Kovačeva zlatna kovnica ponovo radi

Skandinavija (Finska), Baltik (Estonija) i Centralna Evropa (Poljska i Češka) biće poprište mečeva reprezentativaca 24 nacionalna tima na 32. Eurovoleju od 1. do 19. septembra.

Mečevi će se dakle održavati u četiri države, ali u šest gradova. Poljska će imati čak tri grada domaćina u vidu Gdanjska, Krakova i Katovica, dok će se mečevi u preostalim državama odigravati u po jednom gradu.

Mečevi u Finskoj igraće se u Tampereu, Talin će ugostiti odbojkaše u Estoniji, dok će u Češkoj to biti Ostrava.

Identičan broju gradova je i broj arena na kojima će se mečevi igrati, njih šest. Najveća je „Tauron Arena“ u Krakovu sa kapacitetom od 15.030 mesta, ali u njoj se neće igrati finalni meč.

Arena „Spodek“ je druga najveća na ovom prvenstvu (11.500) i nalazi se Katovicama. U njoj će se najbolje četiri ekipe boriti za odličja u četvrtfinalnim i finalnim mečevima.

Zapravo, svi mečevi eliminacione faze igraće se u Poljskom sa izuzetkom četvrtfinalnih susreta i nekoliko duela iz osmine finala za koje je rezervisana „Ostravar Arena“ u Češkoj.

Pre te, uslediće grupna faza. Selekcije su podeljene u četiri grupe sa po šest timova.

Grupa A

EPA/WU HONG

Naša selekcija nastupiće u grupi A gde će za rivala imati Belgiju, Grčku, Portugaliju, Ukrajinu i jednog od pretendenata na zlato – Poljsku.

Upravo su se te dve selekcije našle na podijumu na prethodnom Evropskom prvenstvu (takođe organizovano u četiri države) pre dve godine.

Već je viđeno finale Srbija-Poljska, ali su odbojkašima u belo-crvenoj opremi planove poremetili Slovenci, koji su kasnije u finalu poraženi upravo od Srbije koja brani zlato osvojeno te 2019.

Ovoga puta dve selekcije se sastaju već u grupnoj fazi i upravo od njih treba očekivati borbu za prvo mesto. Poljaci su u prednosti s obzirom na igranje na domaćem terenu.

Pokušaće i da se povrate nakon nezadovoljavajućeg petog mesta na Olimpijskim igrama, ali tu naši odbojkaši imaju motiv više s obzirom da se na iste nažalost nisu ni plasirali.

Naturalizovani Vilfredo Leon, Bartoš Kurek i Mihal Kubjak pokušaće da donesu Poljskoj prvo zlato od 2009, a na tom putu prva prepreka će im biti Srbija.

Od osvajanja bronze na Evropskom prvenstvu 2017, trostruki šampion je nanizao 10 pobeda zaključno sa finalom protiv Slovenije pre dve godine.

Selektor reprezentacije Srbije Slobodan Kovač će put Krakova povesti oproban sastav. Od tehničara tu su Nikola Jovović i Vuk Todorović. Libera će biti Neven Majstorović i Nikola Peković. Srednje blokere predvode iskusni Marko Podraščanin i Srećko Lisinac, a uz njih su tu i Petar Krsmanović i Aleksandar Okolić.

Što se tiče korektora, Aleksandar Atanasijević je neprikosnoven dok će ga menjati Draško Luburić.

Priliku da odbrani MVP nagradu sa Evropskog prvenstva 2019. sa pozicije primača imaće Uroš Kovačević. Na toj poziciji pozvani su još Marko Ivovič, Nemanja Petrić i Pavle Perić.

Sa izuzetkom Todorovića i Perića (Vojvodina), svi srpski reprezentativci nastupaju u inostranstvu.

Srbija će pokušati da postane četvrta država posle Sovjetskoj Saveza, Čehoslovačke i Italije koja je odbranila zlatno odličje na Evropskom prvenstvu.

Treba dodati da, iako su Srbija i Poljska favoriti u grupi A, račune može da im pomrsi selekcija Belgije. Uprkos činjenici da nikada nisu stigli do medalje, bili su blizu 2017. kada su završili kao četvrti.

Njihov nastup u mnogome će zavisiti od forme Sema Deroa. Primač koji nastupa u Poljskoj osećaće se kao na domaćem terenu kada 2. septembra otvori prvenstvo upravo protiv naše selekcije.

Grupa B

EPA7ROBERTO BREGANI

Mečevi grupe B odigravaće se u „Ostrava Areni“ u Češkoj. Pored domaćina tu će nastupiti i Italija, Bugarska, Belorusija, Crna Gora i osvajači srebra sa prethodnog prvenstva – Slovenija.

Nije teško uočiti favorite u ovoj grupi. Italijani su šest puta osvajali Evopsko prvensto, a na ovom će pokušati da prekinu post dug 16 godina bez zlatnog odličja.

Međutim, Italijani će imati konkurenciju u vidu čak tri ekipe koje imaju šta da dokažu.

Slovenija je selekcija koja zasigurno doživljava najveći uspon kada je muška odbojka u pitanju. U poslednjih šest godina dva puta su bili drugi na Evropskim prvenstvima (2015. i 2019), osvojili su Čelendžer Kup (2019) i Zlatnu ligu (2015), a ovogodišnju Ligu Nacija su završili na četvrtom mestu.

Korektor Stern, primači Urnaut i Cebulj i najbolji srednji bloker EP 2019. Kozamernik u najmanju ruku bi trebalo da budu dovoljni za lak prolaz u narednu rundu.

Što se tiče domačina u ovoj grupi, selekcija Češke je 1948. godine osvojila inauguraciono izdanje ovog takmičenja koje se održavalo u Čehoslovačkoj. Od tada, taj uspeh su ponovili u još dva navrata 1955. i 1958. Zlatna odličja od tada nisu osvajali, a na podijum su se poslednji put popeli 1985. kada su bili drugi.

Predvođeni korektorom Janom Hadravom, Česi će se sigurno potruditi da na domaćem terenu ostvare bolji plasman u odnosu na onaj od pre dve godine kada su bili trinaesti.

Pored te tri selekcije, šansu za popravku tražiće Bugarska. Reprezentacija koja je učestvovala na 29 od 31-og Evropskog prvenstva je prethodno završila kao jedanaesta što je najgori rezultat u istoriji te države.

Cvetan Sokolov će pokušati da to ispravi, ali ni 15. mesto u ovogodišnjoj Ligi Nacija ne ostavlja prostor za velika očekivanja.

Grupa C

EPA/MICHAEL REYNOLDS

Rusi u Finskoj počinju svoj put ka opravdavanju epiteta jednog od favorita za zlatno odličje. Osvajači srebrne medalje na nedavno završenim Olimpijskim igrama su rekorderi po broju najsjajnihih odličja na Evropksim prvenstvima – 12.

Uprkos porazu u finalu od Francuske, čak trojica ruskih igrača su izabrana u idealni tim u Tokiju. Međutim, Rusija je ostala bez jednog od njih. Najbolji korektor Igara Maksim Mihajlov neće nastupiti, ali će tu biti najbolji primač i srednji bloker – Egor Kljuka i Ivan Jakovljev.

Pored Rusije i domaćina Finske, u grupi su još Holandija, Turska, Španija i Severna Makedonija.

Holanđani su do sada osvoji pet odličja, uključujući zlato 1997. kada su predvođeni Basom van de Gorom u finalu bili bolji od Jugoslavije.

Medalja ovoga puta ipak nije u domenu realnosti za popularno „Oranje“, ali iznenađenja su uvek moguća. Naročito kada imate igrača poput Nimira Abdel-Azisa koji je bio i najbolji poenter ovogodišnje Lige Nacija.

Pretedenti na treće mesto biče Finci koji su na prethodnom prvenstvu završili na 14. mestu. I tada su u grupi bili sa Makedoncima i Turcima i tom prilikom savladali obe selekcije.

Tehničar Emi Tervaporti i njegovi saigrači ovoga puta će imati podršku domaće publike u nastojanju da ponove te pobede. A, ko zna, možda ponovo savladaju i Holanđane kao što su već uradili 2013.

Sve selekcije će dakle imati razlog za osvetu protiv domaćina, te treba očekivati zanimljive mečeve u Tampereu.

Važno je napomenuti da učesnici iz ove grupe u eliminacionoj fazi ukršataju sa selekcijama iz grupe A gde se nalaze naši odbojkaši.

Grupa D

EPA/YOAN VALAT

Olimpijski prvaci iz Tokija selekcija Francuske prvo je ime poslednje grupe D. Učesnici 29 od 31-og izdanja ovog takmičenja do sada su stigli do sedam odličja.

Međutim, samo je jedno bilo zlatno. Pre šest godina u finalu su slavili protiv Slovenije, a gotovo polovina tima je i dalje tu.

Predvodiće ih najkorisnihi igrač Igara Ervin Ngape, a podršku će mu pružiti verovatno i najbolji liberova na svetu Ženja Grebenjikov, kapiten Benžamin Tonjuti i srednji bloker Nikolas le Gof.

U procesu se pojavilo i nekoliko mladih igrača među kojima su Antoan Brizar koji bi mogao da bude i startni tehničar umesto Tonjutija, korekto Žan Patri koji je bio drugi najbolji poenter tima u Tokiju i srednji bloker Bartelemi Šinenjez koji je izabran u idealnu postavu Igara.

Problem bi mogao da bude odlazak dugogodišnjeg trenera Lorana Tilija, na čije mesto je došao legendarni Bernandinjo Rezende. Brazilac je sa svojim nacionalnim timom, kako muškom tako i ženskom selekcijom, čak šest puta osvajao medalju na Olimpijskim igrama.

Pored Francuza u grupi D se nalaze Estonija, Nemačka, Hrvatska, Letonija i Slovačka.

Domaćini u Talinu nikada nisu uspeli da se plasiraju među 10 najboljih na Starom kontinentu još od prvog učešća 2009. Ipak, Estonci su ubeđeni da će im prednost domaćeg terena i publike pomoći da to ostvare.

Njihov rezulat od pre dve godine ne govori u prilog tome s obzirom na to da su završili na poslednjem mestu. Ipak, s obzirom na rezultate u Zlatnoj ligi optimizam je možda i opravdan.

Estonci su je od 2015. osvajali u dva navrata, a ove godine su stigli i do bronze. Za najboljeg tehničara ovogodišnjeg izdanja proglašen je mladi Estonac Renet Vanker. Upravo su Estonci na toj poziciji i najjači s obzirom na to da će Vanker konkurenciju imati u vidu 42-godišnjeg Kerta Tobala koji je to priznanje osvojio dva puta.

Neće domaćini, ali najveći rival Francuske u ovoj grupi biće Nemci. Osvajači srebra iz 2017. biće predvođeni najbolji korektorom tog turnira, iskusnim Đerđom Grozerom.

Motiv više za Nemce je popravljanje rezultata iz 2019. kada su završili na osmom mestu. Francuska i Nemačka sastali su se u Ligi Nacija ove godine, a Nemci su uprkos porazu u pet setova pokazali da mogu biti ozbiljan rival.

Što se tiče preostale tri ekipe, one će se uz Estoniju boriti za preostala dva mesta s obzirom na to da su prva dva mesta praktično rezervisana za Francusku i Nemačku. Dakle, "nesrećna" trinaesta za Ruse, odbrana titule srpskih odbojkaša ili dugo očekivani uspon Poljske na kubanski pogon?

Možda i neko drugi, ostaje da se vidi.

Priredio: Dušan Đukanović