Čokoladni grom

Vanzemaljac sa planete "Lovetron".

Marko Đinđić
Podeli
Photo by Ronald Martinez/Getty Images
Photo by Ronald Martinez/Getty Images

"Jedan poznati muzičar dolazio je stalno na utakmice Filadelfije. Uvek je dolazio u pratnji jednog čoveka jer je bio slep. Sedeo bi na tribinama i praktično bi slušao utakmicu. Kada bi Džulijus Erving zakucao, on bi rekao: ’To je Doktor’. Kada bih ja zakucao on bi rekao: ’To je onaj momak sa najjačim zakucavanjima’. Znao je po sluhu ko zakucava.

Posle jedne utakmice rekli su mi da želi da me upozna. Ušao je u svlačionicu – to je bio Stivi Vander. Stivi Vander je bio slep. Prišao mi je i opipao me po licu, kao da me je pomazio. Samo je rekao: ’Čokoladni grom’.

I ostao sam Čokoladni grom. Tako sam dobio nadimak od čoveka koji me nikada nije video".

Deril Dokins tvrdio je da je sa planete "Lovetron".

Svakom zakucavanju davao je posebno ime.

On je bio prvi reper na svetu, koji nije bio plaćen kao reper.

Deril Dokins zakuca i onda vam, kao protivničkom igraču, saopšti: „Ovo je bilo fanki, slatko, ukusno, razbijačko zakucavanje“, a vi ga samo pogledate: „Šta?!“

To su bila zakucavanja u čijem je nazivu bilo po pet, šest, sedam reči...

„Yo-Mama“, „Look out below“, „Rim breaker“, „Rim shaker breaker, no faker“, „In your face disgrace“...

Dokins je bio zanimljiv i po svojim intervjuima posle utakmice.

Retko je znao da priča, uglavnom je mumlao.

Kada ga novinar pita, kakva je bila utakmica, da li ste zadovoljni, on bi samo rekao: „Mhm“ ili tako nešto.

A kada bi se raspričao, onim njegovim dubokim glasom koji je malo slabiji od na primer glasa Dikembe Mutomba, teško da bi ga nešto razumeli.

Ipak, imao je uvek nešto zanimljivo da kaže i novinari su ga obožavali, kada bi nekako uspeli da ga nateraju da se raspriča.

Baba, koja ga je odgajila jer su ga otac i majka napustili kada je bio mali, govorila mu je da ne treba puno da priča i da je najbolje da se brani ćutanjem ili da priča neke stvari koje niko ne razume.

On je rekao da mu je drago da je nikada nije poslušao.

Deril je bio jedan od najzanimljivih igrača u istoriji NBA lige.

Izabran je kao 5. pik na draftu 1975. godine.

U NBA je ušao direktno iz srednje škole i postao je prvi igrač u istoriji NBA lige koji je draftovan direktno iz srednje škole u prvoj rundi drafta.

Pre njega je iz srednje škole u ligu ušao samo Mozes Meloun, koji je i došao umesto njega u Filadelfiju.

Taj draft nije upečatljiv, niti jedan od boljih, s obzirom da osim prvog pika Dejvida Skajvokera Tompsona, Dokinsa i Lojda Frija, kasnije poznatijeg kao World B. Free (23. pik), nije bilo igrača koji su ostavili dublji trag u ligi.

Igrao je sedam sezona (1975-1982) za Filadelfija Seventisikserse, sa kojima je stigao do tri NBA finala, ali nikada nije osvojio titulu.

Imao je ugovor na sedam godina, a za tih sedam godina bio je plaćen tačno 1.000.000 dolara.

Ukupno!

Igrao je sa Morisom Čiksom, Džulijusom Ervingom, Dagom Kolinsom, Lojdom Frijem i Džordžom Meginisom.

Bila je to fantastična ekipa sa četiri Ol-stara, ali Dokins nije bio jedan od njih.

Deril Dokins nikada nije bio Ol-star.

U prve dve sezone je ulazio sa klupe i bio pokretač ekipe kada izađe na parket, a priliku da zasija u startnoj petorci dobio je u doigravanju 1977. godine, gde je vodio velike bitke Dejvom Koensom, Mozesom Melounom i Bilom Voltonom u finalu.

Fila je u tom finalu vodila 2:0, ali je na kraju izgubila četiri vezane utakmice i Blejzersi su postali šampioni.

U drugoj utakmici se pobio sa Morisom Lukasom i izbačen je posle tuče, a u svlačionici je napravio haos.

Polupao je celu svlačionicu, uključujući i toalet, gde je isčupao lavabo i šolju, da bi na kraju udario barikadu na vratu kada je izlazio, kako niko ne bi mogao da uđe.

To mu je baš teško palo.

U finalu protiv Blejzersa jedna kompanija koja je proizvodila patike poslala je zastupnika da ubedi Dokinsa da nosi njihove patike.

Nudili su mu duplo više novca nego što ga plaća kompanija čije patike trenutno nose.

Rekao je svom saigraču da više ne može da izdrži u patikama koje trenutno nosi jer ga stopala bole od njih i da će ih baciti u đubre.

"Ne možeš to da uradiš čoveče, igramo NBA finale!", rekao mu je saigrač Dag Kolins.

Dokins je onda rešio da obuje jednu patiku od trenutnog proizvođača i jednu od nove kompanije koja mu je nudila duplo više novca i tako je igrao u finalu.

Sa dve različite patike.

Deril je narednih pet sezona bio starter u ekipi File, pošto je legendarni Džordž Meginis napustio ekipu, a redovno je igrao i centra i krilnog centra.

Beležio je oko 15 poena i oko 9 skokova u tih pet sezona, pa je nekako i jasno zašto tada pored Mozesa Melouna i ostalih centara nije bio Ol-star.

Jedne sezone bio je drugi po procentu šuta iz igre (57,5%), koji je uvek bio visok i Dokinsova efikasnost se cenila.

Igrao je još dva finala sa Filom i oba su izgubljena.

Znamo svi šta je bilo u sezoni 1979/80, kada je u šestoj utakmici Medžik Džonson, tada novajlija u ligi, stao na centra i postigao 42 poena, uz 15 skokova i 7 asistencija, za titulu.

"Karim se povredio i Lejkersi su ostali bez centra. Rekli smo to je to, osvajamo titulu, preokrenućemo".

Ali, Medžik je uradio svoje.

Međutim, Dokins kaže da on nije čuvao Medžika i da ga nije „uništio“.

"Pogledajte opet snimak te utakmice. Ja nisam čuvao Medžika. Nisam imao kontakt sa njim. Da sam ga ja čuvao, posle 20 poena bi dobio takve udarce po rukama, da ne bi imao snage da izbaci loptu, a ne da ubaci preko mene 42 poena", jasan je Dokins.

Dokins je 1979. godine slomio dve table na dve utakmice.

Kada je prvi put polomio i obruč i tablu i kada je utakmica morala da bude prekinuta na pola sata, nešto zanimljivo desilo se u svlačionici.

Poneo je tablu sa sobom u svlačionicu i počeo je da viče: "Slomio sam tablu. Ja sam sila".

Zatražio je da mu se promeni ugovor i da prima veću platu, s obzirom da može da slomi obruč i tablu.

"Deril Dokins je otac moćnih zakucavanja. Ja sam samo njegov sin", rekao je Šekil O’Nil.

Kada je drugi put slomio obruč i tablu, NBA liga morala je nešto da promeni jer je bilo jasno da će Čokoladni grom to početi da radi redovno.

Zato su 1979. godine promenili obruče i stavili zaštitu, a table i konstrukcija su ojačani, kako igrači ne bi mogli da slome tablu. Pod igrači, čitaj Deril Dokins.

Takođe, postalo je zabranjeno da se „visi“ na obruču posle zakucavanja i to se i dan danas zove „Dokinsovo pravilo“.

Dok nije stigao Šek u ligu, obruči i table bili su mirni 13 godina.

U sezoni 1980/81, desila se ozbiljna katastrofa u finalu Istočne konferencije.

Fila je imala 3:1 protiv Seltiksa, koji su uspeli da pobede u naredni tri utakmice i odu u NBA finale, gde će savladati Hjuston Roketse na krilima Sedrika Maksvela i Lerija Birda.

U sezoni 1981/82, Fila je opet dominirala na Istoku i stigla do novog finala, a Dokins je ponovo bio na drugom mestu po procentu šuta iz igre.

Još jednom su poraženi u finalu od Lejkersa i ponovo je dominirao Karim Abdul-Džabar, pa je Fila želela da dovede novog centra koji bi mogao da se bori protiv najboljeg strelca u istoriji lige.

Derilu je ugovor isticao i trejdovali su ga na kraju sezone u Netse, a u trejdu tri tima, u Filu je došao Mozes Meloun i Seventisiksersi su 1983. godine počistili u finalu Lejkerse za titulu.

"Navijačima nikada niste mogli da ugodite. U Netsima, kada sam bio zdrav obožavali su me, kada se povredim mrzeli su me. Isto je bilo i u Filadelfiji. Nikako im se ne može ugoditi. Kada ubacim 20 poena i uhvatim 10 skokova, navijači bi rekli da sam mogao barem 28 poena i 15 skokova. To me je izluđivalo".

Dokins je u Netsima imao najbolje sezone u karijeri.

Beležio je najveći broj poena u proseku (16,8), najveći broj skokova (8,9) i na jednoj utakmici imao je 13 blokada, što je i dalje rekord franšize, koja se sada preselila u Bruklin.

Imao je ogroman uticaj na ekipu i zajedno sa Bakom Vilijamsom na krilnom centru, bili su najsnažniji tandem u ligi i većina se bukvalno plašila da igra protiv njih.

Imali su skor 49-33, što je bio najbolji skor franšize do 2002. godine.

U sezoni 1983/84, Dokins se „osvetio“ Filadelfiji koja ga je zamenila za Melouna.

Netsi su u prvoj rundi uspeli da savladaju sa 3:2 Filu, a Dokins je beležio 18,4 poena u proseku.

Igrao je fantastičnu odbranu protiv Melouna i zatvorio ga je u odlučujućoj petoj utakmici, pa su Netsi prošli u drugu rundu.

Savladavši aktuelne šampione, došli su do jednog od najvećih iznenađenja u istoriji plej-ofa.

A onda su u 27. godini stigle povrede.

Dokins je propuštao sve veći broj utakmica i u sezoni 1986/87, odigrao je samo šest utakmica, pa je trejdovan u Jutu, gde je odigrao samo četiri utakmice.

Juta ga šalje u Detroit, gde je proveo dve godine, ali je odigrao samo 14 utakmica u dve sezone.

Bio je bitan za Bed Bojse, koji su tada bili na vrhuncu i mnogi igrači se zahvaljuju Dokinsu, koji im je uneo taj mentalitet i često im pomogao samo razgovorom ili prisustvom na treninzima.

Imao je velikih problema, pošto su ga povrede bacile u depresiju, a u međuvremenu mu je i žena preminula, pa je košarka bila najmanje bitna.

Napustio je NBA 1989. godine i naredne tri godine igrao je u Italiji.

Dokins je u Torinu beležio 21,2 poena i 8,8 skokova, pa je ekipi pomogao da dođe do skora od 23-7 i ulaska u prvu ligu.

Uglavnom je samo zakucavao, zbog čega je imao neverovatnih 75% uspešnosti iz igre.

"Ovde sam oživeo karijeru. Mogu da igram ovde 5 ili 6 godina. Da sam znao da je u Italiji ovako dobro, napustio bih NBA odavno", rekao je tada.

Torino je povukao njegov dres sa brojem 11.

Zanimljivo, Dokins je igrao za Olimpiju Milano i u polufinalu Evrolige sastao se sa Partizanom.

Crno-beli su slavili 85:72 u tom meču, a Čokoladni grom završio je meč 3 minuta pre kraja, zbog pet ličnih grešaka.

Te 1992. godine, Partizan je otišao u finale i osvojio Evroligu pobedom nad Huventutom, a Dokins nije mogao da prežali što u poslednjoj sezoni u Milanu nije uspeo da osvoji evropsku titulu.

"On samo zakucava. Najbolji je centar u Evropi", rekao je tada Majk D'Entoni, tadašnji trener Milana, a sadašnji trener Hjuston Rokitsa.

Igrao je još dve godine u Italiji, a kasnije je malo bio član i Harlem Globtrotersa.

Pokušao je dva puta da se vrati u NBA ligu, ali nije uspeo da dobije ugovor.

"Gledam neke košarkaše koje imaju probleme sa drogom i opet su dobili šansu u NBA ligi. Ja se nikada nisam drogirao, samo sam imao problema sa povredama i ličnih problema. Meni nikada nisu dali šansu da se vratim. U NBA ligi, ako vas žele u njoj, dobićete šansu, ako vas ne žele, nebitno je šta uradite, nećete dobiti priliku".

Kada je završio karijeru, bio je DJ na radiju, a kratko je bio i trener.

27. avgusta 2015. godine, Deril Dokins preminuo je u 58. godini života od posledica srčanog udara.

Možda nikada nije bio Ol-star, niti u bilo kom NBA timu ili defanzivnom timu, možda nije osvojio titulu, ali je jedan od velikana ove igre.

Deril Dokins jedna je od najzanimljivih ličnosti koje su ikada igrale u NBA ligi.

Takve face se ne zaboravljaju.

Kada Čokoladni grom udari, table pucaju, a parket podrhtava...

Marko Đinđić (Džezmenski)

strana 1 od 3 idi na stranu