Liverpul je porodica i klub koji ni u Srbiji ne hoda sam

Mnogo je priča ispričano o Liverpulovim navijačima, od onih tragičnih koje svi pokušavamo da zaboravimo, do onih najsjajnijih koji ovaj klub čine jednim od najpopularnijih na svetu.

Srbija, Engleska
Podeli
Foto: LFC Serbia
Foto: LFC Serbia

Klub sa čuvenog "Enfilda" jedan je od najtrofejnijih na Ostrvu i ima navijačku bazu koja se meri desetinama miliona ljudi.

Brojni trofeji, međunarodni uspesi, velika fudbalska imena i legende koje su nosile prepoznatljivi dres, ali i tragedije na "Hejselu" 1985. i "Hilzborou" četiri godine kasnije kada je život izgubilo 96 nevinih žrtava, ojačale su vezu sa klubom koja je, za mnoge, postal neraskidiva.

U preko 200 zemalja sveta postoji više od 50 priznatih navijačkih ogranaka, a jedan takav nalazi se i u Srbiji.

"Naši zvanični navijački klubovi omogućavaju značajnu pomoć svim pristalicama Liverpula u mestima u kojima žive. Tu su da omoguće najbolji mogući način upoznavanja sa drugim ljubiteljima fudbalskog kluba Liverpul, gde god se u svetu nalaze", stoji na zvaničnom navijačkom sajtu petostrukog šampiona Evrope.

Devojke i momke iz naše zemlje redovno okuplja ljubav prema Liverpulu, ali ne samo njih, nego i navijače iz okruženja. Tako je nedavno održan osmi regionalni skup pristalica "Crvenih", domaćin je bio Beograd, a sva prikupljena sredstva otišla su u dobrotvorne svrhe.

"Cela Atina je 2007. bila crvena"

Još jedna zanimljiva priča stigla je iz Atine, kada je grupica Srba otišla da prati Liverpul u finalu Lige šampiona. Tim koji je tada vodio Rafael Benites poražen je od Milana sa 2:1, ali je dodatno ujedinio navijače.

"Nas skoro 20 je išlo u Atinu na finale Lige šampiona 2007. godine. Bilo je 40.000 Engleza, od naših je jedan imao kartu, taj je bio na utakmici. Mi smo bili sa Englezima koji nisu imali karte, cela Atina je bila crvena ta tri dana. Samo njih 17.000 je imalo karte, ostali nisu, pa smo sa njima bili po kafićima. U jednoj piljari smo gledali na video bimu. Svi smo jedna velika familija".

Kako sami navode, bez obzira što su od grada na severozapadu Engleske udaljeni skoro 2.000 kilometara, u Liverpulu postoji nešto posebno.

"Voleo sam malo da budem kontraš, a kada sam bio klinac, to je bilo kasnih sedamdesetih i osamdesetih, favorizovale su se italijanska i španska liga na našim programima. Jedva smo čekali da gledamo Kup šampiona, Kup UEFA i Kup kupova kako bismo gledali klubove iz nekih drugih zemalja. Imao sam šest godina kada sam počeo da navijam za Liverpul, ne znam kako. Zavoleo sam Kevina Kigena, nosio je ‘sedmicu’. Prva dva fudbalska idola u životu su mi bili Dule Savić, pošto od malih nogu navijam za Zvezdu i Kigen, prvi u inostranstvu. Sve je počelo tamo negde ’77. godine, kada su uzeli prvu titulu u Kupu šampiona", počeo je priču Vladimir Starčević, jedan od osnivača najstarijih članova grupe.

Neki su krenuli iz želje da budu drugačiji, neki mlađi su se prvo vezali za određene igrače poput Stivena Mekmanamana, dok neki ističu da je Liverpul izabrao njih, kao u onoj čuvenoj rečenici Bila Šenklija – "Liverpool was made for me and I was made for Liverpool".

"Koliko god sam se ložio kao klinac i sve to, iz ove perspektive, sa 32 godine, moram da kažem da sam mnogo više zavoleo klub kroz ljude koje sam upoznao prateći ga. Upoznao sam stotine ljudi, sa mnogima se družim i u odličnim smo odnosima. Zahvaljujući Liverpulu imam ljude koje poznajem 14-15 godina koji su mi kumovi, preko ove priče sam upoznao suprugu", dodaje Stevan Tončić.

Foto: LFC Serbia
Foto: LFC Serbia

U trenucima kada je u jednom beogradskom pabu teško doći do reči od pesme engleskih navijača koje su ugostili pred duel sa Crvenom zvezdom u Ligi šampiona, njih dvojica objašnjavaju i kakvi su bili počeci sada zvanične fan grupe "LFC Serbia".

"U to vreme su bili popularni forumi i B92 je na sajtu imao jedan od najvećih i najpopularnijih. Sada imamo Fejsbuk grupe gde ima mnogo ljudi i drugačija je komunikacija, ali ljudi koji su se upoznali na forumima su stalna ekipa – ‘old skul’. Mi volimo da se zovemo ‘starija ekipa’, iako između nekih od nas ima i 20 godina razlike. Svako je dobrodošao i to je ono što je divno u našoj priči. Nije to samo kod nas, već sam osetio i u inostranstvu. Kada uđem u neki lokal i vidim Liverpulove navijače, prilazim, pozdravljam se i sedam sa njima – kao da je najnormalnija stvar na svetu. A, ja sam po prirodi stidljiv. Regionalna okupljanja je počela grupa iz Bosne i hvala im na tome, a kada sledeći put Beograd bude domaćin, za šest godina, biće toliko ljudi da nećemo imati gde da ih stavimo", objasnio je Tončić i osvrnuo se na izuzetnu organizaciju sa kolegama i prijateljima iz regiona.

Verovatno ni momci iz organizacije nisu mogli da pomisle koliku će podršku imati kada su pre skoro deceniju i po razmišljali da oforme grupu. Dugo je bilo potrebno da se reše svi papiri, ali je prošle godine njihov projekat postao zvaničan i oni su sada priznati ogranak navijača.

Zbog toga se, osim promocije voljenog kluba, trude da pomognu svima onima kojima je Liverpul u srcu. "LFC Serbia" redovno ima predstavnike na "Enfildu", bez obzira što je ljudima iz Srbije neophodna britanska viza.

"Da, postoji mogućnost da obezbedimo ulaznice kao zvanična grupa navijača iz Srbije. Vladimir će kupiti karte po regularnoj ceni, ali za utakmicu na ‘Enfildu’ u ligi. Kao zvanični fan klub dobijemo mesta na stadionu pre svake sezone. Imamo alokaciju karata samo za domaće utakmice u ligi i pravo preče kupovine. Sreća u nesreći ili obrnuto jeste da mi odavde moramo da vadimo vize za Englesku i veoma je mali broj ljudi može da ode, pa nam nije problem da imamo veliku potražnju. Sa ovom količinom karata, a da nam ne treba viza i da svako može da ode, ne znam kako bismo delili karte. Morali bismo da organizujemo lutriju i pravimo izvlačenje. Za narednu polusezonu smo dobili 21 kartu. Nadam se da ćemo vremenom dobijati i koju ulaznicu više", kaže popularni Tonča.

"Nijedna faca ovde nije došla da pravi probleme"

Na ovim prostorima se obično razmišlja i o potencijalnim problemima i neredima navijača. Iz "LFC Serbia" ih ne očekuju jer znaju da niko iz Engleske nije došao da ih pravi, ali su svesni moguće opasnosti zbog mlađih navijača domaće ekipe željnih dokazivanja.

"Ti ovde ne možeš da vidiš nijednu facu koja je došla da pravi probleme. Kod njih je to odavno gotovo, ali su stalno po medijima pisane priče das u oni huligani. Sada se svi ‘lože’ na Ruse koji nisu ni huligani, nego profesionalni borci. Oni su svi utrenirani sportisti koji idu po utakmicama i prave nerede. To nije normalno. Nadam se iskreno da neće biti problema na utakmici, znam mnoge navijače Zvezde, vođe sa tribina, samo može da bude problem sa klincima koji su željni dokazivanja. Verujem da se ipak ništa ružno neće dogoditi", ističe Starčević.

Imali smo sreće da, prilikom razgovora upoznamo Vladu kojem je, kako sam kaže, srce podeljeno na dva dela – Crvenu zvezdu i Liverpul. Čovek kojem je otac pričao o čuvenom duelu dva kluba iz 1973. godine i usadio mu ljubav prema "Crvenima", kaže da je to sreća u nesreći – neko će morati da pobedi, ali zato na jednom mestu može da gleda voljene ekipe.

"Osećao sam se smušeno kada je na žrebu objavljeno da igraju Zvezda i Liverpul, a onda sam pitao decu i oni su se osećali isto. Ne vole da Zvezda primi gol, ali ne vole ni da Liverpul primi gol. Idem sa njima na stadion i prvi put sada kapiram smislao onog šala pola-pola koji ću nositi sa sobom. Šta god da se desi, meni će biti drago jer ću gledati dva najvoljenija kluba. Kako god da bude, biće spektakl".

Sudbinska povezanost dva kluba ogleda se i u odnosu navijača, a zanimljiva je činjenica da ove sezone u Ligi šampiona igraju u istim terminima kao te ’73. godine, samo je domaćinstvo obrnuto. Starčević nam je otkrio i jednu zanimljivu priču:

"Svi ‘grobari’ su navijali za Čelsi, a Zvezdaši za Liverpul. Otac mi je pričao o toj utakmici iz 1973. i vodio me od treće godine na utakmice, kao što ja vodim svoje i burazerove klince na mečeve Zvezde. Imao sam člansku kartu od 1978. Pričali su mi o toj utakmici mnogo puta. Čuo sam čak da su Zvezdini navijači imali veliku Liverpulovu zastavu koju su dobili od engleskih navijača na poklon. Ona nikada nije bila izbačena na sever, već je kao poklon stajala u prostoriji ispod tribine".

Ako je srpskim navijačima Liverpula duel sa "crveno-belima" biće im jedan od najsrećnijih dana, jasno je da je sezona 2013/2014. ostala u gorkom sećanju posle klizanja Stivena Džerarda i propuštene možda i najbolje prilike u ovom veku da se uzme dugo čekana titula u Premijer ligi.

Foto: LFC Serbia
Foto: LFC Serbia

Vlada i Tonča nisu previše žalili za prilikama, svesni su da je ta sezona bila poput balona koji je samo čekao da pukne i to se desilo u najgorem mogućem trenutku, ali im je važno da je tim i u toj godine napadačkim fudbalom kupio srca mnogih navijača, ali i pristalica drugih klubova.

Ipak, njihov prijatelj Miloš Grubač veruje da će se Skauzeri uskoro radovati i tom trofeju.

"Titulu ćemo osvojiti kada se sve kockice slože. Verujem da će se to uskoro i desiti", ističe Grubač.

I, možda najbolje objašnjenje emocije koju navijači osećaju prema engleskom velikanu može da se objasni u nekoliko Miloševih reči:

"Pesma, crvena porodica, povezanost navijača, strast, borba bez odustajanja..."

Klub koji ni u Beogradu neće hodati sam…

strana 1 od 4 idi na stranu