Godina u kojoj je Đoković ponovo zasenio čitav svet

U ženskoj konkurenciji smo dobili četiri različite Grend slem šampionke, Serena Vilijams se vratila posle porodiljskog odsustva, dok je jednako sadržajno bilo i u muškoj konkurenciji.

"Beli sport" je dobio neka nova lica, stari šampioni su ponovo kakvi su bili, ali ima i novina koje su dugo najavljivane. Tenis neće od sada neće biti isti jer je, osim u igračkom, pretrpeo promene i u organizacionom smislu,

Pa, da vidimo šta je to obeležilo ovu 2018…

Prvenci Karoline Voznijacki i Simone Halep

Photo by Clive Brunskill/Getty Images

Godinu na izmaku pamtiće mnogi u svetu tenisa, a posebno zadovoljstvo kada je budu "premotavale" imaće dve devojke – Karolina Voznijacki i Simona Halep. Dankinja i Rumunka će 2018. pamtiti po svojim prvim Grend slem trofejima.

Voznijacki je trijumfovala na Australijan openu, odigravši najbolji turnir u karijeri i konačno skinula tu kletvu sa svog imena da će biti jedna od igračica koje su došle do "broja 1", ali bez najveće titule.

Ona je redom pobeđivala Mihaelu Buzarnesku, Janu Fet, Kiki Bertens, Magdalenu Ribarikovu, Karlu Suares Navaro i Eliz Mertens, pre nego što je u velikom finalu, u jednom epskom meču, bila bolja od Halepove – 7:6 (6-2), 3:6, 6:4.

Karo se vratila na prvo mesto na WTA listi i činilo se da je Simona propustila možda i poslednju šansu, ali je ona razuverila već u Parizu. Rumunka je izgubila prvi set na turniru, uspela da preokrene protiv Alison Risk, da bi potom eliminisala Tejlor Taunzend, Andreu Petković, Eliz Mertens, Adželik Kerber, Garbinje Mugurusu.

Do pehara je došla pobedivši prošlogodišnju šampionku US opena Sloun Stivens u tri seta.

Makedonac koji je prevario teniski svet

Foto: Youtube screenshot/Slate

Nedavno završena sezona bila je uzbudljiva i burna ne samo na terenima širom sveta, već i van njih. Tako smo dobili jednu potpuno neverovatnu priču o momku iz Makedonije koji je uspeo da nasamari čitavu tenisku javnost.

Darko Grnčarov predstavio se na društvenim mrežama kao talentovani momak čija je karijera prekinuta snažnim moždanim udarom kada je imao samo 19 godina.

On je potom konstruisao čitav scenario povratka, organizovao pravu mašineriju na društvenim mrežama, prevario čak i "Adidas", ali i velike svetske zvezde poput Serene Vilijams i Martine Navratilove da će se vratiti profesionalnom tenisu posle takvih zdravstvenih problema.

Ipak, uz našu malu pomoć novinar "Njujork Tajmsa" ga je razotkrio i, posle opsežnog istraživanja obelodanio da je sve bila velika laž.

Kako je makedonski "heroj" postao prevara veka možete pročitati OVDE.

Serena uništila Osakin san

Photo by Chris Trotman/Getty Images for USTA

US open je po mnogo čemu bio poseban, ali je završen pomalo neslavno, potpunim haosom tokom ženskog finala između Naomi Osake i Serene Vilijams. Američka igračica je pravu dramu i "zaratila" sa sudijom Karlosom Ramosom.

Serena je u drugom setu prvo dobila opomenu za "koučing", da bi onda jedan gem na servis protivnice počeo sa 15:0, što je bio start onoga što će se događati. Prišla je glavnom arbitru i rekla mu da potez trenera Patrika Muratoglua nije bio "koučing".

Zapretila mu je da nikada više neće suditi njene mečeve, posle čega je usledila kulminacija – gubitak gema, plač, pravdanje da je "majka i da nikada ne bi učinila nešto pogrešno" i razgovor sa supervizorom za kraj.

Za sve to vreme, dok je publika bila na strani velike šampionke, mlada Japanka se osećala usamljeno na terenu, ali je ipak sačuvala koncentraciju i san pretvorila u javu – postala je Grend slem šampionka sa samo 20 godina.

Naomi nije izgubila poštovanje za Serenu, čak je bila i veoma emotivna kada je pričala o njoj, ali je tokom najvećeg i najlepšeg trenutka u karijeri, ipak Amerikanka bila ta koja se našla u centru pažnje.

Mlade nade – konačno nalet koji daje nadu

Photo by Julian Finney/Justin Setterfield/Getty Images

Dugo smo slušali da će mlade pokrenuti "novi teniski poredak", a onda još duže bili svedoci njihove nemogućnosti da se izbore sa svime onime što nosi takmičenje na najvećem nivou, zbog čega je stvoren utisak da će velika trojka, uz nekada pridruženog četvrtog člana, dominirati još mnogo godina.

Međutim, možda su meseci za nama dokaz da navedene priče nisu bez osnova, najviše zbog Aleksandera Zvereva i Karena Hačanova.

Nemac ruskog porekla već se ustalio kao top 5 igrač, bio je blizu da dođe i na drugo mesto ATP, dok je sa osvajanjem Mastersa koje je počeo prošle, nastavio i u ovoj sezoni. Saša je u Minhenu najavio da će imati zapažen uspeh i na šljaci, pa je u Madridu odigrao jedan od najboljih turnira u karijeri.

Potom je odbranio trofej u Vašingtonu, da bi kruna dosadašnjih uspeha došla osvajanjem Završnog turnira u Londonu. Mlađi Zverev je u finalu tog takmičenja savladao Đokovića i, kada se bude dogodio očekivanu "bum" na Grend slemovima, možemo očekivati samo bolje igre od momka iz Hamburga.

Još jedan mladić koji može da se pohvali da je do pehara sa velikog došao preko srpskog igrača jeste Hačanov.

On je postao šampion Mastersa u Parizu zahvaljujući odličnom nastupu protiv Đokovića, a osim toga je osvojio još titule u Moskvi i Marseju.

Protiv Rafe Nadala je odigrao jedan od najboljih mečeva na US openu i izgubio u četiri tesna seta, Španac je po njega bio koban i u polufinalu Rodžers kupa, dok mu na Grend slemovima za sada "plafon" bila druga nedelja.

Nisu samo oni napravili veliki iskorak u 2018, to su učinili Aleks de Minor koji je vezao nekoliko čelendžera bez poraza, Stefanos Cicipas koji će verovatno do kraja života pamtiti partije na američkoj turneji i uspeh na Završnom turniru sledeće generacije u Milanu.

Budućnost tenisa je svetla, to je sigurno, a osim navedenih imena govoriće se i o Tejloru Fricu, Andreju Rubljovu, Frensisu Tijafou, Đaume Munaru…

Bez njihovih uspeha godina ne prolazi

Photo by Michael Dodge/Matthew Stockman/Getty Images

Iako 2018. možda nije godina koju će pamtiti po previše dobrim stvarima, Rodžer Federer i Rafael Nadal ipak su se potrudili da učine dovoljno da se nađu među izabranima.

Federer je odbranio titulu na Australijan openu, dok je Nadal nastavio nestvarnu dominaciju u Parizu.

Švajcarac, koji je prošle godine zasenio sve igrače na ATP turu osvojivši gotovo sve u prvih šest meseci, vratio se u Melburn kao branilac titule i bukvalno se prošetao do finalnog meča, ne izgubivši nijedan set.

Tamo ga je čekao Marin Čilić, stari znanac sa kojim se borio za trofej i na Vimbldonu nešto ranije, kojeg je uspeo da savlada tek posle velike borbe u pet setova – 6:2, 6:7 (5-7), 6:3, 3:6, 6:1. To je Rodžeru bila 20. Grend slem titula u karijeri i po tom parametru je daleko najuspešniji teniser u istoriji.

Međutim, Nadal može da se pohvali činjenicom da je jedini igrač koji ima dvocifren broj trofeja sa jednog Grend slema – Španac je 11. put bio najbolji u Bulonjskoj šumi, a u finalu je bez problema nadigran Dominik Tim.

"Bik sa Maljorke" je tako na najbolji način krunisao ponovo izuzetno uspešnu sezonu na šljaci, koja je bila pravi lek jer je na betonu ove godine beležio izuzetno slabe rezultate, delom i zbog brojnih problema sa povredama.

Nadal je dugo držao prvo mesto na ATP listi, ali ga je ipak ispustio u poslednjoj trećini sezone.

Zlatni Masters

Photo by Matthew Stockman/Getty Images

Bilo je ljudi koji su kompletirali Grend slem tokom karijera, onih koji su došli i do "Zlatnog", uključujući i najsjajnije odličje na Olimpijskim igrama, ali nikada nije bilo onih koji su objedinili pehare sa svih Masters turnira.

Sve do noći između 19. i 20. avgusta ove godine, kada su se u finalu turnira iz serije 1.000 u Sinsinatiju sastali Novak Đoković i Rodžer Federer.

I vrapcima na grani bilo je poznato da je Đokoviću, od trofeja na Rolan Garosu 2016. godine od velikih pehara nedostajao samo onaj iz Sinsija, pa je veliki broj navijača žarko želeo da ga vidimo sa onim ćupom u rukama.

Ovo je bila ta godina – pobedio je Stiva Džonsona u dva seta, pa je onda imao niz neverovatnih mečeva u tri seta. Redom su "padali" Adrijan Manarino, Grigor Dimitrov, Miloš Raonić i Marin Čilić, pre spomenutog finala sa Federerom.

Najbolje je sačuvao za kraj jer je u jednoj od najzrelijih partija ove sezone savladao velikog rivala i došao do dugo čekanog uspeha.

Novak je postao prvi igrač u istoriji koji je uspeo da dođe do Zlatnog Mastersa, odnosno došao je do uspeha koji niko nije uspeo da ostvari od kada je ATP 1990. godine uspostavio važeći sistem.

Tenis više neće biti isti – Pike, Kosmos i novi Dejvis kup

EPA-EFE/YOAN VALAT

U organizacionom i marketinškom aspektu priče, za razliku od igračkog, jasno je da od 2018. tenis neće biti isti sport.

Razlog tome najviše su promene u Međunarodnoj teniskoj federaciji (ITF) koja je odlučila da reformiše jedino ekipno takmičenje u "belom sportu" – Dejvis kup.

Biće promenjen format, pa će umesto dosadašnjeg takmičenja koje traje tokom čitave sezone i zasnovano je na formi domaćinstava, igrati na kraju godine, u jednom mestu i na klasičnom turniru će učestvovati 18 selekcija.

ITF je izložio biznis plan kroz koji bi, zahvaljujući investicionoj grupi Kosmos, ušlo nešto oko tri milijarde dolara za 25 godina. Osnivač Kosmosa je fudbaler Barselone Đerar Pike. Više od 70% članova borda ITF je bilo za promene na glasanju u Dalasu, ali je ovakva odluka naišla na oprečna mišljenja.

U februaru naredne godine, 24 nacije učestvovaće na kvalifikacionom turniru, od čega će 12 izboriti plasman na završni turnir, na kojem će učestvovati polufinalisti iz tekuće sezone, kao i dve selekcije sa specijalnim pozivnicama.

Prvi Dejvis kup u novom formatu biće održan od 18. do 24. novembra 2019. godine, a domaćin će biti Madrid.

Novak Đoković

Photo by Julian Finney/Getty Images

I, kao što je moglo da se pretpostavi, najveći i najvažniji utisak bez dileme je povratak Novaka Đokovića gde mu je mesto – na tron "belog sporta". Đoković je poslednjih šest meseci prethodne sezone propustio zbog hronične povrede desnog lakta, što je, po njegovom priznanju, bila kulminacija lošeg perioda od osvajanja Rolan Garosa.

Nastup u Melburnu nije dobro uticao na njegov lakat, morao je prvi put u karijeri "pod nož", posle čega su usledila nova dva meseca van terena.

Prerani povratak na teren na Mastersima u Indijan Velsu i Majamiju produbili su sumnju, kako ličnu tako i kod navijača, a porazi u prvim kolima od Taro Danijela i Benoa Pera kod mnogih su bili potvrda da se nikada neće vratiti u pređašnju formu.

Okupljanje starog tima bio je prvi korak ka tome da ih razuveri, vratili su se Marjan Vajda i Gebhart Fil Grič, a otišli Andre Agasi, Radek Šćepanek i Marko Paniki.

Prvi pomaci viđeni su na turniru u Kvinsu gde je poražen od Čilića u finalu, da bi već na Vimbldonu došao do titule mnogo pre nego što je očekivao. Taj turnir ostaće upamćen i po još jednom klasiku sa Rafaelom Nadalom – polufinalni duel dvojice velikana trajao je dva dana i više od pet sati, a na kraju je srpska "mentalna gromada" izašla kao pobednik.

Tada je bilo jasno da je kraj karijere miljama i godinama daleko, trofeji su pokupljeni u Šangaju i na već opisanom Mastersu u Sinsinatiju, da bi kruna sezone stavljena u Njujorku.

Nakon klimavog početka protiv Martona Fučoviča i Tenisa Sandgrena, redom su u tri seta "padali" Rišar Gaske, Žoao Souza, Džon Milman, Kei Nišikori i Huan Martin del Potro za 14. Grend slem trofej.

Đoković je do kraja sezone upisao finala u Parizu i Londonu, što mu je bilo dovoljno da se vrati na prvo mesto i peti put u karijeri sezonu završi kao "broj 1". Činjenica da ne brani gotovo ništa u sledećih nekoliko meseci, znači da će sigurno biti na čelu ATP karavana još neko vreme.

Sledeće što mu sledi jeste pohod na Nadala koji ima tri GS titule više, kao i rekord Rodžera Federera od 310 nedelja kao najbolji na svetu – Đoković je do sada sakupio 231 sedmicu.

Za kraj istorijske godine proglašen je najboljim srpskim sportistom u izboru OKS, kao i za najboljeg evropskog sportistu po odabiru novinara, ispred osvajača Zlatne lopte Luke Modrića i šampiona Formule 1 Luisa Hamiltona.