U Srbiji se igra fudbal, samo da neko opet ne probuši loptu

Opet, naravno da je svima nama preko glave saopštenja, pretnji, ucena, međusobnih optužbi oko nameštanja i nasilja, na i oko stadiona, međutim – možda je upravo 2017. ta posle koje će krenuti boljitak najvažnije sporedne stvari na svetu u Srbiji, u svim sferama.

Koliko god se čelnici klubova i huligani ’trudili’ da bace senku na sve što je postignuto u prethodnom periodu, uspeli su samo da nam ga pomalo zagorčaju, ali ne i da ga pokvare pravim ljubiteljima fudbala koji su ga i onako predugo čekali...

Reprezentacija naše zemlje plasirala se posle osam godina na jedno od dva velika takmičenja, večiti rivali Crvena zvezda i Partizan obezbedili su po prvi put u istoriji zajedničko proleće u Evropi, mlađe reprezentativne kategorije takođe napreduju po planu u kvalifikacijama, dok je omladinski sastav beogradskog Brodarca prošao u nokaut fazu Lige šampiona za mlade.

Ovo je tek početak mogućeg i mukotrpnog oporavka sporta koji svi toliko volimo, ali je daleko najvažnije da, za početak, možemo da pišemo o nečemu lepom i pozitivnom kada je srpski fudbal u pitanju.

Sada smo došli u situaciju da nisu igre i nastupi ti koji su sporno, već, kao što je uostalom i slučaj u poslednje tri decenije, ljudi koji se nalaze na čelu dva naša najveća kluba, ali i, isto tako, Fudbalskog saveza Srbije.

’Orlovi’ u Rusiji, a selektor kod kuće

StarSport

Najveći uspeh ostvarila je svakako nacionalna seniorska selekcija, koja je kao prvoplasirana u grupi izborila odlazak na Svetsko prvenstvo u Rusiji 2018. godine.

Predvođenja selektorom Slavoljubom Muslinom, Srbija je završila ispred Republike Irske, Velsa, Austrije, Gruzije i Moldavije u kvalifikacionoj grupi D.

’Orlovi’ su iz deset mečeva sakupili 21 bod, dva više od drugoplasirane Irske koja kasnije nije uspela da prođe kroz baraž – ostvarivši šest trijumfa, tri remija i samo jedan poraz, uz dvadeset datih i deset primljenih pogodaka.

Krenulo je remijem sa Ircima u Beogradu (2:2), usledile su pobede nad Moldavcima u Kišinjevu (3:0), odnosno protiv Austrije u Beogradu (3:2), pa remi sa Velšanima u Kardifu (1:1), da bi tačku na prvi deo puta bio stavljen slavljem u Tbilisiju protiv Gruzijaca (3:1).

Naredni rival bili su ponovo Velšani, koji su u prestonicu naše zemlje stigli bez najboljeg igrača Gareta Bejla, ali je Srbija uspela samo da izbegne prvi poraz u samom finišu susreta (1:1).

To je ponovo probudilo ’duhove’ prošlosti, ali je povratak u pravi smer došao veoma brzo – pobedama nad Moldavcima kod kuće (3:0) i Ircima u Dablinu (1:0).

StarSport

Srbija se našla u situaciji da sa eventualna tri boda iz Austrije kolo pre kraja overi vizu za Rusiju. Međutim, prerano slavljenička i donekle vašarska atmosfera u Beču dovela je do toga (2:3) da ponovo dođemo u situaciju biti ili ne biti pre poslednjih devedeset minuta fudbala.

Bilo je evidentno da je igra nacionalnog tima u padu, sistem selektora Muslina – sa tri igrača u zadnjoj liniji – počeo je sve više da iskazuje svoje nedostatke, ali je na kraju ipak ostvaren toliko željeni cilj.

Aleksandar Prijović postao je novi junak nacije, pošto je upravo njegov gol u 75. minutu bio dovoljan za ’eksploziju’ preko 40.000 navijača na popularnoj Marakani i veliko slavlje je napokon moglo da počne.

Naravno, poznajući prilike i okolnosti našeg fudbala, kao i našeg naroda – ’glupo’ bi bilo da je sledeće čime smo se bavili samo i isključivo žreb za grupnu fazu turnira koji nismo igrali još od Južne Afrike 2010.

Umesto toga, priče o nepozivanju Sergeja Milinković-Savića, koji zaista igra sjajno za rimski Lacio, uzimale su sve više maha, selektor je isticao da se momak od “100 miliona evra“ ne uklapa u sistem, da bi sve kulminiralo, posle i sve glasnijih kritika na stil igre 'Orlova', nečim što je šokiralo ceo fudbalski svet, ali ne i onaj u Srbiji.

Tačno tri nedelje posle odlaska na Mundijal, 30. oktobra iz Fudbalskog saveza Srbije saopšteno je da je Slavoljub Muslin razrešen funkcije, a na njegovom mesto, u svojstvu vršioca dužnosti, postavljen je dotadašnji asistent Mladen Krstajić.

StarSport

Koliko god priča oko Sergeja imala smisla, pa i činjenica da se nacionalni tim sve više mučio, pružajući neubedljive partije... Potpuno je suludo otpustiti čoveka koji vas je odveo na Mundijal, pa i da ste Brazil..

"Menadžer Milinković-Savića (Mateja Kežman, op. a.) vodi u žutoj štampi hajku protiv mene. Nalazio je za sagovornike neke bivše fudbalere da tvrde kako Sergej mora da igra. Tog menadžera možda nekako i razumem, jer želi da zaradi velike pare na Sergejevom transferu", rekao je Muslin nekoliko dana posle smene i potom istakao:

"Ja i danas tvrdim da je Milinković-Savić dobar igrač, baš kao i Ljajić, ali je kod mene prednost imao Tadić, koji je u poslednjim kvalifikacijama bio treći najproduktivniji evropski igrač. Koliko se pričalo o Sergeju, očekivao sam da ga reprezentaciji Srbije preporuči čak i papa koji živi u srcu Rima i mogao je često da ga vidi u dresu Lacija“.

Sve u svemu, nešto više od šest meseci pred start najvećeg šampionata u svetu sporta, Sergej je u međuvremenu debitovao za ’Orlove’, naši momci i dalje ne znaju ko će ih predvoditi sa klupe u mečevima sa Brazilom, Švajcarskom i Kostarikom, u borbi za nokaut fazu posle tačno dve decenije i Svetskog prvenstva u Francuskoj.

Ako je verovati onome što se moglo čuti na dodeli 'Zlatne lopte' u režiji Saveza to će najverovatnije biti Mladen Krstajić, jedan od asistenata smenjenog selektora, čovek bez iskustva vođenja bilo kog seniorskog sastava...

Samo u Srbiji.

Crveno i crno-belo proleće

StarSport

Nešto čemu se minoran broj navijača nadao, a može se reći i maštao, režirale su komšije sa Topčiderskog brda, pa će tako naša zemlja po prvi put od kada se u Srbiji organizovano trči za loptom imati dva predstavnika u nekom evropskom takmičenju i na proleće.

Nažalost, da i ovde sve prođe bez tenzije i nečega čemu u sportu nikako nema mesta pobrinuli su se najpre glavni i odgovorni ljudi naša dva najveća kluba, pre nego što su tačku stavili navijači Partizana, uz ’pomoć’ spoljnih faktora na kraju sezone.

Prvi su nastavili dugogodišnji ’rat’ saopštenjima, u koji su se povremeno uključivali i još neki klubovi Superlige Srbije, dok je meta s vremena na vreme, od strane crveno-belih, bio i FSS – na čelu sa predsednikom Slavišom Kokezom i našim najboljim arbitrom Miloradom Mažićem.

Kao što smo i rekli, ti faktori jesu nešto na šta smo otupeli, ali ih nikako ne treba zanemarivati. Jer, niko više ne želi ni da sluša ni da čita pisanija sa bilo koje strane brda, ili nekog drugog dela Srbije, a još manje da gleda krvave glave, paljenje bakljama i kordone policije na najvećoj i najvažnijoj utakmici na ovim prostorima.

Crveno-beli su se plasirali u nokaut fazu prvi put od sezone 1991/1992 – kada su 18. marta dočekali Panatinaikos u Sofiju, iz dobro poznatih, nesportskih razloga, u neuspelom pokušaju da odbrane titulu prvaka Evrope osvojenu sezonu ranije.

Getty images

Računajući sva tri takmičenja – Superligu, Kup Srbije i Ligu Evrope – Crvena zvezda odigrala je 38 mečeva, upisala 27 pobeda, osam remija i svega tri poraza, postigavši pritom 81 pogodak, uz samo 18 primljenih.

A, cela priča još više dobija na težini kada se zna da su crveno-beli postali prvi tim u istoriji Ligi Evrope koji je stigao do druge faze krenuvši pritom iz prve runde kvalifikacija.

Ekipa Vladana Milojevića je kroz bitke sa Arsenalom, BATE Borisovim i Kelnom obezbedila drugo mesto grupe H, dok je jesenja titula osvojena sa devet bodova viška u odnosnu na upravo crno-bele, a rutinske partije u Kupu donele su plasman u četvrtinu finala.

Postignuta su tri, a primljena samo dva gola u Evropi, ‘Jarčevi’ iz Bundeslige savladani su dva puta (0:1, 1:0), sreća je htela da iz okrašaja protiv ‘Tobdžija’ bude osvojen samo onaj jedan bod iz Londona (0:1, 0:0), dok je sa šampionom Belorusije, kada je fortuna takođe okrenula leđa, dva puta remizirano (1:1, 0:0).

Osim značajnog finansijskog dobitka, kao i samih rezultata, odnosno prolaska u 16. evropsko proleće u klupskoj istoriji, posebno se ističe uticaj trenera na izgled i nastupe najtrofejnijeg srpskog kluba.

StarSport

Zvezda u skorijoj prošlosti nije delovala i igrala kao što je to bio slučaj prošle jeseni – uigrano, sigurno, pametno, iskusno, na rezultat…

Shodno svemu navedenom, i ne čudi da su navijači već u decembru napravili redove za kupovinu karata i nastavak evropske odiseje, kada 13. februara na krcati stadion Rajko Mitić bude istrčala ekipa moskovskog CSKA u borbi za osminu finala.

S druge strane, ekipa Miroslava Đukića imala je nešto manje uspešnu polusezonu, pre svega zbog spomenutog bodovnog zaostatka za najvećim rivalom, ali i nekonstantne forme.

Ipak, posle neuspeha u kvalifikacijama za Ligu šampiona i eliminacije od Olimpijakosa, šampion Srbije takođe je kao drugoplasiran završio takmičenje u Ligi Evrope, u grupi B – crno-beli su stali iza Dinamo Kijeva, a ispred Jang Bojsa i Skenderbega.

U šest mečeva ostvarili su po dva trijumfa, remija i poraza, uz gol razliku (8:9), dok su ključna tri boda osvojena kolo pre kraja protiv švajcarskog vicešampiona u Beogradu (2:1).

StarSport

Posle uvodnog remija u Švajcarskoj (1:1), sve je išlo kako su svi iz Humske samo mogli da požele. Posle prvih 45 minuta na praznom stadionu u Humskoj, zbog još jednog elementa koji bi trebalo iskoreniti što pre, Partizan je imao dva pogotka prednosti protiv Kijevljana, ali je onda usledio ogroman pad i poraz posle preokreta (2:3).

Na sreću, takav epilog nije skupo koštao Partizan, iako je iz Albanije donet samo bod (0:0), pošto je usledilo slavlje nad Skenderbegom kod kuće (2:0), a zatim i već opisani krucijalni trijumf nad Švajcarcima pred nešto više od 20.000 navijača.

Iako meč na zatvaranju grupe u Ukrajini nije imao rezultatski značaj, ubedljiv poraz u Kijevu (4:1) malo je pokvario kompletan utisak, ali će se to vrlo brzo, ako već i nije, u potpunosti zaboraviti.

Ponavljanje uspeha od pre dvanaest godina, kada su crno-beli zaustavljeni u šesnaestini finala tadašnjeg Kupa UEFA, znači da će Partizan po drugi put u poslednjih petnaest sezona igrati nokaut fazu, posle devetog učešća u grupnoj fazi nekog od dva takmičenja, kao i uz dva istorijska plasmana u grupnoj fazi Lige šampiona.

Đukićevi momci imali su nešto lakši žreb za nastavak takmičenja, barem na papiru, jer će igrati sa Viktorijom iz Plzenja, a navijačima ostaje da se nadaju da će igrački kadar na predstojećoj pijaci biti ojačan, a tim tokom zime biti dodatno uigran – što bi otvorilo put ka izjednačavanju najvećeg uspeha u ovom takmičenju pod okriljem UEFA i drugim plasmanom u osminu finala takmičenja.

Na proleće nam u Beograd dolazi i veliki Junajted...

fss.rs

Da fudbalska jesen bude savršena potrudili su se i dečaci iz beogradskog Brodarca, aktuelni omladinski šampioni Srbije.

Ekipa sa Starog sajmišta nastavila je sa sjajnim rezultatima i u evropskim okvirima, izborivši se prvi put u istoriji kluba za plasman u Ligu šampiona za mlade, a onda se i domogla plej-of faze. Tim koji predvode Milan Kuljić, Zoran Šaraba i Željko Kalajdžić krenuo je stazom ’nacionalnih šampiona’, a prvi rival bio mu je Makabi iz Haife.

Nije dobro počelo pošto je Gaj Dahan pogodio već u 13. minutu za vođstvo na stadionu “Mišel Platini“ u Starog Pazovi, ali je Ognjen Mitrović u poslednjim trenucima susreta doneo, ispostaviće se, zlatan vredan gol pred nešto više od 1.500 navijača.

U revanšu u Haifi, tri nedelje kasnije naš predstavnik odigrao je smireno i pametno, da bi već prvu ozbiljniju situaciju predvodio u vođstvo – pogotkom Matije Babovića u dvadesetom minutu – što je bilo dovoljno za plasman u narednu rundu takmičenja. Tamo, na poslednjem stepeniku pre prolaska u nokaut fazu čekao ih je gruzijski Saburtalo. Usledio je veoma dramatičan dvomeč, a ovoga puta je Brodarac prvi stigao do gola na svom terenu, preko Srđana Kočića, ali je Beka Nikolašvili u 83. pokvario slavlje domaćina.

Ipak, takav ishod nije obeshrabrio naše momke koji hrabrom igrom u prvih šesdeset minuta revanša praktično najavljuju veliki uspeh – golovima Alekse Pejića u 20. i Uroša Lukića u 58. minutu, a sve što je domaćin uspeo da uradi do kraja jeste da izbegne poraz u drugom minutu sudijske nadoknade, nedovoljno i da promeni ishod dvomeča.

Slavlje je krenulo već na terenu u glavnom gradu Gruzije, nastavljeno je u avionu, da bi novi povod dale ’kuglice’ zakazavši okršaj sa ’Crvenim đavolima’ menadžera Nikija Bata, jednim od drugoplasiranih timova, odnosno ekipa koje su igrale grupnu fazu jer su njihovi seniori učesnici elitnog takmičenja.

Za plasman među osam najboljih mladih timova Evrope igra se samo jedan meč, a nema sumnje da nas od sedmog februara očekuje spektakl na krovu Tržnog centra Voždovac. Ovi momci su ga svakako zaslužili...

StarSport

Ostaje nam nada da će ovo biti samo početak neke nove, uspešne epohe srpskog fudbala i da na naredni ovakav ili sličan uspeh nećemo morati da čekamo u periodima koje se mere godinama ili, još gore, decenijama.

Jesmo mi košarkaška, vaterpolo i odbojkaška nacija, ali je fudbal ipak poseban sport, a ni mi nismo izuzetak. Koliko god bio loš ili loše vođen uvek je privlačio najviše pažnje, dok smo mi, kroz istoriju, i te kako pokazali da umemo da ga igramo, kao i da svoju decu naučimo da to čine na evropskom, svetskom nivou.

Međutim, da bi i naša nadanja i žele imali bilo kakvog smisla najpre bi morala da se aktivira država jer bez nje ništa od navedenog nije moguće – obračun sa huliganima, privatizacija klubova, procesuiranje ljudi koji su igru koristili da steknu sopstvenu korist.

Tek tada će biti moguće napraviti sledeći korak, i krenuti sa kompletnom reorganizacijom Fudbalskog saveza Srbije i famozne Superlige.

Samo da nam neko u međuvremenu, opet, ne izbuši loptu...

Nemanja Đorđević (@ElGrandeDiego)