imao je sve preduslove, punu kasu, snažnu organizaciju, izvanredan tim.

Ali u danima pijanstva, posle pobede Reala u Kijevu nad Liverpulom, prvi znak otrežnjenja bio je odlazak Zinedina Zidana. Da li je lukavi Zizu naslutio da je sve došlo do granice pucanja, kada se na viši stepenik nije moglo, a kada su sile gravitacije počele da vuku na dole? Ko zna koliko je i sam amortizovao negativnih energija u klubu, tako poznatom po kuloarskim spletkarenjima različitih struja koje ni najboljem stručnjaku ne ostavljaju dovoljno prostora i snage da svoj posao radi na miru. Uostalom pitajte o tome Beniteza, Pelegrinija, Kapela, Murinja, Ančelotija. Mnogo ih se zateklo na tom madridskom ringišpilu. Mnogi su ispraćeni belim maramicama.

Real je gigant, institucija, a kao institucija traži vrhunski rezultat. Traži uvek više. Zidan je shvatio da posle vrhunca u Kijevu, sledi neminovna silazna putanja, i posle zaostatka od minus 17 za Barselonom, neminovna prekompozicija tima. Zato je kao Gvardiola pre nekoliko godina, na vrhuncu slave, kada je napustio Barselonu, rešio da učini isto. Dakle, već viđeno.

Photo by Gonzalo Arroyo Moreno/Getty Images

I onda dolazi ta nestvarna letnja sapunica i Lopetegi kao njen glavni akter. Uoči samog starta "furije" na Mundijalu, vest kao grom iz vedra neba da će postati trener – Reala! U zao čas, kada je Španija bila prioritet, nekadašnji selektor mladog tima Španije i klub iz Madrida, šokirali su svet tajmingom objave o saradnji. Ili je i to sve bilo sračunato i deo tihog rata na relaciji klub – FS Španije?

Kada novi posao započnete na rđav način, teško ćete od njega načiniti remek delo. Lopetegi nije strpljivi vajar koji bi mogao vešto doterati skulpturu, on je, pre bi se reklo, bio tek običan šegrt. Jer ako imamo u vidu da najbolji zahtevaju najbolje, postavlja se pitanje, a šta je to osvojio što bi ga preporučilo za tako odgovoran posao ? Neko će možda reći da ni Zidan nije ništa osvojio, ali sa Zidanom ste unapred znali na čemu ste i Florentino Perez je bio spreman na hazarderski potez.

Koji mu se, sada je jasno, sa Lopetegijem nije isplatio. Ipak, u celoj toj priči oko postavljenja Lopetegija na mesto prvog dirigenta Realovog orkestra, nejasno je nešto drugo, a to je kako Madriđani nisu naučili na primeru nekih drugih velikih klubova da posle legendi na mesto trenera ne smeju dolaziti treneri bez velikog portfolia.

Bilo je dovoljno da samo pogledaju primer Mančester junajteda, ostrvskog kolosa koji se poslednjih godina valja u moru sopstvenih grešaka i koji luta kao poludelo klatno između dve krajnosti, ubeđenja da i dalje predstavljaju ozbiljan klub i realnosti koja surovo ispostavlja račun da su im mnogi i to samo u komšiluku, odavno odmakli predaleko da bi se stigli jednim letnjim sprintom.

(Photo by David Ramos/Getty Images

Tamo je Aleksa Fergusona nasledio Dejvid Mojes. Pa je njega zamenio „fudbalski dinosaurus“ Luj van Gal. Na njegovo mesto došao je Žoze Murinjo, oličenje trenera koji u svakom pogledu, osim po pobedničkom mentalitetu, odudara od filozofije na kojoj počiva istorija Mančester junajteda.

A Zidana je zamenio Lopetegi. Njega će Santjago Solari, makar privremeno. Je li to bio znak da je Florentino Perez sa saradnicima bio nespreman za „dan posle“?

U fudbalu, ciklusi uspeha i neuspeha su normalna stvar. Nije ni Real imun i pošteđen od toga. Padali su i dizali se mnogo puta istoriji. Uostalom, oni imaju takav luksuz da sebi sa 13 titula Lige i Kupa šampiona mogu da dozvole i poneko lutanje.

Problem je za klub što će to obilato koristiti večiti rival Barselona, a potom i mnogi evro giganti. Jer u pitanju je bitka za prevlast. Kako u fudbalskom, tako i u poslovnom smislu.

Konačno, Santjago Solari je, kako brojke kažu, 15. trener Reala u poslednjih 15 godina. Što nas dovodi do zaključka da Real ima prosečno jednog trenera po sezoni. Ili što bi se narodskim rečnikom reklo, menja ih ko čarape ili ispušene muštikle.

Galaktiko filozofija, ili u prevodu, uvek prvi, uvek najskuplje, najglamuroznije, uvek najbolje, često dovodi do velikog uspona i periodičnog kraha. Možda baš tako i treba posmatrati i sadašnju krizu rezultata u Realu. Kao jednu stranicu „Perezove galaktike“. I to sve zato jer se letos nije mašio za novčanik da potraži zamenu za Ronalda. U suprotnom, možda bi Lopetegi i dalje grizao dvopek koji je letos nevešto umesio...

Zoran Kecman