"Vratio sam se" – opet

Na današnji dan, 25. septembra 2001. godine, Majkl Džordan je saopštio da će ponovo igrati košarku.

Podeli

Karijeru je završio nakon sezone 1997/98, gde je osvojio svoju šestu titulu i treću uzastopnu od 1996. godine.

Šesti put je bio MVP finala i poslednji šut na utakmici protiv Džezera u Solt Lejk Sitiju pogodio je preko Rasela, a prethodno je ukrao loptu Karlu Melounu, u nezaboravnih poslednjih minut i po šeste utakmice NBA finala.

S obzirom da se Fil Džekson nije vraćao naredne sezone kao trener Čikago Bulsa, a da je Džordan rekao da neće igrati ako Džekson nije tu, Majkl je saopštio da je njegova karijera završena i to se znalo unapred.

Ipak, kako je to Majkl Džordan i kako se već jednom povukao iz košarke, o čemu možete da čitate u tekstu Vratio sam se, nije nikakav šok bio što je saopštio da će ponovo igrati košarku.

14 dana posle kobnog 11. septembra, Majkl Džordan je saopštio da se vraća košarci i da će igrati za Vašington Vizardse.

Takođe, doniraće celu platu porodicama žrtava terosističkog napada u Njujorku, kao i raznim fondovima koji se bave humanitarnim radom.

Okej, vraća se njegovo leteće visočanstvo u 38. godini i igraće za loše Vašington Vizardse. Šta da očekujemo?

Džordan je dve godine ranije postao jedan od vlasnika i predsednik košarkaših operacija Vašington Vizardsa.

Imao je zadatak da napravi roster koji će igrati plej-of, da niveliše seleri kep, da ima dobre odabire na draftu i sve ostalo što rade ljudi na toj poziciji.

Ispostaviće se da je loše radio taj posao, a ako navedemo samo da je Kvomija Brauna direktno iz srednje škole uzeo sa prvog mesta na draftu 2001. godine, ne moramo više da nabrajamo. Ali, o tome nekom drugom prilikom.

Još je košarke bilo u Džordanu i mogao je još da igra za Bulse, koji da su ostali čitavi i sa Filom Džeksonom, ponovo bi bili glavni favoriti za titulu.

Iz patika u cipele i iz dresa u odelo, potrebno je vreme da se neko kao Majkl navikne na to.

Rutina na novom poslu izgledala je ovako – uzeo bi kafu i razmišljao šta bi mogao dalje da radi, s obzirom da nema baš mnogo posla oko rostera i pikova svaki dan.

Šta može da uradi jedan Majkl Džordan?

Pa da izađe na parket.

Sišao bi sa kafom do svlačionice i pričao sa igračima, naravno o košarci.

U dobrim odnosima je bio sa Popajem Džonsom i Hjubertom Dejvisom, koji su ga 'čačkali', a on bi onda rekao: 'Dajte mi loptu'.

Šutirao bi i po sat vremena u sali jer je imao tog 'rovca' i nije imao mira bez lopte.

Tačnije, kako on kaže, imao je 'svrab'.

"To je svrab koji neće da ode i mora da se jako počeše. Želim da me to ne prati do kraja života i zato se vraćam košarci. Igraću igru koju volim, nije mi do novca. Ne zanima ako ne dobijem ni centa", rekao je Džordan kada se vraćao.

I tako je i bilo.

Celu platu će donirati, odrekao se svog udela u vlasništvu i skoncentrisao se na košarku.

Trener je bio njegov stari poznanik Dag Kolins, koji ga je trenirao nekoliko sezona u Čikago Bulsima, na kraju 80-ih i početku 90-ih.

Od poznatijih i dobrih igrača je uz njega bio još samo Rip Hamilton, a uglavnom su u timu bili mladi igrači, uključujući i Brauna kog je draftovao sa prvog mesta.

Ništa se nije promenilo.

Vizardsi su bili loš tim, a Majkl Džordan je punio hale, okupljao navijače koji su samo hteli da ga vide i nikada nije izgubio rutinu.

Na svakom gostovanju bi zakupio salu negde blizu hotela i vežbao bi svako jutro od 07:00.

"Bio sam dobar na treningu i pogađao sam svaki šut. A onda je Džordan zamenio dresove i prešao u drugi tim kako bi me čuvao. Do kraja treninga nisam postigao koš, ma nisam ni uputio šut. Bio sam u fazonu: 'Čoveče šta ti je, šta je tvoj problem? U istom smo timu, mi smo saigrači. Zašto ti toliko znači da me zaustaviš? Ja čak nisam ni bitan igrač, ja sam igrač uloge, a ti si najbolji igrač ikada', a on mi je odgovorio: 'Ovo ti je isto kao sedma utakmica NBA finala – utakmica je utakmica i u svakoj moraš igrati isto'. To je Majkl Džordan", priseća se njegov saigrač Hjubert Dejvis.

Jednom prilikom je trener Dag Kolins prekinuo trening jer je Džordan izgledao kao na vrhuncu u Bulsima, pošto je bio nezaustavljiv.

Rekao je Džordanu da prestane da šutira, a on je samo šutirao trojke i asistirao više od 20 puta visokim igračima za laka polaganja i zakucavanja.

Svi su se čudili kako to tako izvodi lako, a on im je rekao: „Ja vidim sve. Ja sam najbolji i u asistencijama. Samo želim da dajem poene, zato to ne radim“.

"Igrali smo protiv Majamija u predsezoni. On nam je rekao: 'Sad ćete da naučite nešto. Kako se daje 20 poena u četvrtini. Onda ću da sednem i neću više da ulazim", otkriva Popaj Džons.

Šta mislite, šta se desilo?

Džordan je u prvoj sezoni sa Vizardsima odigrao 60 utakmica, najmanje u karijeri u punoj sezoni, ako ne računamo povratničku sezonu gde se vratio kada je sve već bilo u toku.

Beležio je 22,9 poena, 5,7 skokova, 5,7 asistencija i 1,4 ukradenu loptu. Osim u skokovima, bio je glavni u svakoj statističkoj kategoriji.

Ponovo je bio Ol-star, a posle 19 pobeda u prošloj sezoni, sa Džordanom su došli do 40 pobeda.

Čak je bio i u MVP priči, ali tada su dominirali visoki igači poput Šeka i Dankana.

Naredne sezone je dobio bolju podršku u vidu Džerija Stekhausa i Lerija Hjuza, ponovo je bio Ol-star i odigrao sva 82 meča, ali opet nisu ušli u plej-of.

Na 15 utakmica je čak ulazio i sa klupe, a beležio je 20 poena, 6 skokova, 4 asistencije i 1,5 ukradenu loptu.

Džordan je zbog izostanka u plej-ofu kritikovao sve svoje igrače, a najviše Brauna kog je draftovao sa prve pozicije.

Nije sporno da je Džordan igrao svoje i da je bio veliki majstor i u 40. godini, s obzirom da je te sezone imao tri utakmice sa 40+ poena i postao prvi u istoriji kome je to pošlo za rukom.

"Kažete da će me 'mladi psi' rastrgnuti i da ja kao mator ne mogu da trčim za njima? Ne želim da bežim od odgovornosti i ne želim da lajem a ne ujedam. Sve je to veliki izazov. Neću da kažem da mogu da razbijem Kobija ili Mekgrejdija, ali vi (mediji) govorite da oni mogu mene da razbiju. Videćemo".

Kada je krenula sezona 2002/03 bilo je jasno da kolena izdaju Majkla i da je vreme za kraj.

Konačan kraj.

Odbio je da bude starter na Ol-staru 2003. godine umesto Ajversona ili Mekgrejdija, ali je na kraju prihvatio jer mu je Karter prepustio to mesto.

Oproštajna sezona bila je emotivna i svaki tim gde je gostovao mu je odao priznanje.

Čikago Bulsi su ga dočekali tako što su neprestanim aplauzima i ovacijama na nogama odali priznanje najboljem košarkašu svih vremena, dok mu je Majami, tačnije Pet Rajli, povukao dres sa brojem 23 iz upotrebe iz poštovanja, iako Džordan nikada nije igrao tamo.

Poslednju utakmicu odigrao je 16. aprila 2003. godine u Filadelfiji.

Džordan je od sredine treće četvrtine sedeo na klupi, s obzirom da je njegov tim gubio 25 razlike, a na četiri minuta pre kraja je publika skandirala 'hoćemo Majka!'.

Ušao je na dva minuta do kraja, namerno ga je faulirao Erik Snou kako bi šutirao bacanja, a kada ih je pogodio, Filadelfija je namerno izgubila loptu kako bi Džordan izašao.

Posle pet minuta neprekidnih aplauza i ovacija, izašao je sa parketa i tu je bio kraj.

Sa 39 i 40 godina je imao u proseku za dve sezone 21,2 poena, 5,9 skokova, 4,4 asistencije i 1,5 ukradenu loptu, uz 43% šuta iz igre i 80% sa linije penala.

Šta kažete, nije loše?

strana 1 od 2 idi na stranu