Nova zvezda je rođena

Još od ranih dana bilo je jasno da se sigurno neće zadržati na jednom trofeju, a kako to vole na Zapadu da kažu, "he opens his account" početkom 2001. godine u Milanu, pobedom nad Žulijenom Buterom u tri seta.

Imao je 19 godina, dok je više od deceniju i po kasnije Švajcarac nadomak 100 ATP titula, uz 20 Grend slemova i 28 Masters titula.

Dok se Rodžer i duboko u četvrtoj deceniji održava u samom vrhu muškog, što bi čelnici WTA tura podvukli, nova zvezda ženskog tenisa je rođena – njeno ime je Olga Danilović.

Danilovićeva je u nedelju ostvarila najveći uspeh u karijeri osvojivši prvu profesionalnu titulu na turniru u Moskvi. Ona je u prestonici Moskve ispala u kvalifikacijama od Paule Badose, ali je kao "laki luzer" dobila novu priliku i u potpunosti je iskoristila.

Redom su padale Ana Karolina Šmedlova, Kaja Kanepi, Julija Gerges (10. igračica planete) i Alijaksandra Sasnovič, pre nego što je u finalu savladana vršnjakinja i velika prijateljica Anastasija Potapova – 7:5, 6:7 (1-7), 6:4.

"Iskreno, nema reči da opišem ovo što osećam. Rekla sam da je plasman u finale ono zbog čega živim, a ovom pobedom je sve još bolje. Trenutno još nisam skroz ni shvatila šta sam postigla i biće mi potrebno nekoliko dana dana da se smirim. Sada ću samo uživati u trenutku, neću razmišljati o budućnosti", izjavila je Danilovićeva.

Ona je postala prva igračica još od Andree Džeger koja je došla do trofeja kao "srećni gubitnik", kao i prva osvajačica titule rođena u ovom milenijumu – nije loše za devojčicu koja ima samo 17 godina.

Šampionski gen i bezrezervna podrška roditelja

Starsportphoto

Tokom razgovora sa Olgom, često nakon velikih uspeha u juniorskoj konkurenciji, u prvi plan je obično izlazila jedna reč – porodica. Mlada srpska igračica nije krila da ima neverovatnu podršku roditelja koji pokušavaju da joj olakšaju svaki sledeći korak u karijeri.

I vrapci na grani znaju da joj je otac proslavljeni košarkaš Predrag Danilović, ali ta činjenica predstavlja mač sa dve oštrice.

Sa jedne strane, bivši igrač Partizana, Virtusa, Majamija i Dalasa poseduje šampionski gen koji je ćerka nasledila, usadio joj je razmišljanje pobednika, a i sa finansijske strane je mogao da isprati sve poteškoće koje sa sobom nosi treniranje tenisa.

Sa druge, međutim, bilo je potrebno mnogo rada, odricanja i dokazivanja kako bi se izašlo iz senke legende koja je zakucala preko Sabonisa. A, to je sve samo ne lako.

"Zbog bavljenja sportom na visokom nivou razume moje raspoloženje kada izgubim, kako mi je pre mečeva, zna šta da mi kaže zaista. Uvek mi šalje poruke utehe kada gubim, pomaže mi da gledam unapred i mislim pozitivno", rekla je jednom.

Foto: TSS/Viktor Èervjakov

Zbog obaveza prvo u Partizanu, a onda i Košarkaškom savezu Srbije, Saša nema vremena da putuje po turnirima, što obično čini majka Svetlana.

Ona je ta koja upija veći deo negativne energije kada ne ide dobro, koja pruža konstantnu podršku i, kako je sama Olga navela, dovoljno je da se između poena samo pogledaju kako bi smirila strasti na terenu.

"Veoma smo bliske. Ona putuje sa mnom od početka, o svemu otvoreno govorim s njom, ne samo o tenisu. Na turnirima smo 24 sata zajedno i kada odem na neki turnir bez nje, čujemo se nekoliko puta na dan, dopisujemo se... Naravno, svađamo se, to je i normalno kada si s nekim non-stop, ali posle pet minuta bude ono: 'Hej, šta ćemo da jedemo?' i to je to od svađe. Na skoro svakom mom meču je, često je na treninzima, razume sport na pravi način i sigurna sam da bi mogla da bude veoma dobar trener", otkrila je nedavno u intervjuu za "Sportklub".

Profesionalci umeju da kažu da, kada osećaju mir na privatnom planu, imaju mnogo veće šanse da ostvare željene ciljeve u sportu – Danilovićeva sa te strane ima savršenu podlogu.

Glava

Foto: TSS/Viktor Èervjakov

Titule ne dolaze slučajno, ni one u profesionalnoj, ali ni u juniorskoj karijeri, a Olga je u poslednje dve godine osvojila u dublu Rolan Garos, Vimbldon i US open.

U singlu nije imala toliko uspeha, delom i zbog povreda koje su je omele kada je bila u najboljoj formi, ali su se već tada pojavili obrisi onoga što će je u karijeri odvajati ne samo od vršnjakinja, već i od mnogih uspešnijih teniserki.

Izuzetno je mentalno stabilna, savršeno psihički pripremljena da zadrži punu koncentraciju u najvažnijim poenima, pametno raspoređuje udarce i, za razliku od nekih rivalki WTA turu, ne oslanja se samo na sirovu snagu.

Potvrda toga stigla je u poslednja dva dana savršene nedelje u Moskvi – protiv Sasnovič u polufinalu je izgubila drugi set, potom povela sa 5:2 u trećem, kada se njena igra raspala i našla se na ivici poraza.

Beloruskinja je serijom gemova stigla do izjednačenja, ali se Olga potpuno "resetovala", dobila dva sledeća gema i relativno rutinski privela meč kraju. "Moj trener Aleks (Koreča) mi je jednom rekao sjajnu stvar – šta god da radiš, obriši to. U većini slučajeva kada uradim nešto glupo, kažem sebi: 'Ok, obriši'. To je ono što sebi govorim u većini slučajeva. Ljudi iz mog boksa kupe te negativne misli i sklanjaju ih od mene. Praktično su sa mnom na terenu. Sve što mislim i ja, misle i oni, samo su malo smireniji. Obriši i nastavi dalje su dve glavne stvari koje govorim sebi", opisala je kako razmišlja na terenu.

Sutradan je protiv sebe, osim Potapove, imala i domaću publiku. Brzo je preuzela kontrolu, došla do seta i prilike da servira za najveći trijumf u karijeri, kada su joj se odsekle noge što bi naš narod rekao. Ruskinja je vratila brejk, bila u naletu i u taj brejku izjednačila u setovima.

Kada je posle 2:0 preokrenula rezultat u trećem setu u svoju korist, činilo će se da Srpkinja kući vratiti sa utešnom nagradom, ali se desilo potpuno suprotno – Olga je sačekala svoj trenutak, iz sebe izvukla i poslednji atom snage za pobedu.

I na "makronivou" je pokazala zavidnu psihičku jačinu jer je prošle sezone prolazila kroz krizu iz koje se sama izvukla. Osetila je da joj nivo igre pada, povreda nije pomogla želji da se trenira, ali je glava bila ta koja je stalno vraćala pored korpe sa lopticama.

Kada se sve navedeno spoji sa neospornim talentom, razlozi za optimizam postaju mnogo izraženiji – savlje je u nedelju moglo da počne to je nešto na šta bi trebalo da se navikava.

Ubitačan forhend i potencijal u servisu

Foto: TSS/Viktor Èervjakov

Telo joj je pravilo određene probleme dok se razvijalo, a sada kada je stala sa rastom, prema sopstvenom priznanju može da se posveti i jačanju i fizičkoj pripremi koje zahteva konstantno prisustvo na turnirima.

"Moje povrede su bile isključivo zbog rasta. Naglo sam porasla. Ja sam pre dve godine sam nosila broj patika 42, a bila 20 centimetara niža. I sad još gore jer sam izrasla, ali su mi kosti i dalje slabe. Ne razumem se baš u to i nemam predstavu šta mi pričaju, ali je sve zbog rasta. Nisu to povrede zbog nekog lošeg treninga, zagrevanja, istezanja…", pričala je prošle godine dijagnoze koje je dobijala.

Što se fizičkih predispozicija tiče, 17-godišnjakinja iz Beograda ima sve uslove da bude vrhunska teniserka – visoka je 182 centimetra, poseduje izuzetno snažan forhend i potencijal da usavrši servis kojim će dominirati.

Foto: TSS/Viktor Èervjakov

Tokom odrastanja najviše se ugledala na Anu Ivanović (takođe osvojila prvu titulu sa 17 godina) i "top" koji poseduje u levoj ruci nam daje pravo da se nadamo da je osvajačica Rolan Garosa iz 2007. dobila pravu naslednicu.

Olga obožava da kreira poene tim udarcem, često se izvlači na forhend i u Moskvi je više forsirala dijagonalu na bekhend protivnica, posebno u trenucima kada samopouzdanje nije bilo na najvišem nivou. Međutim, vera u ovaj udarac joj je omogućila da pogađa tačno ona mesta koja je želela kada su se mečevi lomili.

Svesna je da servis može da napravi razliku u ženskom tenisu u kojem poslednjih godina nije toliko izražen, pa konstantno radi na početnom udarcu i svakodnevno napreduje. Ima dobru visinu, a prirodan pokret kod petlje joj ne opterećuje gornji deo tela kao neke druge igrače.

Sledeća stvar u nizu onih koje treba spojiti jeste konstantnost – ono je usko povezano sa samopouzdanjem i iskustvom i, kada se isto nagomila, slike poput ovih iz Moskve će postati svakodnevica.

Rad sa pravim ljudima

EPA-EFE/MANUEL BRUQUE

Predrag Danilović je radio sa najvećim košarkaškim umovima na svetu i više puta je, kao i druge kolege, naglašavao da je imao mnogo sreće da ga treniraju takve veličine. Ni u jednom sportu nije moguće napraviti uspeh bez pravih ljudi, a njegova ćerka je već sada oformila dobitni tim.

Spomenuti Koreča, dvostruki finalista Rolan Garosa, nekoliko sezona prati našu talentovanu igračicu, a od prošle važi za njenog mentora na akademiji u Barseloni.

"Vrlo je amiciozna, već je kompletan igrač, sa dosta iskustva. Moramo da idemo malo po malo. Talentovana je i važno je kako će raditi na razvoju tog talenta. Ima veliku šansu da postane veliki igrač", opisao je Španac koji radi i kao stručni konsultant za "Evrosport".

Tokom juniorskih dana često joj je sparing partner bio Peđa Krstin, deo je i akademije Janka Tipsarevića gde trenira kada je u Beogradu, radi sa Huanom Litariturijem, dok joj je podršku u Moskvi pružao Dejan Vraneš.

Nekadašnji kapiten FED kup reprezentacije Srbije, u vreme kada su nacionalni tim vodile Ivanovićeva i Jelena Janković, pokazao se kao ključni faktor na putu do prve WTA titule. U pauzama za "koučing" joj je davao prave savete, oni su se više odnosili na mentalni pristup meču, ali joj nudio i taktičko-tehnička rešenja kada je bilo potrebno.

Foto: TSS/Viktor Èervjakov

"Rekao mi je da se držim u meču, jer posle ovoga nema šta više. U takvim trenucima ne možete mnogo da pričate o taktici. Treći je set, nema šta tu još mnogo da se doda. Pružio mi je dosta podrške i rekao da su svi uz mene", izjavila je posle finala.

On je kratko poručio da je ovo tek početak velike karijere.

"Bio je ovo težak meč za obe devojke. Srećom, Olga je uspela da izdrži sve napore i još jednom je pokazala da poseduje potencijal za vrhunske rezultate. Njeno vreme tek dolazi", naveo je Vraneš za "Večernje novosti".

Odabir pravih saradnika je presudan jer Danilovićeva ima ogroman prostor za napredak – posebno u kretanju, nameštanju na udarce, dugim razmenama… Umela je na svoj račun da se šali da su je treneri kritikovali jer se ne savija dovoljno u kolenima, pa je svesna na šta treba staviti akcenat u predstojećem periodu kada je konkretno tenis u pitanju.

Titula u Moskvi omogućila joj je skok na 112. poziciju na WTA listi, ostvarivanje jednog cilja je na dohvat ruke, a glavni žrebovi seniorskih Grend slemova "čekaju iza ćoška".

Četiri najveća turnira biće prava pozornica za Olgu Danilović da potvrdi da je rođena nova zvezda.

Congratulations to @danilovic_olga! 🎉

The @moscowrivercup champion! 🏆 pic.twitter.com/cS3MfMjNVj

— WTA (@WTA) July 29, 2018

Nikola Đukić (@NikolaDjukic43)