Novak pred tronom: Usponi i padovi kraljeva tenisa

"Uspeh nije konačan, neuspeh nije fatalan. Ono što je važno je hrabrost da se nastavi dalje."

Mudre reči nekadašnjeg britanskog premijera, ser Vinstona Čerčila lako se mogu odnositi i na tenisku priču Novaka Đokovića, osvajača 14 grend slem titula i momka koji će pod svetlima hale „Bersi“ u Parizu pokušati da ispiše novu zlatnu stranicu u svojoj bogatoj karijeri.

Zamislite ovako: Profesionalac ste 15 godina. Od toga, osam godina je trebalo da prođete preko mnogih prepreka da postanete najbolji na svetu. Potom ste u narednih šest godina bili konstantno prvi ili drugi. Osvojili ste praktično sve što se osvojiti moglo, poobarali razne rekorde. Gledali na svet sa teniskog Mont Everesta.

Normalno je bilo i da dođe do zasićenja, do preispitivanja šta i kako dalje. Normalno je bilo i da se razmišlja o drugim stvarima, koje su ostajale po strani. I da se više pažnje posveti deci i porodici. Zaista, uspeh nije bio konačan, kao u prvom delu one Čerčilove rečenice.

Photo by D Dipasupil/Getty Images

Kada ste jednom na vrhu, svi žele da vas odatle što pre sruše. Takva je ljudska priroda, tako je i u sportu. A najteže je zadržati se na tronu, sa krunom na glavi.

Novak Đoković je po osvajanju Rolan Garosa 2016. godine mogao komotno da nakrivi šešir, okači reket o klin i kaže zbogom profesionalnom tenisu. Niko mu ne bi zamerio. Izabrao je teži put, da ostane na terenu, da i dalje radi ono što voli, da se i dalje bori za najveće trofeje.

Ono na šta nije računao, bila je povreda. Koja je došla neočekivano, posle mnogo godina konstantnog uspona. I normalno je što se i sam Đoković našao u limbu, što možda nije isprva prepoznao ozbiljnost situacije. Lutao je, odlagao neminovno (operaciju) i pad je bio neminovan.

Srećom po Novaka, nije trajao dugo. Brzo se oporavio, presabrao, došao ponovo do daha, vratio Marjana Vajdu i Gebharda Fila-Griča u tim, stigao do nekadašnje forme i sada je ponovo na korak do vrha, pozicije „numero uno“. Podvig kakav se retko postiže.

hoto by Clive Rose/Getty Images

Od 26 igrača koji su uspeli da dodirnu zvezde i postanu prvi na svetu, njih 11 su samo jednom uspeli da sednu na tron. Kada su bivali svrgnuti sa njega, nisu se vraćali. U pitanju su Džon Njukomb, Ilie Nastase, Mats Vilander, Tomas Muster, Karlos Moja, Jevgenij Kafeljnikov, Patrik Rafter, Huan Karlos Ferero, Endi Rodik, Lejton Hjuit i Endi Mari.

Ostala petnaestorica imali su tu čast da osete kako je biti najbolji, potom sići sa trona i opet se, spletom okolnosti, vratiti na njega.

Novak Đoković je, za sada, u grupi tenisera čije je najdublje potonuće posle svrgavanja sa trona bio ustvari samo korak unazad, pozicija broj dva. Pored Novaka, pre nego što se su ponovo vratili na tron, drugi na svetu bili su i Gustavo Kuerten, Marat Safin, Džim Kurijer, Stefan Edeberg i Novakov bivši trener, Nemac Boris Beker.

„Kambek“ sa trećeg do prvog mesta pravili su Marselo Rios, zatim teniseri „stare garde“, Ivan Lendl, Džon Mekinro, Džimi Konors i Bjern Borg. Novakov idol iz dečačkih dana, Amerikanac Pit Sampras, krajem 1999. je „potonuo“ na poziciju broj pet, pre nego što se vratio na vrh u septembru 2000.

Aktuelni kralj, Rafael Nadal, više puta se vraćao na vrh, ali njegovo dno bila je deseta pozicija krajem jula 2015. Dve godine kasnije postao je ponovo prvi.

Rodžera Federera je povreda udaljila sa vrha najdublje na 17. mesto, na kojem je bio u januaru 2017. Već 19. februara ove godine, Švajcarac se vratio na tron i to u svojoj 37. godini.

Photo by Justin Setterfield/Getty Images

Konačno, najluđi rolerkoster imao je Andre Agasi. Amerikanac je prvi put broj jedan bio u aprilu 1995, da bi u novembru 1997. pao čak na 141. mesto. Trebalo mu je skoro 20 meseci da ponovo zasedne na vrh, što se dogodilo posle Vimbldona 1999. Vraćao se, takođe Novakov bivši trener, još jednom na vrh, sa desetog mesta do čela i to u periodu od 22. aprila 2002. do 28. aprila 2003.

I sve je to impresivno, ali samo je jedan igrač do sada uspeo da se u jednoj sezoni sa pozicije van Top 20 popne na prvu. U pitanju je Marat Safin. Rus je krajem februara 2000. bio 38. na svetu, da bi 20. novembra iste godine bio prvi!

Dakle, Novaku Đokoviću se pruža prilika da bude tek drugi kojem je tako nešto pošlo za rukom. Šampion Vimbldona i US Opena je 18. juna ove godine bio 22. na listi. I sada, što zvuči gotovo nestvarno, opet može da bude prvi. Što nas vraća na drugi deo one prve Čerčilove rečenice sa početka teksta, da neuspeh nije fatalan.

Mnogo je snage trebalo da se uz sve probleme kako na terenu, tako i van njega, a kojih je svakako bilo, nastavi dalje. Novak je, na sreću ljubitelja tenisa širom planete, sve nedaće ostavio za sobom. I kao što je i sam rekao nedavno, želi još dugo da igra. I dominira. Možda napadne i taj grend slem rekord Federera, osvoji olimpijsko zlato. Jer samo onaj ko je bio na vrhu, kao Novak, poznaje najvrtoglavije visine. I kako je lepo biti na krovu sveta.

Zoran Kecman