"Vratio sam se"

Jedna rečenica bila je dovoljna da se utera strah u kosti celoj NBA ligi.

Podeli

Taj 18. mart 1995. godine bio je sasvim običan dan, kao i svaki drugi, sve dok "Njegovo leteće visočanstvo" nije izašlo pred novinare sa kratkim saopštenjem, ali i više nego jasnim: "Vratio sam se".

Posle godinu dana bejzbola i šest meseci svega i svačega, Majkl Džordan vratio se u NBA ligu.

Zašto je uopšte i odlazio? Da bi igrao bejzbol? Da bi se odmorio?

Nema šanse.

Foto: Getty images/Mandatory Credit: J. D. Cuban /Allsport
Foto: Getty images/Mandatory Credit: J. D. Cuban /Allsport

Vratićemo se čak četiri godine unazad.

Džordan je u sezoni 1990/91 osvojio drugu MVP nagradu, beležeći 31,5 poena (53,9% iz igre), šest skokova i 5,6 asistencija.

Bulsi su upisali 61 pobedu, najviše u istoriji franšize i u plej-ofu su konačno preskočili Detroit Pistonse, koje je Džordan tako "našamarao" sa "metlom" u seriji i vratio im za sve muke iz prethodnih sastajanja u plej-ofu.

U finalu su sa 4:1 savladali Los Anđeles Lejkerse predvođene Medžikom Džonsonom, Džejmsom Vortijem, Semom Perkinsom, Bajronom Skotom, a tu je bio i Vlade Divac kao startni centar.

U drugoj utakmici NBA finala, Džordan je izveo jedan od najboljih poteza svih vremena, kada je loptu prebacio iz desne u levu ruku u letu i položio preko Perkinsa i Džonsona.

Medžik je rekao da je to nešto najbolje što je video u svojoj karijeri.

31 poen, 6,6 skokova, 11,4 (!) asistencija, 2,8 ukradene lopte i 1,4 blokada doneli su trofej namenjen najkorisnijem igraču finala.

Naredne sezone ista priča.

Džordan je beležio 31 poen, 6,4 skokova i 6 asistencija za drugu MVP nagradu u nizu, a Bulsi su slavili u 67 utakmica u regularnoj sezoni.

Do finala su stigli nešto težim putem, pošto su ih u drugoj rundi Istoka ozbiljno namučili Niksi, a u završnici su ih čekali Portland TrejlBlejzersi.

Spektakl u režiji Džordana i Drekslera bio je najavljen, ali je "Klajd d Glajd" bio u senci Majkla.

Džordan je u prvoj utakmici postigao 35 poena u prvom poluvremenu, što je rekord, a dodao je i šest trojki, što je takođe rekord, pa se zbog slaganja ramenima ta utakmica zove "Shrugg game", a za srpski nemamo baš adekvatan prevod.

Džordanov komentar bio je: "Ne mogu da verujem da ovo radim."

35,8 poena, 4,8 skoka i 6,5 asistencija bili su dovoljni za drugo MVP priznanje što se tiče finala.

Čarls Barkli nije dozvolio Džordanu da uzme i treću MVP nagradu u sezoni 1992/93, iako je beležio 32,6 poena, 6,7 skokova i 6,5 asistencija.

Međutim, njemu Džordan nije dozvolio da uzme prsten.

U svakoj utakmici finala, a bilo ih je pet, postigao je najmanje 30 poena, dok je na četiri postigao najmanje 40.

Beležio je 41 poen po meču, što je naravno rekord.

Paksonov šut i Grentova blokada doneli su titulu u poslednjoj, šestoj utakmici, ali Džordan je naravno bio MVP.

Treći put zaredom u finalu.

Ali, šta se onda desilo?

Šestog oktobra 1993. godine, Džordan je objavio da se povlači iz košarke, a kao razlog naveo je da nema više želju da igra košarku.

Kasnije je naveo da je i smrt njegovog oca uticala na odluku o povlačenju.

Otac Majkla Džordana ubijen je 23. jula 1993. godine u Lambertonu, u Severnoj Karolini.

Dvojica tinejdžera, Danijel Grin i Leri Martin Demeri, ukrali su luksuzni Leksus posle ubistva.

Ubili su ga i bacili njegovo telo u jezero u Južnoj Karolini, koje je pronađeno trećeg avgusta.

Grin i Demeri dobili su doživotnu kaznu zatvora zbog ubistva.

Džordan je bio veoma vezan za oca.

Njegovo "plaženje" jezika svaki put kada je napadao koš, nešto je što je video od oca, koji je isto to radio i tokom svojih uobičajenih poslova.

Tri godine posle smrti oca, osnovao je humanitarnu organizaciju koja pomaže mladima koji nemaju novca za školarine, i nju je posvetio ocu.

Što se tiče povlačenja iz košarke, Džordan je 1998. godine u autobiografiji "Ljubav prema igri", napisao da je povlačenje planirao još 1992. godine.

Naveo je da je bio previše umoran, pogotovo posle Olimpijskih igara 1992. godine i Drim tima.

Napisao je da nije mogao da se nosi sa tolikom slavom i da je jednostavno bio umoran od svega?

Ali, da li je to glavni razlog?

Džordan je bio poznat kao veliki kockar.

Pred utakmicu sa Njujork Niksima 1993. godine u plej-ofu, Džordan je viđen u Atlantik sitiju u kazinu, kako se kocka gotovo ceo dan.

Godinu dana pre toga, priznao je da ima kockarske dugove u vrednosti od 57.000 dolara, a kasnije je otkriveno i da je "prao novac" preko svog golf kluba, kako bi vratio kockarske dugove.

Radilo se o 1.250.000 dolara.

Sumnjalo se da je ustvari njegovo povlačenje bila suspenzija na godinu i po dana od strane Dejvida Šterna, naravno zbog kockanja.

Štern je to dva puta negirao u periodu od 10 godina, ali nikada nije tačno ni potvrđeno ni demantovano.

Čak se spominjalo i da je njegov otac ubijen zbog kocke i da Džordan jednostavno nije mogao da izađe na kraj sa tim.

O kockanju je pričao 2005. godine, sa poznatim novinarom Edom Bredlijem.

"Da, nalazio sam se u bezizlaznim situacijama. Da li je to loše? Naravno, ali zavisi kako na to gledate. Ako to ugrožava vaš život i porodicu, to je veoma loše."

Tada je Džordan negirao da je i njegova porodica bila u problemima zbog njegovih kockarskih dugova, s obzirom na glasine o smrti njegovog oca.

Režiser Ron Šelton želeo je da uradi dokumentarac i otkrije da je liga ustvari suspendovala Džordana, ali na kraju je to okarakterisano kao nebuloza.

Šta god da je tačno bilo, nikada nećemo saznati.

Igrao je bejzbol za Čikago Vajt Sokse, sa kojima je potpisao u februaru 1994. godine.

Njegov otac uvek je želeo da Džordan igra bejzbol, pa je u čast njemu odlučio da zaigra i taj sport.

Igrao je za rezervni tim Vajt Soksa u nižoj ligi, Birmingem Baronse, kao i za Skotsdejl Skorpionse.

Bulsi su mislili da se Džordan nikada neće vratiti košarci, pa su 1994. godine povukli njegov broj 23 iz upotrebe.

Čikago Bulsi u sezoni 1994/95 bili nešto slabiji, za razliku od prethodne godine, gde je Skoti Pipen bio i u MVP konverzaciji.

Na 20 utakmica do kraja Džordan je saopštio: "Vratio sam se".

19. marta je protiv Indijane postigao 19 poena, sa brojem 45 na leđima, s obzirom da je 23 povučen iz upotrebe.

To je bila najgledanija utakmica svih vremena do tada.

Odigrao je nekoliko dobrih utakmica: pogodio je gejm viner protiv Hoksa, postigao je 55 poena protiv Niksa u Njujorku i sa skorom 13-4 od kada se Džordan vratio, Bulsi su bili spremni za plej-of.

Na kraju se ipak ispostavilo da nisu.

Ispali su u polufinalu Istoka od Orlando Medžika, koji su u finalu izgubili od aktuelnog šampiona Hjuston Roketsa.

Nik Anderson ukrao je loptu Džordanu, položio za pobedu i rekao: "Ovaj novi Džordan nije kao stari. Broj 45 nije kao što je bio 23."

U narednoj utakmici stigao je odgovor.

Džordan je nosio 23 i ubacio 38 poena.

Nema potrebe pričati šta je bilo dalje.

Bulsi su se posle poraza od Medžika ojačali i napravili možda i najbolji tim svih vremena.

Ostvarili su 72 pobede u sezoni, osvojili ponovo tri titule zaredom i Džordan je ponovo bio tri puta uzastopno MVP finala.

Džordan se ponovo povukao 1998. godine i ponovo se vratio 2001. godine.

Drugi povratak nije bio baš sjajan kao prvi.

Želeli smo da vas podsetimo na jednu sjajnu priču i deo karijere najboljeg košarkaša svih vremena.

Sada kada svi imamo i viška vremena i primorani smo da sedimo u svojim domovima, pravo je vreme da se pogledaju hajlajti.

Gomila njih.

Možda i cele utakmice.

Marko Đinđić

strana 1 od 3 idi na stranu